Mladi pitaju . . .

Da li da kažem nekom da sam depresivan?

„Kada se osećam depresivno isprva najradije ne bih pričao o tome, jer ljudi mogu misliti da sam problematično dete. Ali onda shvatim da je potrebno da pričam s nekim da bih dobio pomoć“ (trinaestogodišnji Alehandro).

„Kada se osećam depresivno ne obraćam se drugarima jer mislim da mi ne mogu pomoći. Samo bi mi se rugali“ (trinaestogodišnji Arturo).

GOTOVO svako ponekad bude potišten. a Međutim, pošto si mlad i relativno neiskusan lako se može desiti da se osećaš savladan pritiscima života. Zahtevi od strane tvojih roditelja, prijatelja i nastavnika; fizičke i emocionalne promene u pubertetu; ili uverenje da si promašen slučaj zbog nekih neznatnih mana — sve to može prouzrokovati da se osećaš potišteno i tužno.

Kada se to dogodi dobro je imati nekog kome se možeš poveriti. „Kad ne bih mogla da pričam s nekim o mojim problemima mislim da bih eksplodirala“, kaže sedamnaestogodišnja Beatris. Nažalost, mnogi mladi čuvaju svoje brige za sebe — i često primećuju da padaju sve dublje i dublje u očajanje. Marija de Hesus Mardomingo, profesor na Medicinskom fakultetu u Madridu, zapaža da su mladi koji dolaze do tačke kada pokušaju da izvrše samoubistvo često jako usamljeni. Mnogi mladi koji su pokušali da izvrše samoubistvo rekli su da nisu mogli da nađu nijednu odraslu osobu s kojom bi razgovarali i kojoj bi se poverili.

A kako je s tobom? Imaš li ti s kim da pričaš kad si utučen? Ako nemaš, kome možeš da se obratiš?

Razgovaraj s roditeljima

Alehandro, citiran na početku, opisuje šta radi kada se oseća depresivno: „Obraćam se majci, jer mi je ona podrška od kad sam se rodio, i uliva mi pouzdanje. Takođe se obraćam i ocu, jer je on imao slična iskustva. Ako se osećam loše i to nikom ne kažem onda mi je još gore.“ Jedanaestogodišnji Rodolfo se priseća:  „Ponekad bi me nastavnik omalovažavao i grdio pa sam zbog toga bio veoma tužan. Odlazio bih u toalet i plakao. Onda sam kasnije razgovarao s mamom i ona mi je pomogla da rešim problem. Da nisam pričao s njom bio bih još tužniji.“

Jesi li razmišljao o tome da otvoreno razgovaraš sa svojim roditeljima? Možda misliš da oni verovatno ne bi razumeli tvoje probleme. Ali da li je to stvarno tako? Oni možda ne razumeju potpuno sve pritiske s kojima se mladi suočavaju u današnjem svetu; međutim, zar nije tačno da te oni verovatno poznaju bolje nego bilo ko na svetu? Alehandro kaže: „Ponekad mojim roditeljima nije lako da saosećaju sa mnom i da baš razumeju kako se osećam.“ Uprkos tome on priznaje: „Znam da mogu da im se obratim.“ Često su mladi iznenađeni kad uvide da roditelji stvarno dobro razumeju njihove probleme! Pošto su stariji i imaju više iskustva obično mogu pružiti koristan savet — naročito ako su iskusni u primenjivanju biblijskih načela.

„Kad pričam s roditeljima dobijam ohrabrenje i praktična rešenja za moje probleme“, kaže ranije citirana Beatris. Zato Biblija s dobrim razlogom daje mladima ovaj savet: „Čuvaj, sine, poučenja oca svoga, i nauke majke svoje ne napuštaj. Slušaj oca svoga, roditelja svoga, i ne prezri majku kad ostari“ (Poslovice 6:20; 23:22).

Naravno teško je da se poveriš roditeljima ako nemaš dobar odnos s njima. Prema rečima dr Kataline Gonzales Forteza, jedna studija sprovedena među srednjoškolcima pokazala je da su oni koji su rekli da su pokušali sebi da oduzmu život imali nisko samopoštovanje i loš odnos s roditeljima. Nasuprot njima, mladi koji ne pomišljaju na samoubistvo uglavnom „imaju dobar odnos s majkom i ocem“.

Zato mudro radi na razvijanju dobrog odnosa s roditeljima. Neka ti postane navika da redovno razgovaraš s njima. Pričaj im šta se dešava u tvom životu. Postavljaj im pitanja. Takvi otvoreni razgovori olakšaće ti da im priđeš kad imaš ozbiljan problem.

