Pogled na alternativne terapije

„Ostvariti stručni dijalog između lekara i praktičara alternativne medicine od suštinske je važnosti za bolju zdravstvenu negu onih pacijenata koji se odlučuju za alternativnu terapiju.“

TA IZJAVA se nalazila u izdanju časopisa The Journal of the American Medical Association (JAMA) od 11. novembra 1998. U tom članku je stajalo: „Može se očekivati da će sa sve učestalijim korišćenjem alternativnih terapija rasti i ova potreba za [dijalogom], pogotovo kad projekti zdravstvenih osiguranja budu uključivali takve terapije u usluge koje nude.“

Sve više i više pacijenata koristi alternativne terapije dok primenjuju i konvencionalnije oblike lečenja. Međutim, neki ne obaveštavaju svog lekara o tome šta rade. Stoga je Tufts University Health & Nutrition Letter od aprila 2000. podsticao: „Treba da postupate u skladu sa onim što je u vašem najboljem interesu tako što ćete sarađivati sa svojim lekarem, a ne raditi nezavisno.“ Tamo je još stajalo:  „Bilo da lekar odobrava vaš pristup ili ne odobrava, samo ste u dobitku ako s njim razmenjujete informacije.“

To je bilo rečeno zbog mogućih zdravstvenih opasnosti pri kombinovanju izvesnih biljaka s konvencionalnim lečenjem. Shvatajući da neki njihovi pacijenti izabiraju alternativnu terapiju, mnogi zdravstveni stručnjaci teže za tim da ne dozvole da ih sopstveno mišljenje o zdravstvenoj nezi odvrati od saradnje sa alternativnim terapeutima u korist pacijenata.

Da bi naši čitaoci imali predstavu o alternativnim terapijama kojima se sada u mnogim zemljama služi sve više ljudi, pružićemo kratak opis nekoliko njih. Međutim, molimo vas imajte na umu da Probudite se! ne zagovara nijedan od navedenih ili neki drugi oblik lečenja.

Biljni lekovi

Ovi lekovi su možda najuobičajeniji oblik alternativne medicine. Uprkos tome što se biljke u medicini koriste već vekovima, naučnici su pažljivo proučili samo relativno mali broj biljnih vrsta. Još je manji broj biljaka i njihovih ekstrakata tako podrobno proučen da bi postojale raspoložive informacije o njihovoj sigurnosti i delotvornosti. Većina informacija o korišćenju biljaka temelji se na iskustvima iz prošlosti.

Međutim, nedavnih godina bilo je prilično puno naučnih studija koje su pokazale vrednost izvesnih biljaka u lečenju takvih stanja kao što su blaga depresija, staračka senilnost i simptomi benignog uvećanja prostate. Jedna biljka koja je proučavana jeste senega. Američki Indijanci su kuvali njen koren i koristili ga prilikom menstrualnih i porođajnih tegoba. Prema biltenu Harvard Women’s Health Watch od aprila 2000, nedavne studije sugerišu da standardizovani nemački komercijalni ekstrakt senege delotvorno „ublažava simptome menopauze“.

Izgleda da se u velikoj meri potražnja za takvim prirodnim lekovima temelji na poimanju da su bezbedniji od sintetičkih. Iako to često može biti istinito, kod primene nekih biljaka prisutne su i nuspojave, pogotovo kada se koriste u kombinaciji s drugim lekovima. Na primer, jedna popularna biljka koja  se koristi kao prirodni dekongestant i proizvod za smanjenje telesne težine može povisiti krvni pritisak i ubrzati puls.

Postoje takođe i biljke koje će pojačati krvarenje kod pacijenta. Ako se ove biljke koriste u kombinaciji s lekovima za „razređivanje krvi“, mogu nastati ozbiljni problemi. Ljudi s hroničnim oboljenjima, kao što su dijabetes ili visok krvni pritisak, ili oni koji uzimaju neke druge lekove, treba da paze prilikom korišćenja biljnih lekova. (Vidite propratni okvir.)

Jedan drugi problem oko biljnih lekova jeste nedostatak dosledne garancije kvaliteta proizvoda. Nedavnih godina bilo je izveštaja o proizvodima koji su zagađeni teškim metalima i drugim supstancama. Osim toga, otkrića su pokazala da kod izvesnih biljnih proizvoda ima malo ili uopšte nema sastojaka navedenih u sadržaju. Ovi primeri naglašavaju potrebu da se biljni proizvodi, kao i bilo koji drugi medicinski proizvodi, kupuju od uglednog i pouzdanog dobavljača.

Dodaci hrani

Dodaci hrani, kao što su vitamini i minerali, navodno pomažu u sprečavanju i lečenju prilično velikog broja  zdravstvenih problema, uključujući i anemiju i osteoporozu — a eliminišu čak i neke urođene mane. Dnevna doza vitamina i minerala koju država preporučuje smatra se relativno bezbednom i korisnom.

