Da li osećate nervozu u nogama?

NOĆ je. Raskomotili ste se i opustili u svom krevetu. A onda počinjete da osećate žmarce u nogama. Ne možete ignorisati taj osećaj. Jedini način da ga ublažite je da ustanete i prošetate. Šetnja pomaže, ali kad opet legnete taj osećaj se vraća. Želite da spavate, ali ne možete. Ako vam ovo zvuči kao nešto što i vi doživljavate, niste jedini. Na primer, izgleda da čak 15 posto stanovništva u SAD živi s tim.

Iako mnogi lekari danas ne dijagnoziraju ovaj poremećaj ili ga ne leče kako treba, on nije nešto novo. Godine 1685. jedan doktor je pisao o onima koji nakon odlaska u krevet osećaju „tako jaku nervozu“ u rukama i nogama da „više ne mogu da spavaju, kao da su na mestu najvećeg mučenja“.

Deo problema u prepoznavanju ovog poremećaja leži u tome što ne postoji laboratorijski test kojim bi se kod osobe mogao ustanoviti taj poremećaj. On se prepoznaje po simptomima koje prouzrokuje. Jedan dobro upućen doktor vas može pitati: ’Da li imate osećaj kao da vas podilaze žmarci u jednoj nozi ili u obema? Da li ste to nekad osetili i u rukama? Da li taj nelagodan osećaj prođe kada ustanete i prošetate, kada se okupate ili izmasirate noge. Da li se ponekad javlja kada duže vremena sedite, recimo u kolima ili u avionu? Da li vas muči uglavnom tokom noći? Da li neko od članova porodice ima isti problem? Da li vam vaš bračni partner kaže da nekad trzate nogama dok spavate?‘ Ako je vaš odgovor na neka od ovih pitanja potvrdan, doktor može zaključiti da imate sindrom nervoze u nogama (RLS).

Oni koji imaju taj problem

Kod nekih je RLS blaži poremećaj s povremenim simptomima. Kod drugih je mnogo ozbiljniji i prouzrokuje hroničnu nesanicu čija je posledica umor tokom celog dana koji znatno ometa svakodnevni život. Jedna osoba je rekla: „Imam osećaj kao da mi crvi gmižu i mile po nogama. Moram da mlataram nogama da bi taj osećaj nestao.“

 RLS pogađa pripadnike oba pola, ali je uobičajeniji i izraženiji kod starijih ljudi. Najčešće se ustanovi kod ljudi od oko 50 godina, iako se simptomi često pojavljuju decenijama ranije. Ponekad se ustanovi da su simptomi postojali još u detinjstvu. Doduše kod dece RLS često prolazi nezapaženo. Zato što ne mogu mirno da sede ili se stalno vrpolje, mladi koji imaju RLS često se označavaju kao „hiperaktivni“.

Premda stručnjaci priznaju da je RLS neurološki poremećaj, teško je tačno odrediti njegov uzrok. Kod većine onih koji ga imaju uzrok je nepoznat. Međutim, RLS se povezuje sa izvesnim faktorima. Na primer, može biti nasledan, tako što se genetski prenosi s roditelja na decu. Neke trudnice imaju RLS simptome, naročito tokom zadnjih meseci trudnoće. Posle porođaja ovaj poremećaj obično nestaje. Ponekad zdravstveni poremećaji kao što su nizak nivo gvožđa ili nedostatak određenih vitamina izazivaju RLS simptome. Hronična bolest takođe može prouzrokovati RLS simptome — naročito poremećen rad bubrega, dijabetes, reumatoidni artritis, oboljenje perifernog nervnog sistema, oštećenje nerava ruku i nogu.

Potraga za olakšanjem

Nažalost, za RLS ne postoji lek, a simptomi se često s godinama pogoršavaju. Ali na sreću, RLS se može efikasno lečiti često i bez lekova. Ne postoji jedinstveno rešenje, ono što pomaže jednoj osobi možda ne pomaže drugoj. Osobe koje imaju ovaj poremećaj treba da utvrde koje navike, aktivnosti ili lekovi pogoršavaju simptome, a koje ih ublažavaju.

Prvi korak u lečenju jeste da se odredi da li postoji neko utvrđeno zdravstveno stanje koje prouzrokuje RLS simptome. Da bi osobe koje imaju nedostatak gvožđa ili vitamina otklonile simptome RLS-a možda samo treba da nadopune svoju ishranu gvožđem ili vitaminom B₁₂. Međutim, kada čovek uzima previše vitamina i minerala može dovesti u opasnost svoje zdravlje. Zato bi trebalo da neko ko pruža zdravstvenu negu bude uključen u odlučivanje da li osoba treba da koristi gvožđe ili vitaminske dodatke.

Nekim ljudima kofein pogoršava RLS simptome. Kafa, čaj, čokolada i mnoga bezalkoholna pića sadrže kofein. Manje unošenje kofeina ili potpuno izbacivanje iz upotrebe može poboljšati ili otkloniti RLS simptome. Takođe konzumiranje alkohola obično produžava ili pojačava simptome. Nekima je bilo lakše kada su smanjili konzumiranje alkohola ili ga potpuno eliminisali.

Živeti sa RLS

Ako imate RLS, promena načina života vam može pomoći. Pošto umor i pospanost često pogoršavaju simptome, ustaljeno vreme spavanja stvarno pomaže. Ako je moguće, najbolje je da spavate u mirnoj, prohladnoj i udobnoj sredini. Takođe pomaže ako svako veče u isto vreme idete u krevet i u isto vreme ustajete.

Redovno vežbanje će vam pomoći da dobro spavate noću. Međutim, energično vežbanje u okviru šest sati pre odlaska u krevet može imati suprotan efekat. Neki sa RLS-om su utvrdili da im umereno vežbanje neposredno pre spavanja pomaže. Eksperimentišite s različitim vežbama da biste otkrili šta je najbolje za vas.

Ne odupirite se potrebi da pravite pokrete. Ako pokušavate da suzbijete pokrete simptomi se obično pogoršavaju. Često je najbolje rešenje da ustanete iz kreveta i prošetate. Nekima je donekle bilo lakše kada su šetali, protezali se, kupali u vrućoj ili hladnoj vodi ili masirali noge. Kad morate dugo da sedite, recimo dok putujete, može vam pomoći ako zaposlite svoj um čitanjem.

A kako je s korišćenjem lekova? Fondacija za sindrom nervoze u nogama u Raliju (Severna Karolina, SAD), kaže da „uvođenje farmakološke terapije [to jest lekova] postaje neophodno“. Pošto nema jednog leka koji je efikasan za sve koji pate od RLS, onaj ko vam pruža zdravstvenu negu treba da utvrdi koji će lek vama najviše koristiti. Neki su otkrili da je najefikasnija kombinacija lekova. Ponekad jedan lek koji jedno vreme deluje izgubi efikasnost. Pošto korišćenje lekova i posebno kombinacije lekova nose rizik po zdravlje, važno je da tesno sarađujete sa onim ko vam pruža zdravstvenu negu kako biste utvrdili šta je najbolje za vas.