Upoznajte australijsku pčelu bez žaoke

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ AUSTRALIJE

DA LI ste ikada osetili kako vas opušta relaksirajuće zujanje zaposlenih pčela koje s proleća pri blistavom suncu užurbano lete s cveta na cvet? One su zaista prekrasni insekti. Još samo da ne bodu!

Možda ćete se iznenaditi kad saznate da postoje pčele koje ne ujedaju. One su poznate kao australijske pčele bez žaoke, i ima ih u mnogim delovima istočne Australije. Pčele bez žaoke su malo duže od 4 milimetra. Crne su i imaju guste bele dlačice po licu i sa obe strane trupa. Mnoge imaju žute tačkice na krajevima središnjeg dela leđa. Barem deset vrsta ovih pčela mogu se naći u priobalnom području, od dalekog Kvinslanda na severu pa sve do Novog Južnog Velsa na jugu. Neke se takođe mogu naći i u tropskoj Severnoj teritoriji ovog kontinenta.

Razmisli koliku korist u ovom slučaju imaju oni koji sakupljaju med iz košnica. Jedan pčelar kaže: „Kada bih radio sa [drugim vrstama pčela], nosio bih pčelarsku mrežu i džemper s rol kragnom, dok mi kod [pčela koje ne ujedaju] nije potrebna nikakva zaštita. Pet minuta nakon što otvorim košnicu, pčele nastavljaju da rade kao da me nema.“

Košnice pčela bez žaoke dosta se razlikuju od košnica drugih pčela. U stvari, često se nazivaju leglima. Umesto da med i polen skladište u uobičajeno šestougaono saće, pčele bez žaoke prave skupine jajastih posudica. Nakon što se napune, posudice se zapečate, a zatim se na njima ili oko njih grade druge.

Unutar gnezda

Hajde da posetimo leglo, to jest dom nekih 15 000 pčelica bez žaoke. Međutim, budite oprezni, jer iako ove pčele nemaju žaoku, ipak mogu da vas štipnu svojim vilicama.

Prolazeći kroz hodnik gnezda, nailazimo na jedan svet pun aktivnosti. Kod ovih pčela vlada pravi timski rad. Svaka  od njih tačno zna šta treba da uradi i gde to treba da uradi. Vidimo kako jedna oblikuje i glača jednu novu posudicu za med, kao da pažljivo sledi neki savršeni nacrt. Druge četiri pčele su iza nas i pečate posudicu koja je upravo napunjena medom. Velika drvena trodimenzionalna rešetka predstavlja okvir u kojem se prave ove posudice za med. Ovo inženjersko čudo pomaže u držanju tereta meda.

Sada ulazimo u sledeću odaju i primećujemo jednu pčelu mnogo veću od drugih. To je kraljica u svoj svojoj krasoti! Kako je samo lepa, odenuta u svoju blistavu odeću na poprečne crno-žute pruge i okružena mnoštvom drugih zaposlenih pčela! Sada kraljica počinje da polaže jaja u 60 za nju pripremljenih ćelija. Kako je samo nežna i precizna, podseća nas na majku koja polaže svoju bebu u krevetac! Takođe zapazite kojom brzinom ovi radnici zatvaraju ćelije za njom. Posao se obavi za samo nekoliko minuta.

Kad se jaja izlegu

Kad se jaja izlegu, u svakom se nalazi sićušna larva koja jede hranu stavljenu u ćeliju koja je pripremljena za nju. Nakon što preraste ovu voštanu ćeliju, larva za sebe prede jednu svilenu čauru. U toj čauri ona postaje pčela (prolazeći kroz stadijum lutke). Kasnije izlazi iz čaure i počinje da radi — nakon što je malo pomazi jedna od pčela dadilja. Šta se dešava s voštanim ćelijama? One se odmah skupljaju i materijal se prerađuje. Kad pčele izađu iz svojih čaura, tada čaure više nisu potrebne. Ukoliko bi se tu ostavile onda bi prepunile leglo. Stoga se raspoređuju brojni čistači da to počiste.

Mnoge vrste pčela bez žaoke proizvode gradivni materijal nazvan cerumen. One to stvaraju od voska koje njihovo  telo proizvodi, i od smole i voska koje sakupe s biljaka i drveća. Cerumen se koristi za izgradnju okvira od stubova, nosača i poprečnih spona, gde su svi spojevi pojačani. Dok u tom okviru prave posudice za med i polen, pčelice trčkaraju ukrug po unutrašnjosti posudica, stavljajući i sabijajući cerumen. Zatim se te posudice pune, zatvaraju i odlažu na čuvanje. Izgleda da pčele instinktivno znaju sezonsku vrednost biljaka i opasnosti od vremenskih neprilika u različitim godišnjim dobima. Izgleda da su prilično svesne toga da je sakupljanje i čuvanje hrane osnovni uslov za preživljavanje.

Pčele ostavljaju svoje leglo i tragaju za građevinskim materijalom, kao i za nektarom i polenom. Kada se jednom nađe van legla, pčela postaje vešt pilot i navigator. Ona tačno zna šta treba da skuplja i gde to da pronađe.

Osnivanje novog doma

Dok kolonija raste, kapaciteti legla postaju prepuni. Šta se onda dešava? „Moraćemo sagraditi novi dom“, izgleda da je poruka koja se saopštava porodici. Povremeno će jedan izviđač istraživati neku šupljinu koja bi mogla da bude dobro mesto za leglo. Tada u posetu dolaze „inženjeri“. Obično će 30 do 50 ovih stručnjaka nekoliko sati ispitivati unutrašnjost šupljine, kao da povlače linije i zabadaju kolčeve. Onda nakon što utvrde da je podloga dobra, vraćaju se kući očigledno s izveštajem. Zatim, u roku od 48 sati, stižu pravi „građevinci“. U toj grupi može biti preko hiljadu pčela — ali ne i kraljica. Oni se odmah bacaju na posao, prenoseći građevinski materijal i hranu iz bivšeg legla.

U pripremi za dolazak kraljice ovog novog legla, mora se napraviti mesto za polaganje jaja kako bi se održavala odgovarajuća temperatura — oko 28 stepeni Celzijusa. Da bi se to postiglo, radilice oblažu leglo jednim slojem cerumena, kao da leglo umotavaju u ćebe. Izgleda kao da ove mudre pčele znaju da jaja moraju biti na toplom. Sada je sve spremno, i negde oko devetog dana dovodi se nova kraljica, koja se razvila u matičnom leglu. Ona odmah počinje da polaže jaja iz kojih će se izleći pčele za njenu palatu.

Postepeno će pčele koje su se iselile iz prethodnog gnezda umreti i biće zamenjene novim, mlađim pčelama iz ovog novog doma. S vremenom će pčele iz tog legla uvideti da je neophodno sagraditi još jedan dom. I ponovo započinje ovaj čudesni ciklus koji je osmislio jedan nenadmašni Tvorac!

[Slika na 13. strani]

Umesto da prave šestougaono saće, pčele bez žaoke prave skupine ovalnih posudica

[Slika na 14. strani]

U Australiji se može naći barem deset vrsta pčela bez žaoke