Gledište Biblije

Može li nauka da ostvari večni život?

GODINAMA pre ovakvo pitanje bi izgledalo besmisleno. Međutim, danas neki ljudi ovu mogućnost ozbiljno razmatraju. Korišćenjem tehnike za koju neki misle da se može primeniti i na ljude, naučnici već mogu da udvostruče životni vek voćnih mušica i crva.

Istraživanje je pokazalo da su normalne ljudske ćelije smrtne i da se dele samo ograničen broj puta. Nakon toga prestaju s deljenjem. To je proces koji je upoređen sa unutrašnjim časovnikom koji kontroliše kada će ljudi ostariti i umreti. Naučnici sada rade na tome da taj sat iznova podese.

Jedna popularna teorija zagovara ideju da ključ starenja leži na krajevima svakog vlakna DNK, u oblasti koja se zove telomera. Telomere su upoređene s plastičnim kapicama na krajevima pertli, napravljenim da se pertle ne bi razvezale. Naučnici primećuju da svaki put kada se neka ćelija podeli, telomere se poput zapaljenog fitilja skraćuju. Na kraju izgleda da se telomere toliko skrate da ćelija prestaje da se deli. Međutim, u prisustvu određenog enzima, telomere se ne skraćuju. Tako, prema ovoj teoriji, to bi ćelijama moglo dati potencijal da nastave da se beskonačno dele. Jedan službenik kompanije koja je uključena u ovaj posao je rekao: „Ovo je prvi put da možemo pojmiti besmrtnost čoveka.“ Ali se sa ovim ne slažu svi naučnici.

Kako je smrt nastala

Naravno ljudi koji veruju Bibliji, već milenijumima veruju da je moguće da ljudi večno žive. Oni se ne uzdaju u ljudske naučnike, već u Glavnog Naučnika, koji je stvorio sva živa bića, Jehovu Boga (Psalam 104:24, 25).

Biblija pokazuje da smrt čoveka nije bila deo Stvoriteljeve namere. Prvi ljudski par je bio stvoren po Božjem obličju i smešten u rajski vrt. Bili su savršeni, bez ijednog defekta uma ili tela. Kao takvi imali su izgled da zauvek žive na zemlji. To je bila Božja volja za njih. On im je dao uputstva da rađaju decu i da postepeno prošire Raj po celoj zemlji (Postanje 1:27, 28; 2:8, 9, 15).

Kao što se vidi iz 3. poglavlja Postanja, Adam se namerno pobunio protiv  Boga, iako je znao da je kazna smrt. Osim toga, time što je pošao tim putem neposlušnosti doneo je greh i smrt svom nerođenom potomstvu. Apostol Pavle je to objasnio ovako: „Preko jednog čoveka [je] u svet ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili“ (Rimljanima 5:12). Drugim rečima, pošto je Adam sagrešio njegovo telo više nije bilo savršeno. Postepeno je ostario i umro. Njegovo potomstvo je nasledilo taj defekt.

Tako je ljudska smrt bila posledica Adamove pobune nakon koje je usledila Božja kazna. Ljudima neće uspeti da promene tu kaznu. Iako je nauka napravila mnoge napretke u medicini, nadahnute Mojsijeve reči zapisane pre 3 500 godina još uvek odzvanjaju istinom: „Dana godina naših ima do sedamdeset godina, a u jačega do osamdeset godina, i sav je ponos njihov muka i nevolja; jer brzo teku i mi odlećemo“ (Psalam 90:10).

Jehovina priprema za večni život

Na svu sreću postoji nada! Mada sada svi ljudi na kraju umru, Jehovina namera nije da se ova situacija produži u beskraj. Iako su Adam i Eva zaslužili da umru, Bog je znao da će među njihovom nerođenom decom biti mnogo onih koji će se s cenjenjem odazvati na njegovo ljubazno upravljanje. Za takve ljude on je pripremio večni život na zemlji. Psalmista je pisao: „Pravednici će držati zemlju i doveka u njoj će ostati“ (Psalam 37:29). Ali kako će se to ostvariti?

To neće uslediti tako što će čovek razotkriti misteriju o DNK. Umesto toga, večni život je dar koji će Jehova podariti onima koji iskazuju veru u njega. Opažajući da je Adamovom i Evinom potomstvu trebalo spasenje, on je da bi ono i dobilo nečni život obezbedio sredstvo — otkupnu žrtvu Isusa Hrista. Isus se osvrnuo na ovu pripremu kada je rekao: „Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jovan 3:16).

Poput Adama i Isus je bio savršen čovek. Za razliku od Adama, Isus je bio savršeno poslušan Bogu. Tako je Isus mogao da žrtvuje svoj savršeni život da bi platio za Adamov greh. Putem tog postupka punog ljubavi, koji je uravnotežio vagu pravednosti, Adamova deca mogu biti oslobođena smrtne osude. Tako će svi koji iskazuju veru u Isusa primiti Božji dar večnog života (Rimljanima 5:18, 19; 1. Timoteju 2:5, 6).

Ako bi ljudi mogli da prevaziđu nesavršenost i sebi donesu večni život, onda otkupnina ne bi bila potrebna. Biblija pruža ovaj mudar savet: „Ne uzdajte se u knezove ni u smrtnika od koga pomoći nema. Izlazi li duh iz njih, vraćaju se u prah svoj, i tad propadaju sve pomisli njihove. Blago onom kome je Bog Jakovljev u pomoći, kome je nadanje u Jehovi, Bogu njegovomu, stvoritelju neba i zemlje, mora i svega što je u njima, i koji uvek veru hrani“ (Psalam 146:3-7).

Večni život će biti ostvaren, ali ne kao rezultat naučnih istraživanja, već od Jehove. Čega se god Bog lati, on može to da učini i učiniće. „Jer Bogu ništa što kaže nije nemoguće“ (Luka 1:37).

[Izvor slike na 18. strani]

© Charles Orrico/SuperStock, Inc.