Pogled u svet

Da li je važno još nečije mišljenje?

„Kada je potrebno da zatražimo mišljenje još nekog lekara, toliko mnogo nas je jednostavno previše fino. Ali, takav nedostatak samopouzdanja pacijente bi mogao koštati života“, kažu novine The News iz grada Meksika. Pacijenti se često boje da će se njihov doktor uvrediti ako požele da čuju još nečije mišljenje. Ali, „većina lekara nema ništa protiv toga što se pacijenti raspituju“, kažu novine. „Ako vaš ima, to bi moglo značiti da vas očekuje nevolja.“ Danas se na još nečije mišljenje gleda, tako misle i doktori i osiguravajući zavodi, kao na dobar način da se pacijentima obezbedi najbolje lečenje. Dr Majkl Edruz, predsednik Društva Džordžije za kliničku onkologiju, kaže da on svoje pacijente hrabri da čuju još nečije mišljenje zato što se onda često vrate s više poverenja u njegove preporuke. Direktor jedne grupe za zdravstvenu zaštitu je rekao: „Pacijenti treba da upamte da se radi o njihovim telima.“

Opasni prijatelji

Prema jednoj studiji o kojoj izveštava The Journal of the American Medical Association, vozači tinejdžeri imaju daleko veće šanse da dožive saobraćajnu nesreću s kobnim posledicama ukoliko u kolima imaju putnike. Istraživači sa Univerziteta Džons Hopkins (Merilend, SAD), otkrili su da se opasnost da jedan 16-godišnji vozač pogine ukoliko vozi jednog putnika povećala za 39 posto, ako vozi dva putnika za 86 posto i ako vozi tri ili više putnika za 282 posto. Osnovni razlozi koji su navedeni u ovoj studiji jesu „opasno ponašanje za volanom... koje je tesno povezano s prisustvom vršnjaka“. U takvo opasno ponašanje spadaju ubrzavanje, nepropisno držanje odstojanja, prolazak kroz crveno svetlo, vožnja pod dejstvom droge ili alkohola i putnici koji zadirkuju vozača čime mu odvraćaju pažnju..

„Stariji i mudriji“

Istraživači su otkrili da neki delovi mozga proizvode nove ćelije dok ljudi stare, izveštava londonski The Times. Ranije se verovalo da se moždane ćelije ne obnavljaju kada čovek odraste. „Ključna stvar da bi se pospešio rast jeste da um ostane aktivan“, kaže The Times. Jedno nedavno istraživanje sprovedeno među ljudima starijim od 65 godina otkrilo je da učenje i kontaktiranje s ljudima izgleda pospešuju rast moždanih ćelija i sinapsi. Istraživači su otkrili da druženje s ljudima unapređuje „zdravlje, dugovečnost i kvalitet života“. Neurolog Suzan Grinfild komentariše: „Što više iskustva imate, to imate više sinapsi. Dakle, ljudi postaju stariji i mudriji.“

Severni pomorski put

Robert Torn, jedan trgovac začinima iz šesnaestog veka, maštao je o pronalaženju pomorskog puta iz Evrope za Daleki istok preko Arktika. Londonski The Times izveštava da je zahvaljujući globalnom zagrevanju, Tornov san danas postao realnost. U priobalnim vodama Rusije i istočnog Sibira tokom letnjih meseci skoro da uopšte nema leda, što teretnim brodovima omogućava da iz Severnog mora plove oko Severnog polarnog kruga i da kroz Beringov moreuz uđu u Pacifik. Kada se put zamrzne, brodovi iz Evrope moraju da koriste Suecki kanal, da plove oko južnog vrha Afrike ili da putuju kroz Panamski kanal kako bi stigli na Daleki istok. Ekonomske prednosti korišćenja severnog pomorskog puta su značajne. On praktično prepolovljuje razdaljinu između Hamburga u Nemačkoj do Jokohame u Japanu, na tek nešto manje od 7 000 nautičkih milja.

Problemi s testiranjem krvi

„Više od polovine zemalja u svetu propušta da na dobijenoj krvi izvrši sve testove, što povećava rizik od širenja side i drugih bolesti“, kaže jedan izveštaj Asošiejted presa. Ovaj izveštaj, zasnovan na informacijama Svetske zdravstvene organizacije, takođe tvrdi da „postoji jedna procena po kojoj je 5 do 10 posto ljudi koji imaju virus side, zaraženo putem transfuzije krvi“. Međutim, sida je samo jedna od bolesti koje se prenose na ovaj način. Svake godine, putem transfuzije i zbog rizične prakse ubrizgavanja, hepatitisom B zarazi se od 8 do 16 miliona ljudi, a hepatitisom C, od 2 do 4 miliona. Jedan  razlog za neadekvatno testiranje krvi jeste što je to skupo. Da bi se proverilo da li jedna jedinica krvi sadrži ove zagađivače potrebno je 40 do 50 dolara. Čak i tada, ovakvi testovi „nisu uvek sigurni, posebno ako ih vrši nedovoljno obučeno osoblje ili ako je oprema neadekvatna“, zapaža izveštaj.

