Misterija Nan Madola

Ko je izgradio ovu ’Veneciju južnih mora‘? Kako su to izveli? Zašto su je napustili?

DA LI volite uzbudljivu misteriju — pa još i začinjenu avanturom? Onda pođite i istražite ostatke Nan Madola, vekovima stare enigme koja zbunjuje mnoge posetioce.

Nan Madol je zagonetan lavirint veštačkih ostrvaca i kanala koji su izgrađeni pre hiljadu godina na jednom grebenu u plićaku mikronezijskog ostrva Ponpej. a Dok se ploveći približavamo, mangrovo drveće i gusta tropska vegetacija zaklanjaju ruševine od pogleda. Najednom, dok naš čamac lagano plovi jednim zavojem, nailazimo na ovaj trijumf neimarstva.

Najpre se pomaljaju masivne zidine, od kojih su neke prilično dugačke. Ovi veliki zidovi, koji se blago uzdižu ka uglovima, izgrađeni su od ogromnih bazaltnih greda koje su slagane uzduž i popreko.

Naziv Nan Madol znači „mesta između“, i on odgovara izgledu mreže veštačkih kanala koji okružuju ostrvca. Prvi  stranci koji su kročili na Nan Madol verovatno su bili evropski moreplovci iz 1800-ih. Oni su se toliko zaprepastili prizorom da su ovom nekadašnjem političkom i religioznom centru nadenuli naziv Venecija južnih mora. Ali ti mornari nikada nisu videli puni sjaj Nan Madola, jer je on pod misterioznim okolnostima napušten oko jedan vek pre nego što su oni stigli.

Naša dva vodiča nam govore da Nan Madol zauzima oko 80 hektara površine. Rekoše nam da je od njegova 92 ostrvca svako imalo neku svoju namenu. Neka su se koristila kao stambene oblasti. Druga su bila rezervisana za pripremanje hrane, pravljenje kanua, a neka za obredne plesove. Iako su ostrva izgrađena u različitim oblicima i veličinama, tipično ostrvo je pravougaono i veliko kao jedno fudbalsko igralište. Većina ovih ostrvaca je obrasla u rastinje, ali ono što se može istražiti zaista je fantastično.

Tvrđava za kraljeve

Impozantna tvrđava Nan Dauvas predstavlja najbolje mesto za razmišljanje o misteriji Nan Madola. Iako je moguće pregaziti vodu da bi se istražile ove ruševine, do njih je bolje doći čamcem. Nan Madol je bio prilagođen vodenom saobraćaju, i kanali su široki kao autoput s četiri trake. Oni su sasvim plitki. U vreme plime, nivo vode ne doseže iznad struka, što je u tim prohujalim vekovima nesumnjivo štitilo Nan Madol od neprijateljskih brodova. Naši vodiči su obazrivo plovili tim vodenim putevima kako ne bi oštetili elise motora o koralno dno.

Kada smo pristali na Nan Dauvas, kročili smo na stepenice koje vode pravo u drevno svetilište. Ovaj impozantan ulaz nas je vodio kroz zidove debljine od 3 do 4 metra, i od 8 do 9 metara visine. Ove čvrste kule odolevaju tropskim olujama, pa čak i tajfunima.

Unutar tih ogromnih zidina, čekalo nas je veliko dvorište u kojem je kamena zasvođena odaja. Ovo dostojanstveno mesto predstavlja kraljevsku kapelu, gde su se nekada oplakivali kraljevi. Pretražujući dalje, nalazimo jedan podzemni prolaz. Vodiči nas ohrabruju da se provučemo kroz uzani otvor u kamenju i uskoro smo se šćućurili u jednoj maloj, tamnoj, podzemnoj prostoriji. „Nalazite se u tamnici“, objasnio je jedan od vodiča. „Tu su se držali zatvorenici Nan Madola.“ Pri pomisli na to kako mora da se osećao zatvorenik kada su se zatvorska „vrata“ zatvarala kamenom teškim dve tone, bilo nam je drago kada smo ponovo bili napolju.

Neobični građevinski blokovi

Šetnja ruševinama Nan Madola pomogla nam je da shvatimo koliki napor mora da je uložen prilikom njegove izgradnje. Šut od korala služi kao temelj ovim ostrvcima. Ona su bila tako oblikovana da nose ogromnu količinu dugačkih bazaltnih greda. Grede izgledaju tako impresivno da su prvi posetioci mislili da su bile ručno oblikovane.  Kasnije je otkriveno da su prirodno u obliku prizme, i to s pet do osam strana.

Trebalo je dovući na hiljade kamenih greda — od kojih su neke pet metara dugačke i preko pet tona teške. Procenjuje se da je jedan od kamena temeljaca težak čak 50 tona! Pošto bi splav u plitkoj vodi potonuo pod tolikom težinom, morali smo da se zapitamo: ’Kako je to ogromno kamenje prebačeno do Nan Madola i zatim podignuto na svoje mesto?‘ Stvarno, najbliže nalazište bazalta je kilometrima daleko — skoro na drugoj strani ostrva Ponpej!

Tokom vremena, misterija Nan Madola je dovela do nekih maštovitih legendi. Jedna kaže da su dva brata pre mnogo vekova dobila magičnu moć od bogova da nateraju teško kamenje da „preleti“ do gradilišta. Prema jednoj drugoj legendi, na Ponpeju je nekada živela napredna civilizacija koja je poznavala tajnu kontrolisanja zvučnih talasa, zahvaljujući čemu su mogli levitacijom preneti to ogromno kamenje na svoje mesto.

Naši vodiči su nam dali jedno prihvatljivije objašnjenje — da je Nan Madol izgrađen uz ogromnu ljudsku radnu snagu i da su prošli vekovi dok nije završen. Bazaltne grede su najverovatnije sirovom snagom bile konopcima podizane na svoje mesto, uz pomoć poluga od palminih stabala. Ali još uvek se pitamo: ’Kako je to teško kamenje prebačeno do Nan Madola?‘

Hoće li misterija biti rešena?

Niko ne može reći kako je Nan Madol izgrađen, a što je još zanimljivije, ni zašto je napušten. Mnogi tvrde da je Nan Madol bio napadnut i osvojen. Drugi kažu da su stranci doneli neku bolest na Ponpej, zbog čega je stanovništvo bilo desetkovano. Postoji još jedna teorija prema kojoj je neki snažan tajfun uništio zalihe hrane na ostrvu, pa je došlo do iseljavanja. Šta god da je bio razlog, Nan Madol stoji napušten bar 200 godina.

I tako, ovo drevno čudo nas ostavlja s mnogo pitanja, a malo odgovora. Kada smo krenuli našim čamcem, nikako nam iz glave nije izlazilo pitanje: da li će iko ikada rešiti misteriju Nan Madola?

[Fusnota]

[Mapa na 16. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Ponpej

[Slika na 16. strani]

Dok i glavni ulaz u tvrđavu

[Slika na 17. strani]

Masivni spoljašnji zid

[Slika na 18. strani]

Centralna kamena grobnica

[Slika na 18. strani]

Neki od veštačkih kanala na 80 hektara površine

[Izvor]

© 2000 Nik Wheeler