Čarobna nijansa keramike seladon Korjo

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ KOREJE

GODINE 1995. u Trumanovoj biblioteci u Misuriju (SAD) otkrivena je jedna dragocenost. Šta je to bilo? Jedna mala keramička bočica za vodu s cvetnim dezenom i tamnom glazurom. Iako je veličina bočice samo 23 centimetra, procenjeno je da vredi oko 3 000 000 dolara. To je jedan primerak korejske grnčarije poznate kao seladon Korjo, koju je 1946. godine nekadašnji američki predsednik Hari Truman dobio na poklon od korejske vlade.

Zašto je seladon Korjo toliko dragocen? Po čemu se razlikuje od ostalih vrsta keramike?

Jedinstveni metod

Ime „seladon Korjo“ odnosi se na jedinstvenu vrstu keramike koja je prvi put izrađena tokom perioda korejske istorije poznatog kao epoha Korjo (918-1392. n. e.). a Korejska reč za seladon je čongja, što znači plavičasti porcelan. Kinezi koji su živeli u to doba posebno su hvalili seladon, nazivajući ga „najboljim pod nebeskom kapom“. Debeli sloj sjajne plavičastozelene glazure jeste ono što seladon Korjo čini tako posebnim.

Privlačna zelena nijansa poput žada nastala je kombinacijom boja gline i glazure. To se postiže tako što se svaki komad dvaput peče. Korejski istoričar umetnosti Jang-Mo Čang objašnjava da se u tom procesu posuda oblikovala od gline koja je sadržavala gvožđe. Prvo se pekla na temperaturi od 700 do 800 stepeni Celzijusa. Zatim bi se površina predmeta oblagala glazurom koja je sadržavala kalcijum-karbonat i od jedan do tri posto gvožđa. Posle toga se posuda ponovo pekla — ovaj put na temperaturi od 1 250 do 1 300 stepeni Celzijusa i u redukovanoj atmosferi. b

Kad se pobliže osmotri seladon Korjo zapaža se da su njegove fine linije i oblik u prirodnom skladu. Klasične seladonske bočice, čajnici, činije i ćupovi odražavaju  iste umetničke linije i oblik kao i tradicionalna korejska nošnja pa čak i ples. Umetnički dezeni na posudama takođe oslikavaju teme iz prirode. Grnčari su na predivnim pejzažima seladonske površine kombinovali motive planina, drveća, cveća, riba, ptica, insekata i ljudi. Neki od geometrijskih oblika koje su koristili još uvek se mogu naći na savremenim dezenima grnčarije.

Hajde da sada osmotrimo boje koje su koristili u seladonskim modelima. Većina modela je bila inkrustirana korišćenjem crne i bele boje. Korjo grnčari su u početku preuzimali tehnike iz Kine. Ali ubrzo su počeli da ispoljavaju svoju vlastitu domišljatost. Jedan istaknut primer je tehnika inkrustacije nazvana sang-gam. U ovom postupku željeni motiv se urezivao na površinu nedovršene posude, zatim bi se ta udubljenja popunjavala belom ili crvenom glinom. Taj komad se potom pekao. Tokom te faze bela glina je ostajala snežnobela, ali crvena glina je postajala crna.

Bliže osmatranje seladona otkriva tanke pukotine na njegovoj površini. Da li je to neki nedostatak? Usled čega se one pojavljuju? Što je dizajn koji se urezuje složeniji, to glazura mora biti tanja da bi dizajn bio vidljiv. Pošto seladonska glazura biva tako tanka i krta na čitavoj njenoj površini se neminovno pojavljuju majušne pukotine — nuspojava nastojanja da se predmet obloži zaista  prozirnim slojem. Zato se pukotine smatraju prirodnom odlikom keramike seladon Korjo, a ne manom. Zapravo, neki savremeni grnčari namerno koriste glazuru koja puca.

Pokušaji da se oživi seladon Korjo

Kada su Mongoli napali Koreju početkom 13. veka, keramika seladon Korjo je pretrpela nagli pad. Na kraju su grnčari prestali da prave prelepe posude, a njihove metode proizvodnje su postale izumrla umetnost. Zbog toga što seladon Korjo danas ima visoku cenu i zato što je preostalo malo primeraka, savremeni grnčari su zaokupljeni oživljavanjem te tehnike. Razmatrajući fragmente drevnog seladona, oni stvaraju komade koji su po veličini i obliku identični originalima, a nekoliko grnčara tvrde da su uspeli da postignu čarobnu nijansu ravnu staroj keramici seladon Korjo. Međutim, teško je ponovo doći do preciznog sastava te drevne glazure — glazure koja je pravljena samo od prirodnih materijala.

Savremeni grnčari se takođe suočavaju sa izazovima vezanim za kopiranje drugih detalja, kao na primer kako grnčariju peći i koliko dugo. Istraživači s korejskog Instituta za istraživanje seladona eksperimentisali su s različitim materijalima i tehnikama kako bi ponovo stvorili čarobnu nijansu keramike seladon Korjo.

Nedavnih godina otkrivene su davno zaboravljene dragocenosti od keramike seladon Korjo. Na primer, 1995. godine jedan ribar je, na osnovu priča koje je čuo o fragmentima grnčarije koji su se zapleli u ribarske mreže, odlučio da krene u akciju. Zajedno s drugim ribarima počeo je da traga za grnčarijom. Na kraju je izvukao 129 komada seladona. Vodeći se uspehom ovih ribara, Korejski zavod za očuvanje kulturne baštine osnovao je istraživački tim. Oni su otkrili jedan brod koji je potonuo prevozeći seladon, i za nekoliko meseci tim je pronašao oko 463 komada seladona! Suvišno je reći da je sve to veoma obradovalo istraživače seladona i istoričare umetnosti.

Uživati danas u keramici seladon Korjo

Kako danas možete uživati u lepoti keramike seladon Korjo? Možda možete posetiti izložbe korejske umetnosti u nekim poznatim muzejima u svetu, kao što je Britanski muzej ili Njujorški gradski muzej umetnosti. Još bolje je da, ako idete u Koreju, posetite grad Kangdžin gde se nalazi najviše prvobitnih peći za pečenje seladona. Ili možete posetiti neki od različitih godišnjih festivala keramike koji se održavaju u pokrajini Kjongi. Tamo ćete videti kako se pravi seladon. Možete čak i sami pokušati da radite na grnčarskom točku. Možete li da zamislite kako sami oblikujete jednu posudu, ispisujete ili slikate nešto na njoj, pečete je u peći i na kraju gotov proizvod držite u rukama?

Naravno, savremeni seladon možete nabaviti i u robnim kućama i prodavnicama suvenira. Tamo su izložene vaze, servisi šoljica za čaj i druge vrste posuđa koje su ručno izradili lokalni grnčari ili koje su napravljene u fabrici. Možda ćete onda moći svoje goste poslužiti korejskim čajem serviranim u šoljicama od seladona, dok vaš sto ukrašava seladonska vaza s cvećem.

[Fusnote]

[Slika na 17. strani]

Originalna vaza iz 12. veka

[Izvor]

The Collection of National Museum of Korea

[Slika na 18. strani]

Jedan detalj keramike seladon Korjo koji pokazuje jedinstvenu tehniku inkrustacije