Zlostavljanje dece u Indiji

U Indiji je svakih deset minuta po jedno dete uvučeno u prostituciju, izveštava The New Indian Express. To znači da je u Indiji svake godine oko 50 000 dece primorano na trgovinu seksom. U državi Kerala, na jednom seminaru o seksualnom zlostavljanju dece izneto je još jedno frapantno zapažanje. Tamošnji lekari „nerado pregledaju slučajeve silovanja jer nisu stručni za to i zato što ne žele da budu umešani“, kažu novine. U nekim slučajevima, čak i roditelji doprinose problemu. Upravnica centralne bezbednosti u Srileki kaže: „Roditelji su propuštali da prijave slučajeve [silovanja] zbog mogućnosti da budu javno obeleženi i prognani.“

Najzdravije je jesti zajedno kao porodica

Jedan od najboljih načina da roditelji zasiguraju dobro zdravlje svoje dece jeste da jedu s njima, kažu novine Globe and Mail. Dr Metju Gilman iz Harvardske medicinske škole, rekao je da „porodične obroke sačinjava hrana mnogo zdravija od one koju bi deca i adolescenti inače jeli“. Postoji veća verovatnoća da deca koja imaju porodične obroke pojedu preporučenu količinu voća i povrća, unesu vitamine i minerale koji su im potrebni i konzumiraju manje šećera i masti. Istraživači su takođe utvrdili da porodični obroci pospešuju razgovore o zdravoj ishrani i kod dece stvaraju bolje navike ishrane — navike koje će poneti sa sobom i kada jedu van kuće. Nova studija, preuzeta iz jednog stalnog istraživačkog projekta koji obuhvata 16 000 dece uzrasta od 9 do 14 godina, pokazala je da „od petoro dece školskog uzrasta samo dvoje uglavnom večera sa svojim roditeljima, a jedno to nikada ne radi“, kaže Globe.

Vešti tkalci

„Paučina je jedan od najjačih materijala na svetu“, kaže časopis New Scientist. Svako vlakno može da se istegne dva do četiri puta pre nego što pukne i kažu da je toliko jako da bi jedno uže od paučine, debljine olovke, moglo da zaustavi džambo-džet u letu. Istraživači pokušavaju da prodru u tajne paukovog tkanja da bi ih koristili u raznim industrijskim oblastima. Na primer, tkanina od koje se danas prave pancir prsluci jeste kevlar — jedna sintetička tkanina koja se pravi tako što se „koncentrovana sumporna kiselina zagreva skoro do tačke ključanja“, kaže časopis. Ali dok su nusproizvodi koji nastaju prilikom proizvodnje kevlara toksični i teško ih je odstraniti, svila koju prede pauk od „proteina i obične vode, po pH vrednosti i temperaturama slična je onome što se može naći u čovekovim ustima“. Štaviše, ova mešavina vode i proteina ispredena je u vlakno koje kiša ne može da spere. Tako, New Scientist kaže: „Uprkos godinama proučavanja, paukova svila ostaje enigma.“

Zagađenje u kući

„Unutrašnjost vaše kuće ima deset puta veće šanse da bude zagađena nego vaše dvorište“, kaže londonski The Times. Jedna studija 174 britanska doma koju je sprovela Ustanova za istraživanje u građevinarstvu pokazala je da je nivo isparavanja formaldehida, kog ispušta nameštaj koji sadrži ivericu i druge veštačke supstance, bio deset puta veći unutra nego napolju. Dvanaest domova koji su ispitani nisu odgovarali nivoima kvaliteta vazduha Svetske zdravstvene organizacije. Nameštaj od veštačkog materijala, vinilni podovi, građevinski i dekorativni materijali, hemijska sredstva za čišćenje ili uređaji za grejanje i kuvanje mogu stvarati ugljen-monoksid, azot-dioksid, benzolska isparenja ili isparljiva organska jedinjenja. Još jedan od glavnih zagađivača unutrašnjeg prostora jeste benzolska para, poznati izazivač raka, koja je sastavni deo duvanskog dima i sredstava za čišćenje u obliku spreja. Šarlot Gan, urednik časopisa Health Which?, kaže da mnogi ljudi provode 80 do 90 posto svog vremena u zatvorenom prostoru. Ona savetuje da „se smanji upotreba hemijskih proizvoda, otvori nekoliko prozora i provere gasne instalacije“ da bi se poboljšao kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru.