Pouke izvučene iz Loidinog putovanja

ČLANAK „Loidin put iz sveta tišine“ (8. maj 2000) naišao je na širok odziv kod naših čitalaca. Mnoga srca su bila duboko dirnuta ovom istinitom pričom devojke s cerebralnom paralizom koja nije mogla da komunicira do svoje 18. godine. Sledi nekoliko komentara koje smo dobili.

„Nisam mogla da prestanem plakati kada sam pročitala Loidine poruke porodici kada je konačno mogla da komunicira. Njena hrabrost i snaga uprkos tako teškim okolnostima jeste nešto što ću nastojati da oponašam“ (K. G.).

„Odličnog sam zdravlja, ali ponekad uhvatim sebe kako se žalim na razne stvari. Nakon što sam čitao o Loidi, pomolio sam se Jehovi i izvinio se što ne cenim ono što imam“ (R. H.).

„Godine 1980. rodio se moj mali brat s mnoštvom zdravstvenih problema, uključujući i cerebralnu paralizu, i ne može da govori. Ovo iskustvo je ohrabrilo moju porodicu da se nikada ne predamo, bez obzira koliko to može biti teško“ (L. V.).

„Imam 14 godina, i uvek sam mislila da samo ja imam probleme. Volela bih da vidim Loidu zdravu i da razgovaram s njom u Raju. Ona je jedna od onih na mom spisku koje ću upoznati i s kojima ću zauvek biti prijatelj“ (R. K.).

„Ovaj članak me je dirnuo. Morao sam da podnesem sve vrste mentalnih i emocionalnih oboljenja. Otkako sam pročitao koliko se Loida raduje Božjem novom svetu, osećam da i ja još više želim da budem tamo“ (R. B.).

„I ja imam cerebralnu paralizu, ali nemam problema s govorom. Ovaj članak mi je pokazao da Jehova vidi sve kroz šta prolazimo i da svakog od nas ceni zbog onoga u čemu možemo doprineti njegovoj službi“ (D. Dž.).

„Ono što me je najviše dirnulo bilo je to što sam pročitala kako se Loida predala Jehovi još dok je bila mlada i to kako ona učestvuje u delu propovedanja. Mi koji nemamo takve probleme možemo učiti od Loide u mnogim stvarima“ (A. R.).

„Loidino iskustvo me je navelo da više razmišljam o drugima i o tome šta ja mogu učiniti za njih. Ne želim da tek tako shvatam prednost što mogu da govorim drugima o Jehovi Bogu“ (B. M.)

„Fantastičan članak! Poznajemo jedan bračni par iz obližnje skupštine čija ćerka ima cerebralnu paralizu. Danas ću im poslati pismo i reći da stvarno cenim i njih i sve što rade za nju“ (T. G.).

„Kada sam depresivan, ponekad postanem sebičan, dok se Loida naročito zanima za druge. To je ono što ja toliko pokušavam. A trebalo bi i da se još više trudim da budem poput Loide i da se molim Jehovi kada se osećam skrhano“ (N. D.).

„Imam 14 godina i astmatičar sam. Ponekad mislim da je moja bolest najgora, ali čitajući ovo iskustvo, videla sam da nije tako. Hvala vam za ovo žalosno, ali u isto vreme i radosno iskustvo koje nam pruža nadu“ (M. K.).