Mladi pitaju . . .

Kako da se suočim s tim da nas je tata napustio?

„Odrastanje bez tate bilo je teško. Želeo sam samo malo pažnje“ (Henri). a

DŽOUN je imala 13 godina kada je njen otac otišao od kuće. Pošto je bio alkoholičar, on je malo toga učinio da nakon odlaska održi kontakt sa svojom decom. Nažalost, Džoun nije jedina; mnogi mladi su napušteni od svojih očeva.

Ako se to i tebi desilo, možda vrlo dobro znaš kako je teško boriti se s tim. Možda te s vremena na vreme obuzmu bol i gnev. Možda se ponekad osećaš tužno i depresivno. Možda čak dolaziš u iskušenje da postaneš buntovan. Kao što je biblijski pisac Solomon jednom rekao: „Tlačenje može navesti mudroga da postupa ludo“ (Propovednik 7:7, NW).

’Ludo postupanje‘

Džejms je ’ludo postupao‘ kada je njegov otac otišao od kuće. On je rekao: „Nikoga nisam slušao, čak ni mamu. Upadao samu u mnoge sukobe. Stalno sam lagao i smucao se noću jer niko nije mogao da me dovede u red. Mama je pokušala da me zaustavi u tome, ali nija mogla.“ Da li je pobuna stvarno poboljšala Džejmsovu situaciju u životu? Ne bi se moglo reći. Džejms kaže da je ubrzo „isprobavao drogu, bežao iz škole i imao slabe ocene“. Uskoro je takvo loše ponašanje uzelo maha. „Krao sam po prodavnicama“, priznaje on, „i pljačkao ljude. Dvaput sam bio uhapšen i nakratko odveden u zatvor, ali to me nije zaustavilo.“

Kada je upitan zašto je bio tako buntovan, Džejms je rekao: „Zato što je moj otac otišao i ostao sam bez ikakve discipline. Stvarno nisam razmišljao koliko sam time povredio mamu, mog mlađeg brata i sestru, a i sebe. Želeo sam da mi tata posveti pažnju i da me disciplinuje.“

Ali buntovno ponašanje samo lošu situaciju čini još gorom (Jov 36:18, 21). Na primer, Džejms je doneo probleme ne samo sebi nego i majci, bratu i sestri, koji su doživljavali nepotreban stres i teškoće. Još je ozbiljnija činjenica da buntovno ponašanje može čoveka da dovede u sukob sa samim Bogom. Na kraju krajeva, Jehova je zapovedio mladima da budu poslušni svojoj majci (Poslovice 1:8; 30:17).

 Savladati gnev

Kako se onda možeš boriti s gnevom i ozlojeđenošću koje možda osećaš prema ocu? Najpre, možda je potrebno da se podsetiš da nisi ti kriv što je tvoj otac otišao. Niti to bezuslovno znači da te on više ne voli i da ne brine o tebi. Istina, bolno je kada se otac baš i ne trudi da te pozove ili poseti. Ali kao što je prethodni članak u ovoj seriji pokazao, b mnogi očevi koji odu od kuće izgube kontakt sa svojom decom, ne zato što ih više ne vole nego zato što su ophrvani osećajem krivice i srama. Drugi su pak, poput Džouninog oca, zavisnici od droge ili alkohola što ih sprečava da normalno funkcionišu.

Kakva god da je situacija, upamti da su tvoji roditelji nesavršeni. Biblija kaže: „Svi su sagrešili i ne dostižu Božju slavu“ (Rimljanima 3:23; 5:12). Naravno, to ne opravdava neodgovorno ponašanje ili ono koje nanosi bol. Ali ako priznaš činjenicu da smo svi nasledno nesavršeni biće ti lakše da se oslobodiš razarajućeg gneva i ozlojeđenosti.

Ono što je rečeno u Propovedniku 7:10 može ti pomoći da se boriš s gnevom i ozlojeđenošću koje možda osećaš prema tvojim roditeljima. Zapazi kako taj stih govori da nije dobro usmeriti se na prošlost: „Ne govori: Kako to da su pređašnji dani bili bolji od sadašnjih? — jer ti ne pitaš to po mudrosti.“ Zato, umesto da se zadržavaš na tome kako je nekad bilo, bolje usmeri pažnju na to kako da se što bolje snađeš u sadašnjoj situaciji.

Preuzmi inicijativu

Na primer, možeš razmisliti o tome da stupiš u kontakt sa ocem. Doduše, on je taj koji te je ostavio i možda s pravom misliš da je on dužan da učini prvi korak. Ali ako je propustio da to uradi i ako si tužan i nesrećan zato što ti nedostaje kontakt s njim, zar ne bi vredelo da sam pokušaš da popraviš tu situaciju? Osmotri kako je Isus Hrist postupio kada su ga neki od njegovih prijatelja povredili. Poslednje noći njegovog ljudskog života, njegovi apostoli su ga napustili. Petar se hvalio da će ostati uz Isusa ma šta da se desi. Pa ipak ga se odrekao — i to ne jednom nego tri puta! (Matej 26:31-35; Luka 22:54-62).

