Poseta kineskoj apoteci

KVOK KIT je bolestan već nekoliko dana i zato je odlučio da ode do lekara. Budući da je Kinez, radije ide do lekara tradicionalne kineske medicine. Jedan porodični prijatelj poznaje upravo takvog lekara koji drži i vodi biljnu apoteku tu odmah iza ugla. Taj prijatelj kaže Kvoku Kitu da mu lekar može pripremiti neki biljni čaj koji će izlečiti njegovu boljku.

U Kini, kao i u većini zemalja jugoistočne Azije, odlazak do lekara je sasvim drugačiji od odlaska do lekara u zapadnim zemljama. Na Zapadu poseta lekaru obično obuhvata zakazivanje, odlazak u ordinaciju, pregled i dobijanje recepta. Zatim pacijent mora da ode do apoteke da podigne lek. Kod kineskog lekara ta procedura je mnogo jednostavnija. Odete do biljne apoteke i tamo je gotovo uvek dežurni travar koji je ujedno i lekar kineske medicine. On vas može pregledati, postaviti vam dijagnozu, izmeriti biljke koje je prepisao i reći vam kako da ih koristite — sve to usput i na jednom mestu! a

Biljke kao lekovi?

Premda je većina zapadnjaka navikla na tablete, kapsule i injekcije, takvi oblici lečenja su ovde relativna novost. Hiljadama godina ljudi su se oslanjali na prirodan način lečenja. Na primer, hebrejski lekari iz biblijskih vremena koristili su lekove kao što su ulje, melem i vino (Isaija 1:6; Jeremija 46:11; Luka 10:34). Tople obloge od suvih smokava su se izgleda koristile za lečenje čireva (2. Kraljevima 20:7, NW).

U stvari, skoro svaka nacija, odnosno narod nekada je za lečenje koristio biljke i razne biljne smese. Čak su se i mnogi začini koji se danas koriste u kuhinji prvo koristili kao lekovi. To ne znači da su takvi  postupci uvek bili uspešni. Štaviše, često se tu mešalo sujeverje i neznanje. Međutim, ovakve metode lečenja bolesnika postojale su milenijumima. Čak se i danas neki najuobičajeniji lekovi dobijaju iz biljaka.

Teorija i praksa kineske medicine

Lečenje bolesti biljnom medicinom jeste sastavni deo kineske istorije. Narodne priče kažu da je Huang Di, Žuti Car, sastavio Nei Jing, jedan kanon interne medicine koji lekari u Kini još uvek koriste. b Ovaj kanon, za koji se ne zna kad je tačno nastao, bavi se mnogim temama koje se mogu naći i u medicinskim priručnicima na Zapadu. On ne razmatra samo postavljanje dijagnoze, simptome, uzroke, lečenje i prevenciju bolesti već i anatomiju i telesne funkcije.

Kao što je doktrina jin-jang uticala na većinu umetnosti jugoistočne Azije, tako je ona imala dubok uticaj i na teoriju i praksu kineske medicine. Ovde jin predstavlja hladno, a jang toplo — ali i mnoge druge suprotnosti. c Pored toga, prilikom postavljanja dijagnoze i lečenja uzimaju se u obzir meridijanske tačke koje su povezane s akupunkturom. Da bi se kod pacijenta neutralisao jin-jang debalans prepisuju se biljke i hrana koji se smatraju hladnim odnosno toplim.

Na primer, pacijent koji ima groznicu smatra se toplim i zato mu se prepisuju biljke za koje se kaže da rashlađuju. Iako se jin-jang možda specifično i ne spominje, ista načela se još uvek koriste kod određivanja načina lečenja pacijenta. Ali, kako doktor kineske medicine dolazi do dijagnoze? I kako izgleda jedna biljna apoteka? Da bismo to saznali, zašto ne pođemo s Kvok Kitom do apoteke koju mu je njegov prijatelj preporučio?

 Čudnovata apoteka

Iznenađenje! Danas Kvok Kit mora da sačeka da dođe na red. Izgleda da hara epidemija gripa ili nazeb, tako da su ispred njega još dva pacijenta. Dok čekamo, hajde da razgledamo apoteku.

Kad smo ušli, prvo što nam je zapalo za oko jesu gomile osušenih stvari — pečuraka, školjki, puzlatki, smokava, oraha i drugih jestivih sitnica — izloženih u otvorenim posudama na ulazu. Da, ovde možete naći i nešto za jelo. Ali, nešto od toga se takođe može naći i na vašem receptu.

Pored tih stvari, sa obe strane ove uske prodavnice vidimo staklene činije. Ove činije sadrže retke odnosno specijalne biljke, minerale i osušene delove životinja, koji su na raspolaganju uz visoku cenu. Pogledavši malo izbliza, zapažamo jelenske rogove i osušene guštere, morske konjiće, kao i druge egzotične predmete. Donedavno se u ovim izloženim posudama mogao videti i rog od nosoroga, žučna kesa medveda i drugi slični delovi životinja, ali sada je to zabranjeno.