S druge strane megadoze koje se preporučuju za lečenje određenih vrsta bolesti mogu biti opasne po zdravlje. One verovatno ometaju apsorpciju ili aktivnost drugih sastojaka, a takođe mogu izazvati ozbiljne nuspojave. Ovu verovatnoću, kao i nedostatak argumenata u prilog korišćenju megadoza vitamina, ne treba zanemarivati.

Homeopatija

Homeopatija se razvijala tokom 1700-ih kao vrsta blažeg tipa lečenja u odnosu na popularna lečenja iz onog vremena. Homeopatija se temelji na načelu „slično se sličnim leči“ i na teoriji minimalne doze. Homeopatski lekovi se pripremaju razređivanjem lekovitih supstanci — razređujući ih ponekad dotle da više ne sadrže ni jedan jedini molekul prvobitne supstance.

Ipak, kada se uporede s korišćenjem placeba, homeopatski lekovi imaju izvesno dejstvo u lečenju bolesti kao što su astma, alergije i proliv kod dece. Pošto su toliko razređeni, homeopatski proizvodi se smatraju prilično bezbednima. Jedan članak koji je objavljen u izdanju časopisa JAMA od 4. marta 1998. zapaža: „Za mnoge pacijente koji imaju hronične probleme bez specifične dijagnoze, homeopatija može biti važan i koristan izbor lečenja. Ako se koristi unutar njenih granica, homeopatija može nadopuniti savremenu medicinu poput ’još jednog keca u rukavu‘.“ Međutim, u hitnim slučajevima gde je možda život u pitanju, mudrije je koristiti neko konvencionalnije zdravstveno lečenje.

Kiropraktika

Postoji prilično puno alternativnih terapija koje koriste manipulaciju telom. Kiropraktika je među najčešće korišćenim alternativnim tretmanima, naročito u Sjedinjenim Državama. Temelji se na ideji da je moguće lečiti nepravilnosti na kičmi. Da bi nameštali pršljene svojih pacijenata kiropraktičari se specijalizuju u spinalnoj manipulaciji.

Konvencionalna medicina nije uvek u stanju da ublaži bolove u krstima. S druge strane, neki pacijenti koji su lečeni kiropraktičkim metodama veoma su zadovoljni. Retki su dokazi o tome da se kiropraktika koristila za neka druga stanja osim kada su u pitanju bolovi.

Značajno je i to da je kod veštog kiropraktičara niska stopa nuspojava. Međutim, pri tome pacijent treba da bude svestan da manipulacija na vratu može predstavljati opasnost od ozbiljnih  komplikacija, uključujući i šlog i paralizu. Da bi se smanjio rizik od komplikacija, neki stručnjaci predlažu da se osoba podvrgne detaljnim ispitivanjima da bi se uverili da li je specifični stil manipulacije za njega bezbedan.

Masaža

Koristi masaže su odavno priznate u skoro svim kulturama. O njenoj primeni govori se čak i u Bibliji (Jestira 2:12 NW). „Tehnike masaže igraju važnu ulogu u tradicionalnoj kineskoj i indijskoj medicini“, zapaža British Medical Journal (BMJ), od 6. novembra 1999. „Evropsku masažu je tokom ranog 19. veka sistematizovao Per Henrik Ling, koji je razvio danas poznatu švedsku masažu.“

Masaža je poznata po tome što opušta mišiće, poboljšava cirkulaciju i otklanja toksine koji se akumuliraju u tkivu. Lekari sada prepisuju masažu za tegobe poput bolova u leđima, glavobolja i digestivnih poremećaja. Većina ljudi koji su bili na tretmanu masaže komentarišu o tome kako se dobro osećaju. Prema dr Sandri Maklanahan, „osamdeset posto oboljenja je povezano sa stresom, a masaža ublažuje stres“.

„Kod većine tehnika masaže mala je opasnost od nuspojava“, prema izveštaju BMJ-a. „Kod masaže se u velikoj meri mogu na osnovu zdravog razuma predvideti kontraindikacije (na primer, izbegavati trljanje opekotina ili masažu ekstremiteta s dubokom venskom trombozom)... Ne postoji dokaz da masaža kod pacijenata obolelih od raka pospešuje metastaze.“

„Kako masaža postaje sve uobičajenija, korisnici te usluge postaju zabrinuti zbog kvalifikacija masera, a i treba da budu“, zapaža E. Hjuston Lebran, bivši predsednik Američkog udruženja za terapiju masažom. Da bi se izbegla neprofesionalnost, BMJ savetuje da „pacijenti provere da li su maseri registrovani kod odgovarajućeg nadzornog tela“. Prema jednom izveštaju, prošle godine su u Sjedinjenim Državama samo u 28 država terapeuti imali dozvolu za rad.

Akupunktura

Akupunktura je tehnika lečenja koja je širom sveta postala prilično popularna. Iako izraz „akupunktura“ podrazumeva nekoliko različitih tehnika, ona obično uključuje korišćenje tankih igala koje se ubadaju u specifična područja  tela, kako bi se postigla terapeutska reakcija. Istraživanja tokom proteklih nekoliko decenija ukazuju na to da akupunktura može u nekim slučajevima dovesti do oslobađanja neurohemikalija, kao što su endorfini, koje mogu pomoći u ublažavanju bola i upala.

Neki istraživači sugerišu da bi akupunktura mogla biti delotvorna u lečenju prilično velikog broja oboljenja i da je ona bezbedna alternativa korišćenju anestetika. Svetska zdravstvena organizacija priznaje upotrebu akupunkture u lečenju 104 vrste oboljenja. A jedan komitet izabran od strane Nacionalnog zdravstvenog instituta SAD, navodi dokaze da je akupunktura prihvatljiva terapija u tretmanu postoperativnih bolova, bolova u mišićima, menstrualnih grčeva, gađenja i povraćanja koji se javljaju kod hemoterapije ili trudnoće.

Iako su kod akupunkture ozbiljne nuspojave retke, pojedinci mogu osetiti bol, ukočenost ili peckanje. Odgovarajuća sterilizacija igala, ili korišćenje igala za jednokratnu upotrebu smanjuje opasnost od infekcije. Mnogima koji leče akupunkturom nedostaje medicinska stručnost neophodna za uspostavljanje ispravne dijagnoze ili davanje preporuka za druge u većoj meri odgovarajuće terapije. Ne bi bilo mudro ignorisati ovaj nedostatak stručnosti u uspostavljanju dijagnoze, pogotovo ako se akupunkturi pristupa da bi se ublažili simptomi nekih hroničnih stanja.

Izbori su brojni

Navedene su informacije samo o nekim od mnogih terapija o kojima se sada u nekim mestima obično govori kao o alternativnoj medicini. U budućnosti će se neke od ovih, kao i druge koje ovde nisu osmotrene, možda takođe smatrati konvencionalnima, kao što već i jesu u nekim delovima sveta. Druge, naravno, mogu prestati da se koriste ili će čak doći na loš glas.

Nažalost bol i bolesti su u velikoj meri deo ljudskog iskustva, kao što to i Biblija tačno kaže: „Jer znamo da sve stvarstvo zajedno uzdiše i u boli je zajedno sve do sada“ (Rimljanima 8:22). I normalno je očekivati da ljudi žele da ublaže bol koji osećaju. Ali kome da se obratimo? Molimo vas da osmotrite neka zapažanja koja vam mogu pomoći pri izboru lečenja.

[Okvir/Slika na 8. strani]

Kombinovanje biljaka s lekovima — KOJE SU OPASNOSTI?

Javnost se često upozorava da određene prepisane lekove ne pije u kombinaciji sa alkoholnim pićima. Postoji li takođe opasnost kada se određene biljke uzimaju zajedno s lekovima koji su prepisani? Koliko je uobičajena takva praksa?

Jedan članak u časopisu The Journal of the American Medical Association govorio je o „istovremenom korišćenju i prepisanih lekova i biljaka“. U časopisu je bilo zapaženo: „Od 44% odraslih koji kažu da redovno piju prepisane lekove, skoro je svaki peti (18,4%) izvestio da s prepisanim lekovima istovremeno pije najmanje jedan biljni lek, ili velike doze vitamina ili i jedno i drugo.“ Važno je biti informisan o mogućim opasnostima takvih navika.

Oni koji piju određene biljne lekove takođe treba da budu zainteresovani za to kada se podvrgavaju nekom medicinskom zahvatu gde je neophodna anestezija. Dr Džon Nild, predsednik Američkog udruženja anesteziologa, objasnio je: „Postoje izveštaji korisnika da neke popularne biljke, kao što su ženšen i kantarion, mogu prouzrokovati velika kolebanja u krvnom pritisku. To može biti veoma opasno tokom anestezije.“

Ovaj lekar je dodao: „Drugi, kao što su ginko, đumbir i rumencvet, mogu otežati zgrušavanje krvi, što je naročito opasno prilikom epiduralne anestezije — ako je krvarenje nastalo u blizini kičmene moždine, lako može doći do paralize. Kantarion takođe može pojačati dejstvo nekih narkotičkih ili anestetičkih lekova.“

Očigledno je od suštinske važnosti poznavati potencijalnu opasnost kombinovanja određenih biljaka i lekova. Trudnice i dojilje naročito treba da budu svesne mogućih štetnih posledica po njihovo potomstvo koje mogu nastati usled kombinovanja izvesnih biljaka i lekova. Stoga su pacijenti ohrabreni da razgovaraju sa svojim lekarem ili praktičarem o alternativnim ili uobičajenim lekovima.

[Slike na 7. strani]

Izvesne biljke su korisne u lečenju zdravstvenih problema

Senega

Kantarion

[Izvor]

© Bill Johnson/Visuals Unlimited

[Slika na 7. strani]

U cilju postizanja najboljih rezultata, pacijenti i stručnjaci za zdravlje treba da sarađuju