Gledište Biblije

Vaš izbor lečenja — da li je važan?

BOLESTI, poremećaji i ozlede sasvim su uobičajeni za ljudski rod. Kada se suoče sa ovim neprijateljima čovekovog blagostanja, mnogi putem lečenja traže olakšanje. Isus Hrist je priznao moguće koristi takvih napora, potvrđujući da „ne treba lekar zdravima, nego bolesnima“ (Luka 5:31).

Luka, biblijski pisac koji je zapisao ove reči, bio je i sam lekar (Kološanima 4:14). Možda je apostol Pavle tokom zajedničkog putovanja s Lukom imao koristi od njegovog lekarskog iskustva. Ali, da li Pismo pruža smernice u vezi s tim koje su vrste lekarske pomoći prihvatljive za hrišćane? Da li je važno koje ćete lečenje izabrati?

Smernice iz Pisma

Biblija može osobi pružiti vođstvo pri donošenju mudrih odluka u vezi s medicinskim lečenjem. Na primer, Ponovljeni zakoni 18:10-12 (NW) jasno kažu da su vračanje i magija „odvratni“ Jehovi. „Bavljenje spiritizmom“, na šta je Pavle upozorio, spada u ono što je zabranjeno (Galatima 5:19-21). Zato pravi hrišćani izbegavaju svaki dijagnostički i terapeutski postupak u koji je očigledno uključen spiritizam.

Biblija takođe otkriva da Stvoritelj visoko vrednuje svetost života i krvi (Postanje 9:3, 4). Odlučni da poslušaju nalog da se ’uzdržavaju od krvi‘, Jehovini svedoci su protiv medicinskih postupaka kojima se krši ta biblijska zapovest (Dela apostolska 15:28, 29). To ne znači da oni odbijaju svako lečenje. Naprotiv, oni traže najbolju moguću negu za sebe i za svoju decu. Ali takođe traže od zdravstvenih stručnjaka da ih leče u skladu s njihovim religioznim uverenjima.

 Pazite na svoje korake

Kralj Solomon je rekao da „lud sve veruje što mu se govori, al’ pametan pazi na svoje korake“ (Poslovice 14:15). Čak i kada neka odluka u vezi s lečenjem nije direktno u sukobu s biblijskim načelima, osoba treba da „pazi na svoje korake“. Nisu svi oblici lečenja korisni. Kada je Isus rekao da je ’onima koji su bolesni potreban lekar‘, on nije odobravao sve oblike lečenja koji su bili dostupni u njegovo vreme. Znao je da su neki medicinski postupci tada bili ispravni dok su drugi bili pogrešni. a

Slično je i danas, neka lečenja mogu biti beskorisna, čak i lažna. Nedostatak dobrog prosuđivanja može osobu izložiti nepotrebnim rizicima. Takođe bi trebalo priznati da lečenje koje pomaže jednoj osobi može biti nedelotvorno — čak štetno — za drugu osobu. Kada se suočava s nekom odlukom u vezi s lečenjem, razborita osoba će pažljivo odvagnuti mogućnosti umesto da ’sve veruje što joj se govori‘, čak i kad prima savet od dobronamernih prijatelja. Ona će ispoljavati ’zdrave misli‘ tražeći pouzdane informacije kako bi mogla da donese informisanu odluku (Titu 2:12).

Budite realni i razumni

Sasvim je na mestu da čovek brine za svoje zdravlje. Poklanjanje uravnotežene pažnje fizičkom zdravlju pokazuje cenjenje za dar života i za njegov božanski Izvor (Psalam 36:10). Premda nastoje da dobiju odgovarajuće lečenje, hrišćani bi trebalo da budu uravnoteženi kad je reč o zdravlju. Na primer, ako bi jedna u razumnoj meri zdrava osoba postala opsednuta svojim zdravljem i kondicijom, to bi moglo prouzrokovati da izgubi iz vida „važnije stvari“ (Filipljanima 1:10; 2:3, 4).

Jedna strašno bolesna žena iz Isusovog vremena „potrošila je sve što je imala“ tražeći pomoć lekara da bi se izlečila od jedne hronične bolesti. Kakav je bio ishod? Umesto da bude izlečena, stanje joj se pogoršalo, što ju je sigurno još više razočaralo (Marko 5:25, 26). Uradila je sve što je bilo u njenoj moći da bi našla olakšanje, ali ništa nije pomagalo. Njeno iskustvo naglašava ograničenu moć medicine u to doba. Čak i danas, uprkos napretku na polju medicinskog istraživanja i tehnologije, mnogi ljudi se nalaze u sličnoj situaciji. Zato je važno imati realno gledište o onome što medicina može postići. Savršeno zdravlje je danas nedostižno. Hrišćani su svesni toga da je Božje vreme za „lečenje nacija“ još u budućnosti (Otkrivenje 22:1, 2). Stoga moramo razvijati uravnoteženo gledište što se tiče lečenja (Filipljanima 4:5).

Očigledno je da je važno kakve odluke donosimo. Iz tog razloga, kada treba da donesemo odluke u vezi s lečenjem, naš izbor treba da odražava želju da imamo dobro zdravlje kao i želju da sačuvamo dobar odnos s Bogom. Dok to činimo, možemo i dalje s poverenjem gledati na ispunjenje Jehovinog obećanja da u veličanstvenom novom svetu koji dolazi „niko od stanovnika neće reći: bolestan sam“ (Isaija 33:24, DK).

[Fusnota]

[Slika na 26. strani]

„Lekar“, 1891, od gospodina Luka Fildsa

[Izvor]

Tate Gallery, London/Art Resource, NY