Isus je i pored toga i dalje voleo Petra uprkos njegovim propustima. Nakon što je uskrsnuo, Isus je učinio prvi korak da ponovo uspostavi odnos s Petrom tako što se posebno njemu pojavio (1. Korinćanima 15:5). Zanimljivo, kada je Isus pitao Petra: „Voliš li me?“, Petar je odgovorio: „Da, Gospode, ti znaš da imam naklonost  prema tebi.“ Uprkos tome što je sramno postupio, Petar je još uvek voleo Isusa (Jovan 21:15).

Kao što je to bilo u slučaju Petra i Isusa, možda ni situacija s tvojim ocem nije toliko beznadežna kao što izgleda. Možda će on uzvratiti ako ti preuzmeš inicijativu, recimo ako ga nazoveš telefonom, napišeš mu pismo ili ga posetiš. Henri, pomenut na početku, priseća se: „Jednom sam pisao tati i on mi je uzvratio pismom rekavši da je ponosan na mene. Uramio sam to pismo i godinama sam ga držao na zidu. I dan-danas ga imam.“

Džoun i njena braća i sestre takođe su preuzeli inicijativu da posete svog oca alkoholičara. „Nije baš bio u najboljem stanju“, priznaje Džoun, „ali ipak je bilo dobro što smo ga videli.“ Možda će i tebi koristiti ako preuzmeš inicijativu. Ako u početku nema odziva, možeš sačekati da prođe neko vreme, a zatim pokušati ponovo.

Boriti se s bolnim osećajem odbačenosti

Solomon nas podseća da ima „vreme kad se traži i vreme kad se gubi“ (Propovednik 3:6). Ponekad se mlada osoba mora suočiti s bolnom činjenicom da njen otac ne želi da ima kontakt sa svojom decom. Ako je i tvoj otac takav, možda će jednog dana shvatiti koliko je izgubio što nije s tobom ostao u kontaktu.

Ipak, za to vreme, budi siguran da to što te odbacuje ne znači da si bezvredan. Biblijski psalmista David je rekao: „Jer me i otac i mati moja ostaviše, ali će me Jehova prihvatiti“ (Psalam 27:10). Da, ti još uvek mnogo vrediš u Božjim očima (Luka 12:6, 7).

Zato ako se osećaš potonulo ili depresivno, približi se Bogu u molitvi (Psalam 62:9). Kaži mu tačno kako se osećaš. Budi siguran da će te slušati i utešiti. Drugi biblijski psalmista je napisao: „Kad se u srcu mome umnože brige, utehe tvoje ublažuju dušu moju“ (Psalam 94:19).

Srdačno druženje sa suhrišćanima takođe može da ti pomogne da se boriš s osećajem odbačenosti. Poslovice 17:17 kažu: „Prijatelj u svako vreme ljubi, a u nevolji se bratom pokazuje.“ Takve prave prijatelje možeš naći u hrišćanskoj skupštini Jehovinih svedoka. Posebno ti može biti od pomoći ako upoznaš neke skupštinske nadglednike. Džounin brat Piter daje sledeći savet: „Razgovaraj sa starijima u skupštini i oni će ti mnogo pomoći. Ako te je otac napustio, kaži im kako se osećaš.“ Skupštinski nadglednici takođe mogu ponuditi neke praktične predloge u vezi s tim kako da se pobrineš za neke obaveze oko kojih se tvoj otac ranije starao, kao što su kućne popravke.

Takođe ti i majka može biti izvor podrške. Istina je da i ona sama možda doživljava emocionalni bol. Ali, ako s poštovanjem izraziš svoja osećanja, ona će bez sumnje učiniti najbolje što može.

Pruži podršku svojoj porodici!

Odsustvo tvoga oca može na mnogo načina uticati na tvoju porodicu. Tvoja majka možda mora da prihvati neki posao — možda čak i dva — da biste sastavljali kraj s krajem. Ti i tvoja braća i sestre možda morate da preuzmete više kućnih odgovornosti. Ali s takvim izazovima se možeš boriti ako razvijaš nesebičnu hrišćansku ljubav (Kološanima 3:14). Ona će ti pomoći da sačuvaš pozitivan stav i da ugušiš ozlojeđenost (1. Korinćanima 13:4-7). Piter kaže: „To što pomažem mojoj porodici jeste prava stvar, i dobro se osećam jer znam da pomažem mami i sestrama.“

Odlazak oca od kuće nesumnjivo je tragičan, bolan događaj. Ali budi siguran da se ti i tvoja porodica možete boriti s tim uz Božju pomoć i uz ljubaznu pomoć hrišćanskih prijatelja i porodice. c

[Fusnote]

[Slike na 26. strani]

Neki mladi preuzimaju inicijativu da bi kontaktirali sa svojim ocem