Bolje zdravlje — neki novi pravac?

Za ljude je samo nekolicina stvari dragocenija od zdravlja. Ponekad izgleda da ima toliko mišljenja koliko i lekara praktičara. Umesto da zastupa bilo koju stranu, Probudite se! nastoji da kroz ovu seriju članaka izvesti o sve većem broju raznih oblika lečenja koja se obično nazivaju alternativnim. Mi ne zastupamo nijedno lečenje o kojem će biti reči niti bilo koje drugo. Naravno, mnoge vrste lečenja se i ne spominju — neke su prilično popularne, a druge kontroverzne. Verujemo da je zdravstveno obrazovanje od opšte koristi, a odluke u vezi sa zdravstvenim pitanjima isključivo lične.

SVAKO želi da bude zdrav. Međutim, dobro zdravlje lako izmiče, kao što je vidljivo i u broju ljudi koji se žale na svoje zdravlje. Nekima se čini da danas ima više bolesnih nego ikada pre.

U borbi protiv bolesti, mnogi lekari se u velikoj meri oslanjaju na prepisivanje lekova koje proizvode i nametljivo reklamiraju farmaceutske kompanije. Značajno je i to da je nedavnih decenija svetsko tržište takvih lekova raslo vrtoglavom brzinom, profitirajući od samo nekoliko milijardi dolara godišnje do stotine milijardi dolara. Koje su posledice?

Lekovi koje su prepisivali lekari pomogli su mnogim ljudima. Ipak, kod nekih koji koriste lekove zdravlje je ostalo nepromenjeno ili se pogoršalo. Stoga su se nedavno neki okrenuli drugačijim metodama lečenja.

Kome se mnogi obraćaju

U mestima gde je savremena, konvencionalna medicina bila oblik standardne nege, mnogi se sada obraćaju lečenju koje se zove alternativno ili komplementarno lečenje. „Izgleda da se ruši ’Berlinski zid‘ koji je dugo delio alternativnu terapiju od uobičajene medicine“, stajalo je u izdanju časopisa Consumer Reports od maja 2000.

Časopis The Journal of the American Medical Association (JAMA), od 11. novembra 1998. zapazio je: „Alternativne medicinske terapije, funkcionalno definisane kao intervencije, ne naučavaju se uopšteno u medicinskim školama niti su na raspolaganju u bolnicama u SAD, ali su zahvaljujući medijima, medicinskim krugovima, vladinim agencijama i javnosti, u velikoj meri privukle pažnju cele nacije.“

Međutim, imajući u vidu nedavne trendove, časopis Journal of Managed Care Pharmacy iz 1997. objasnio je: „U prošlosti su konvencionalni medicinari bili skeptični u vezi sa alternativnom medicinom, pa ipak 27 medicinskih fakulteta u Sjedinjenim Državama [jedan noviji izveštaj kaže 75] trenutno nudi fakultativni kurs alternativne medicine, uključujući i univerzitete Harvard, Stanford, Arizona i Jejl.“

Časopis JAMA je primetio šta mnogi pacijenti rade u nastojanju da poboljšaju svoje zdravlje. U časopisu je izvešteno: „Procenjuje se da je 1990. godine svaka peta osoba (19,9%) koja se konsultovala s lekarem o svom zdravstvenom stanju, takođe koristila i alternativnu terapiju. Ovaj postotak je 1997. porastao na skoro svaku treću osobu (31,8%).“ Članak je takođe primetio: „Nacionalne ankete sprovedene  izvan Sjedinjenih Država ukazuju na to da je alternativna medicina popularna širom industrijalizovanog sveta.“

Prema časopisu JAMA, tokom proteklog 12-mesečnog perioda, procenat stanovnika koji su se podvrgli alternativnim tretmanima iznosio je 15 posto u Kanadi, 33 posto u Finskoj, i 49 posto u Australiji. „Značajan je i porast u potražnji za alternativnom terapijom“, priznaje JAMA. To je pogotovo značajno kada se uzme u obzir činjenica da su alternativne terapije retko uključene u socijalno osiguranje. Stoga, članak časopisa JAMA zaključuje: „Trenutna zastupljenost alternativne medicine najverovatnije će se smanjiti nakon što troškovi osiguranja alternativnih terapija u budućnosti porastu.“

Težnja ka integraciji alternativne i konvencionalne terapije već se dugo smatra uobičajenom praksom u mnogim zemljama. Dr Piter Fišer, iz Kraljevske homeopatske bolnice u Londonu, zapazio je da su glavni oblici komplementarne medicine postali „doslovno konvencionalni u mnogim mestima. Više ne postoje dve vrste medicine, ortodoksna i komplementarna“, tvrdi on. „Postoji samo dobra i loša medicina.“

Stoga mnogi medicinski stručnjaci danas prepoznaju vrednost kako ortodoksne tako i alternativne terapije. Umesto da se insistira na tome da pacijent prihvati jednu ili drugu vrstu medicine, oni preporučuju da se iskoristi sve što bi bilo vredno u bilo kojoj vrsti zdravstvene terapije.

Koje su neke metode lečenja koje se nazivaju alternativnom, ili komplementarnom medicinom? Od kad i odakle potiču neke od njih? I zašto se tako puno ljudi odlučuje za njih?