Zašto su nam potrebne medicinske sestre?

„Negovanje bolesnika je jedna od najtežih vrsta umetnosti. Saosećanje može biti motiv, ali znanje je naša jedina pogonska snaga“ (Meri Adelejd Nating, 1925, prvi profesor u svetu iz oblasti nege bolesnika).

U SVOM najjednostavnijem obliku, medicinska nega seže hiljadama godina unazad — čak do biblijskih vremena (1. Kraljevima 1:2-4). Tokom istorije su mnoge uvažene žene negovale bolesnike. Na primer, Elizabeta iz Mađarske (1207-31), ćerka kralja Andrije II. Ona je tokom gladi 1226. organizovala raspodelu hrane. Zatim se pobrinula za izgradnju bolnica i tamo brinula o gubavcima. Elizabeta je umrla kad je imala samo 24 godine, a većinu svog kratkog života provela je brinući se o bolesnima.

Nemoguće je govoriti o istorijatu negovanja bolesnika, a ne pomenuti Florens Najtingejl. Tokom Krimskog rata 1853-56, ova odvažna Engleskinja, zajedno s grupom od 38 bolničarki, reorganizovala je vojnu bolnicu u Skutariju, predgrađu Konstantinopolja. Kada je tamo stigla, stopa smrtnosti je bila skoro 60 posto; kada je 1856. otišla odatle, ta stopa je bila manja od 2 posto. (Vidite okvir na 6. strani.)

Snažan uticaj na polju nege bolesnika izvršio je i Obrazovni Institut protestantskih đakonisa u Kajzersvertu u Nemačkoj, koji je Najtingejl pohađala pre nego što je otišla na Krim. S vremenom su nastale i druge istaknute grupe za negovanje bolesnika. Na primer, Agnes Karl je 1903. osnovala Profesionalnu organizaciju za nemačke bolničarke.

Danas se smatra da profesija medicinskih sestara sačinjava najbrojniju grupu u našem zdravstvenom sistemu. Svetska zdravstvena organizacija izveštava da trenutno postoji mnogo više od 9 000 000 sestara i babica koje služe u 141 zemlji.  I kako samo važan posao one obavljaju! The Atlantic Monthly beleži da sestre „vezu goblen brige, znanja i poverenja što je presudno za preživljavanje pacijenta“. Zato, s pravom možemo postaviti pitanje vezano za medicinske sestre: šta bismo bez njih?

Uloga sestara prilikom oporavka

Negovanje bolesnika jedna enciklopedija definiše kao „proces u kom sestra pomaže pacijentu da se oporavi od bolesti ili povrede, ili da ponovo stekne što je moguće više samostalnosti“.

Naravno, u taj proces je uključeno mnogo toga. To nisu samo rutinske provere, kao što je merenje pulsa i krvnog pritiska. Pacijentov oporavak je čvrsto povezan sa ulogom sestre. Prema delu The American Medical Association Encyclopedia of Medicine, „sestra je više zainteresovana za opšte reagovanje pacijenta na oboljenje nego za samo oboljenje; ona se posvećuje kontrolisanju fizičkog bola, olakšavanju mentalne patnje i, kada je to moguće, izbegavanju komplikacija“. Pored toga, sestra pruža „negu punu razumevanja, što znači da pažljivo sluša kad pacijent govori o svojim nemirima i strahovima, i pruža emocionalnu podršku i utehu“. A kada pacijent umire, beleži navedeni izvor, uloga sestre je da „pomogne pacijentu da se sa smrću suoči sa što manje patnje i sa što je moguće više dostojanstva“.

Mnoge sestre idu preko onoga što im dužnost nalaže. Na primer, Elen D. Bar je pisala o svom iskustvu u Zdravstvenom centru Montefjore u Njujorku. Kao deo tima za jutarnju vizitu, ona nije htela samo da brzo obiđe bolesnike. „Ja sam želela da ostanem s pacijentima“, piše ona. „Želela sam da im pomognem oko disanja, da im pomognem da se kreću, da ih lepo previjem, odgovorim na njihova pitanja, objasnim im sve što treba i da učinim da se lepo osećaju. Volela sam da budem bliska u ophođenju s pacijentima.“

Nesumnjivo se svako ko je nekada bio u bolnici seća neke saosećajne medicinske sestre koja je pokazivala takav samopožrtvovani duh. Ali, šta je potrebno da bi neko postao vrsna medicinska sestra?

[Slika na 3. strani]

Florens Najtingejl

[Izvor]

Ljubaznošću National Library of Medicine