Pričaj s nekim prijateljem

Ali zar ne bi bilo lakše da se zbog svojih problema obratiš nekom vršnjaku? Pa dobro je imati prijatelje kojima možeš verovati. Poslovice 18:24 kažu da „ima prijatelja i od brata vernijih“. Ali, premda vršnjaci mogu pružiti razumevanje i podršku, oni možda ne mogu uvek dati najbolji savet. Na kraju krajeva, oni obično nemaju ništa više životnog iskustva od tebe. Sećaš li se Rovoama? On je u biblijska vremena bio kralj. Umesto da prihvati savet iskusnih, zrelih muškaraca, on je slušao svoje vršnjake. S kakvim ishodom? Katastrofalnim! Rovoam je izgubio i podršku većine naroda i Božje odobravanje (1. Kraljevima 12:8-19).

Još jedan problem u vezi s pouzdanjem u vršnjake može biti stvar poverljivosti. Arturo, citiran u uvodu, primećuje: „Većina dečaka koje znam pričaju sa svojim drugovima kada se osećaju tužno. Ali kasnije ti drugovi sve otkriju drugima i zbijaju šalu na račun toga.“ Trinaestogodišnja Gabrijela je imala slično iskustvo. Ona kaže: „Jednog dana sam otkrila da je moja drugarica ispričala moje privatne stvari svojoj drugarici, zato joj se više nisam poveravala. Razgovaram sa onima koji su mog uzrasta, ali  nastojim da im ne kažem ono što bi nepovoljno uticalo na mene ukoliko ispričaju drugima.“ Stoga, kada tražiš pomoć važno je da nađeš nekoga ko ’neće otkrivati tajne drugog‘ (Poslovice 25:9). Takva osoba je najverovatnije neko ko je stariji od tebe.

Zato ukoliko iz određenog razloga ne možeš da nađeš podršku kod kuće, sasvim je na mestu da potražiš nekog prijatelja da bi mu se poverio, ali uveri se da on ili ona ima životno iskustvo i da poznaje biblijska načela. Nesumnjivo je da u lokalnoj skupštini Jehovinih svedoka postoje osobe koje odgovaraju ovom opisu. Šesnaestogodišnja Lilijana kaže: „Poverila sam se nekim hrišćanskim sestrama i bilo je korisno. Pošto su starije od mene njihov savet je pouzdan. One su postale moji prijatelji.“

Šta ako je i tvoja duhovnost počela da trpi? Možda si postao toliko tužan da počinješ da zanemaruješ molitvu i čitanje Biblije. Ona nam u Jakovu 5:14, 15 daje sledeći savet: „Da li je neko među vama bolestan? Neka pozove k sebi starešine iz skupštine, i neka se oni mole nad njim, mažući ga uljem u Jehovino ime. I molitva vere ozdraviće onoga koji se loše oseća, i Jehova će ga podignuti.“ U lokalnoj skupštini Jehovinih svedoka nalaze se starešine koje su iskusne u pomaganju obeshrabrenima i duhovno bolesnima. Slobodno razgovaraj s njima. Biblija kaže da takvi ljudi mogu biti „kao zaklon od vetra, kao utočište od poplave“ (Isaija 32:2).

„Obznanite svoje molbe Bogu“

Međutim, najbolji izvor pomoći je „Bog svake utehe“ (2. Korinćanima 1:3). Kad si tužan i depresivan primeni savet koji se nalazi u Filipljanima 4:6, 7: „Ne brinite se ni za šta, nego u svemu molitvom i usrdnim moljenjem zajedno sa zahvaljivanjem obznanite svoje molbe Bogu; i Božji mir koji prevazilazi svaku misao čuvaće vaša srca i vaše misaone snage posredstvom Hrista Isusa.“ Jehova je uvek spreman da te sasluša (Psalam 46:2; 77:2). Ponekad je molitva jedino što ti je potrebno da bi rasteretio svoj um.

Ako si s vremena na vreme tužan ili depresivan, nikad nemoj zaboraviti da se i mnogi drugi mladi osećaju tako. S vremenom takva osećanja obično prođu. Ali dok ne prođu nemoj da patiš sam. Neka neko zna da si utučen. Poslovice 12:25 kažu: „Briga u srcu obara čoveka, ali dobra reč ga razveseli.“ Kako ćeš dobiti tu „dobru reč“ ohrabrenja? Tako što ćeš reći nekom — nekom ko ima iskustvo, spoznanje i božansku mudrost da bi ti pružio utehu i potrebnu pomoć.

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 14. strani]

„Kad pričam s roditeljima dobijam ohrabrenje i praktična rešenja“

[Slika na 15. strani]

Obično su bogobojazni roditelji u boljoj poziciji da ti daju savet nego tvoji vršnjaci