U jednom drugom uglu apoteke, nalazimo pakovanja mešanog bilja za uobičajene tegobe kao što su prehlada i nervoza želuca, kao i jedan skup flaširanih biljnih preparata iz Kine. Samo kažite apotekarskom pomoćniku ili prodavcu šta je vaš problem, i on će vam preporučiti neki flaširani proizvod ili će vam dati neku biljnu mešavinu i uputiti vas kako da je pripremate kod kuće.

Duž jedne strane zida iza apotekarskog pomoćnika, primećujemo police na kojima su poređane visoke staklene tegle s raznim osušenim korenjem, lišćem i grančicama. To je bilje koje mušterije poznaju  i koje mogu da kupe da bi sami pripremali neke lekovite preparate ili da bi ga koristili u spravljanju jela. Na drugoj strani radnje, stoji ormar od poda do plafona u kom se nalaze mnoge ishabane fioke. To je bajzigui, ili „ormar stotinu dece“, koji se tako zove jer u ovakvoj vrsti ormara može da bude stotinu i više fioka. Ove fioke omogućuju brz pristup bilju koje se najviše koristi za pravljenje leka, a najčešće korišćeno bilje nalazi se na najpristupačnijem mestu. Nije ništa neobično što ove fioke nisu označene. Iskusni pomoćnici znaju tačno gde se svaka biljka nalazi.

Zapazite kako pomoćnik vešto meri biljke za jednu ženu koju uslužuje. On koristi jednu osetljivu, ali tačnu azijsku vagu — izdeljenu polugu s okruglim tasom koja visi na jednom kraju obešena o tri gajtana, a na drugom kraju je pokretni teg. On zna da neke biljke mogu biti opasne po život ukoliko bi se uzele u prevelikoj količini, zato mora da obrati pažnju na merenje. Ne meri se sve. Sada ga vidimo kako iz različitih fioka uzima po pola šake izvesnih biljaka i stavlja ih na list papira za pakovanje. Da, u pravu ste, recept za lek sadrži i jednu ljušturicu od cvrčka. Dok pakuje sadržaj, govori ženi kako da spravi ovaj napitak.

Biljni lekovi se pripremaju i uzimaju na razne načine. Neki su u obliku praška. Pre nego što pacijent popije napitak on prašak rastvori u toploj vodi. Neki su kašasti. Uzimaju se s medom ili se rastvaraju u alkoholu. Međutim, ovoj ženi je rečeno da koristi najuobičajeniji metod pripremanja, naime kuvanje. To znači da će biljke kuvati otprilike sat vremena u jednoj keramičkoj posudi. Zatim će napitak pijuckati na nekoliko sati. Ukoliko joj kasnije ponovo bude potreban ovaj lek, ona samo treba da dođe u apoteku po još jednu količinu.

Konačno je došao red i na Kvok Kita. No lekar ne meri njegov krvni pritisak niti osluškuje rad srca. Ali, pita ga kakvi su mu simptomi. Kako spava? Kakvo mu je varenje, apetit, creva, temperatura, izgled i boja kože? Lekar mu izbliza gleda oči i boju jezika na različitim mestima. Zatim u nekoliko pozicija i s različitim pritiskom prstiju proverava puls na oba zgloba, što je postupak za koji se veruje da otkriva stanje raznih organa i delova tela. Lekar čak obraća pažnju i na neke neuobičajene mirise koje primeti! Dijagnoza? Nimalo čudno, Kvok Kit ima grip. Treba da leži i da uzima mnogo tečnosti zajedno s lekom koji treba da prokuva i pije. Biljni čaj koji će dobiti biće gorak, ali će mu pomoći da se bolje oseća. Pored toga što će Kvoku Kitu reći koju hranu treba da izbegava, lekar će mu ljubazno prepisati neku konzerviranu šljivu koja će mu ostaviti prijatan ukus u ustima nakon što uzme svoj lek.

Tako Kvok Kit odlazi sa svojim pakovanjem biljaka. Poseta lekaru kao i lek koštaju ga manje od 20 dolara — što je prilično jeftino. Iako biljke neće doneti čudotvorno izlečenje, Kvok Kit će se za koji dan oporaviti. Ali, ne sme da napravi grešku koju neki naprave razmišljajući što više biljaka to bolje. Nije ništa neobično da ljudi imaju ozbiljne reakcije usled prevelikih količina nekog bilja.

U nekim zemljama postoje mali ili nikakvi standardi koji regulišu bilo izdavanje biljaka bilo praktičare tradicionalne kineske medicine. To je otvorilo vrata biljnom nadrilekarstvu, pa čak i prodaji opasnih biljnih mešavina koje se prikazuju kao lekovi. Onda je posve razumljivo zašto se kod izbora nekog tradicionalnog kineskog lekara, mnogi pacijenti u Aziji oslanjaju na preporuke rođaka i bliskih prijatelja.

Naravno, nikakvo lečenje — bilo biljkama ili lekovima sa Zapada — ne može izlečiti sve bolesti. No i pored toga, kineska farmacija i njeni lekari tradicionalne medicine i dalje su sastavni deo azijskog života.

[Fusnote]

[Slike na 23. strani]

U biljnoj apoteci se mogu naći egzotične stvari, poput sušenih morskih konjića

[Slike na 24. strani]

Osušeno korenje, lišće i grančice moraju pažljivo da se mere