Pogled u svet

Bes prilikom polaganja vozačkog ispita

„Verbalni i fizički nasrtaji na 500 francuskih ’inspektora‘ za vožnju porasli su za 150 procenata od 1994. godine“, izveštavaju pariške novine International Herald Tribune. Manje od 60 procenata ukupnog broja kandidata položi 20-minutni ispit vožnje, a padne skoro svaki kandidat koji nije uzeo skupe časove vožnje. Sve više onih koji padnu pesnicama iskaljuju svoj bes na instruktorima ili ih vukući za kosu izvlače iz kola. Neki čovek je na instruktorku nasrnuo sa špricem u kojem je bila, kako je on tvrdio, krv zaražena sidom. Nedavno je jedan 23-godišnjak koji je pao na ispitu, pucao na instruktora iz pištolja u kojem su bili gumeni meci. Da bi se zaštitili od ovakvog nasilja, inspektori predlažu da se vozači o rezultatima testa obaveste poštom, a ne lično.

Đaci pod pritiskom

Kraj školske godine, vreme zaključivanja ocena, stresan je za mnogu decu u Indiji, izveštavaju novine Asian Age iz Mumbaja. Pokazalo se da je za neke preteško da podnesu bubanje pred sam ispitni period i pritisak da se dobiju dobre ocene, a udvostručio se i broj đaka koji posećuje psihijatre u to vreme. U želji da im deca dobro prođu na ispitima neki roditelji uskraćuju svaku vrstu zabave. „Roditelji stavljaju decu pod prilično velik pritisak. Tu je takođe i takmičenje s drugim učenicima“, primećuje psihijatar V. K. Mundra. On dodaje da mnogi roditelji „ne shvataju da će relaksacija pomoći deci da osveže um i da bolje uče“. Dr Harš Šeti zapaža da je stres zbog ispitivanja „postepeno dopro čak do đaka od prvog do sedmog razreda“.

Divlje svinje idu u grad

Nemački nedeljnik Die Woche kaže da su divlje svinje, koje su obično stidljivi stanovnici šume, otkrile da gradovi nude ne samo obilje hrane već i sklonište od lovaca. Divlje svinje se čak prase u Berlinu. Ove gladne životinje se ne drže samo pošumljenih područja ili javnih parkova. One haraju i privatnim vrtovima i hrskaju lukovice cveća. Divlje svinje koje mogu da teže i do 350 kilograma plaše mnoge stanovnike, koji u nekim slučajevima pronalaze utočište na drveću ili u telefonskim govornicama. Ove životinje su prouzrokovale bezbroj saobraćajnih nesreća. Kad se s posla vrate kući, mnogi građani nalete na ove čekinjaste uljeze. Jedan čovek je pitao: „Kako da uđem u kuću kada tu između mojih kola i vrata stoji 20 divljih svinja?“

Tinejdžerski brak

Prema nedavnoj anketi Nacionalnog porodičnog zdravlja u Indiji, 36 procenata venčanih adolescenata imaju između 13 i 16 godina. Ova studija je takođe otkrila da je 64 posto devojaka između 17. i 19. godine već rodilo po jedno dete ili je u drugom stanju, izveštavaju novine Asian Age iz Mumbaja. Ovaj izveštaj navodi da je kod mladih majki u starosti od 15 do 19 godina dvaput veća verovatnoća da će umreti od posledica vezanih za trudnoću nego kod onih u starosti od 20 do 24 godine. Osim toga, seksualno prenosive infekcije među mladima od 15. do 24. godine udvostručile su se tokom proteklih nekoliko godina. Stručnjaci ove sve veće probleme pripisuju ljudskom neznanju, kao i pogrešnim informacijama, koje dolaze od vršnjaka i od medija, u vezi sa seksualnim životom.

Zamena jedne bolesti za drugu

„Pre trideset godina od pet Egipćana tri su bolovala od bilharzioze, iznurujuće bolesti koju prouzrokuju paraziti čiji su prenosioci vodeni puževi“, izveštava The Economist. Kampanje protiv bilharzioze u kojima su se koristili savremeni lekovi radikalno su umanjile ovu pretnju. Međutim, sada izgleda da je jedna od metoda u tim davnašnjim kampanjama možda „izložila milione ljudi hepatitisu C, potencijalno smrtonosnom virusu koji može umesto bilharzioze postati vodeći zdravstveni problem u Egiptu“. Razlog je taj što su se igle koje su korišćene za davanje injekcije protiv bilharzioze „rutinski iznova koristile, i retko bile propisno sterilizovane... Naučnici sve do 1988. nisu ni identifikovali virus hepatitisa C  (HCV) koji se stvara u krvi“, kaže ovaj časopis. Istraživanja sada pokazuju da Egipat plaća „najveći danak na svetu zbog hepatitisa C“. Za oko 11 miliona Egipćana — otprilike za svaku šestu osobu — kaže se da su nosioci ove bolesti koja u 70 posto slučajeva prelazi u hronično oboljenje jetre, a u pet posto je fatalna. Članak ovu kampanju naziva „najvećim do sada poznatim pojedinačnim prenošenjem virusne bolesti od strane lekara“, i dodaje: „Jedina uteha je u tome što bi bez masovnih kampanja mnogo više ljudi umrlo od bilharzioze.“

Zagađenje izaziva najezdu komaraca

Zagađenje vode očigledno doprinosi problemu ujeda insekata blizu reke Čili koja teče kroz Arekipu, jedan od najvećih peruanskih gradova. Tamo su stanovnici istrošili lokalne zalihe insekticida zbog invazije sitnih komaraca koji ujedaju. Prema novinama El Comercio iz Lime, veruje se da je do najezde došlo usled hemijske zagađenosti reke Čili. Otrovi su izgleda uništili mnoge rečne žabe koje su „godinama vršile prirodno, biološko suzbijanje ovih insekata“, kažu novine.

Jača vina

Policija i grupe koje se zalažu za jačanje svesnosti o alkoholnim pićima u Britaniji upozoravaju da povećanje nivoa alkohola u vinima može dovesti do toga da osobe koje povremeno piju postanu pijanice. Pre deset godina obično su samo posebne berbe ili slatka vina imali 13 ili 14 procenata alkohola. Međutim sada je uobičajeno da vina za svakodnevnu upotrebu imaju 14 procenata alkohola. Ova vina uglavnom dolaze iz zemalja kao što su Australija, Južna Afrika i Čile, gde je grožđe zbog toplije klime zrelije i slađe, te daje jače vino. Izveštavajući o ovome, The Sunday Times iz Londona citira Merien Makiben, pomoćnog direktora jedne organizacije protiv alkoholizma: „Sve je više alkohola u vinu, i to zbunjuje potrošače koji ne računaju na veću dozu alkohola.“

Previše čisto?

Prema Institutu za ekološku medicinu i bolničku higijenu sa Univerziteta u Frajburgu (Nemačka), antibakterijski dodaci u nekim proizvodima za domaćinstvo mogu biti beskorisni ili čak opasni, izveštavaju nemačke novine Westfälische Nachrichten. „Nijedan od njih nije neophodan“, kaže profesor Franc Dašner, direktor instituta. „Čak suprotno, mogu da naude potrošačima.“ Jedna stvar je ta što neki od tih proizvoda sadrže supstance koje se u velikoj meri ponašaju kao alergeni. Odeću koja smrdi treba jednostavno oprati, a ne podvrgavati antibakterijskim hemikalijama, kaže izveštaj. Dašner zaključuje: „Obično čišćenje sa ekološki bezbednim sredstvima za čišćenje sasvim je dovoljno.“

Pritisak da se povinuju

Vladina anketa sprovedena među 500 tinejdžera u Engleskoj pokazuje da se mladi ljudi „naprežu pod sve većim pritiskom da idu u korak sa idealizovanim likovima s reklama i mas-medija“, izveštava londonski The Guardian. Dok devojke naginju da se s tim stresom suoče tako što se poveravavaju bliskim prijateljima, mladićima je teže da pričaju o svojim osećanjima što dovodi do toga da mnogi svoj bes izražavaju kroz agresivno ili kriminalno ponašanje. Kod mladića je, u odnosu na devojke istog uzrasta, tri puta veća verovatnoća da će zbog osećanja manje vrednosti i sve veće depresije počiniti samoubistvo. S druge strane, kod devojaka je četiri puta veća verovatnoća da sebe namerno povrede ili da zbog nepravilne ishrane obole od bolesti kao što su anoreksija i bulimija.

Napušteni fudbaleri

„Više od 90 procenata mladih fudbalera iz Afrike koji su angažovani da igraju za francuske timove završili su kao ilegalni radnici [bez] nade da se uklope u francusko društvo“, kaže pariški vesnik Marianne. Službeni vladin izveštaj Francuske osudio je beskrupulozne menadžere koji putuju svetom u potrazi za „zlata vrednim mladićima“. Na hiljade mladih afričkih dečaka, uključujući i oko 300 njih mlađih od 13 godina, zavedeno je snom o postizanju sportske karijere. Ali velika većina njih ne potpiše nikakav službeni ugovor s klubom i završi bez prebijene pare. Časopis komentariše: „U zapisima advokata koji zastupaju fudbalere ima mnogo više žalosnih nego blistavih priča.“