Zašto ljubav vene?

„Izgleda da je mnogo lakše zaljubiti se nego ostati u ljubavi“ (DR KAREN KAJZER).

RASTUĆI broj brakova u kojima nema ljubavi možda i ne iznenađuje. Brak je složen međuljudski odnos i mnogi stupaju u brak s malo pripreme. „Od nas se zahteva da pokažemo svoje umeće pre nego što dobijemo vozačku dozvolu“, primećuje dr Din S. Idel, „ali dozvolu za brak možete dobiti jednim jedinim potpisom.“

Stoga, iako su mnogi brakovi uspešni i zaista srećni, veliki broj njih prolazi kroz poteškoće. Možda je jedan, ili su oba bračna druga stupila u brak s velikim očekivanjima, ali im nedostaju veštine neophodne za održavanje dugoročne veze. „Kada ljudi prvi put postanu bliski“, objašnjava dr Hari Rajs, „oni osećaju ogromno uzajamno poverenje.“ Oni misle da je njihov partner „jedina osoba na planeti koja stvari vidi kao i oni sami. Taj osećaj ponekad iščezne, i kada dođe do toga, onda je to veoma opasno po brak.“

Na svu sreću, mnogi brakovi ne dođu do te tačke. Ali osmotrimo ukratko nekoliko faktora koji su u nekim slučajevima doveli do toga da ljubav uvene.

Razočaranje — „To nije ono što sam očekivala“

„Kada sam se udala za Džima“, kaže Rouz, „mislila sam da smo lokalna verzija uspavane lepotice i lepog princa na belom konju — prava romansa, nežnost i obzirnost.“ Ipak, nakon nekog vremena Rouzin „princ“ baš i nije izgledao tako lep. „Na kraju sam se užasno razočarala u njega“, kaže ona.

Mnogi filmovi, knjige i popularne pesme nerealno prikazuju ljubav. Za vreme udvaranja, muškarac i žena možda misle kako doživljavaju ostvarenje svojih snova; ali nakon nekoliko godina braka zaključuju da to mora da je bio samo san! Ukoliko ne ispuni očekivanja romantične ljubavi iz bajki, i normalan brak može izgledati kao čist promašaj.

Naravno, neka očekivanja u braku sasvim su ispravna. Na primer, ispravno je od bračnog druga očekivati ljubav, pažnju i podršku. Pa ipak, čak i ove želje mogu ostati neostvarene. „Skoro da se osećam kao da nisam u braku“, kaže Mina, mlada nevesta iz Indije. „Usamljena sam i zapostavljena.“

Neslaganje — „Mi nemamo ništa zajedničko“

„Moj muž i ja smo praktično u svemu za 180 stepeni drugačiji“, kaže jedna žena. „Ne prođe ni jedan dan a da gorko ne zažalim što sam se udala za njega. Naprosto, mi se očajno slažemo.“

 Obično nije potrebno puno vremena da bračni par otkrije da nisu onakvi kao što su izgledali tokom udvaranja. „Brak često obelodani osobine koje su partneri vešto skrivali u vreme dok su bili samci“, piše dr Nina S. Filds.

Kao posledica toga, u braku neki parovi mogu zaključiti da nikako ne odgovaraju jedno drugom. „Pored nekih sličnosti u ukusu i ličnosti, većina ljudi stupi u brak s velikim razlikama u stilu, navikama i stavovima“, kaže dr Aron T. Bek. Mnogi parovi ne znaju kako te razlike da usklade.

 Razmirice — „Stalno se svađamo“

„Zapanjilo nas je to koliko smo se svađali — čak vikali, ili što je još gore, danima u besu nismo progovarali“, kaže Sindi prisećajući se ranih dana svog braka.

U braku su neslaganja neizbežna. Ali kako ih rešavati? „U zdravom braku“, piše dr Daniel Golman, „muž i žena se osećaju slobodnima da izraze svoje nezadovoljstvo. Ali često je tako da nezadovoljstvo izraženo u žestini besa može biti razorno, u vidu napada na sam karakter bračnog druga.“

Kada do toga dođe, konverzacija postaje ratno poprište gde se gledišta brane nepopustljivom odlučnošću i gde reči postaju oružje, a ne sredstvo komunikacije. Jedan tim stručnjaka kaže: „Jedna od najštetnijih stvari u raspravama koje izmiču kontroli jeste to što su partneri skloni tome da kažu stvari koje ugrožavaju suštinske faktore u njihovom braku.“

Ravnodušnost — „Odustali smo“

„Odustala sam od truda da naš brak funkcioniše“, priznala je jedna žena nakon pet godina braka. „Sada znam da nikada neće funkcionisati. Zato su deca sve na šta se usredsređujem.“

Kaže se da prava suprotnost ljubavi nije mržnja, već ravnodušnost. Zaista, ravnodušnost može za brak biti isto tako destruktivna kao i neprijateljstvo.

Međutim, žalosno je što se neki supružnici toliko naviknu na brak bez ljubavi da gube svaku nadu da može biti išta drugačije. Na primer, jedan muž je rekao da je biti u braku 23 godine ličilo na „obavljanje nekog posla koji ne volite“. On je dodao: „Postupate kako je najbolje u datoj situaciji.“ Slično tome i supruga po imenu Vendi već je sedam godina bez nade u svog muža. „Toliko sam puta pokušavala“, kaže ona, „a on me je uvek razočaravao. Na kraju sam pala u depresiju. Ne želim ponovo da prođem kroz isto. Ako se ponadam, samo budem povređena. Radije neću ništa očekivati — neću imati puno radosti, ali makar neću biti ni depresivna.“

Razočaranje, neslaganje, razmirice i ravnodušnost, samo su neki od činilaca koji mogu pogoršati brak u kom nema ljubavi. Očigledno ima još faktora — od kojih su neki navedeni u okviru na 5. strani. Bez obzira na uzrok, ima li nade za supružnike koji su izgleda upali u zamku braka bez ljubavi?

[Okvir/Slika na 5. strani]

BRAKOVI BEZ LJUBAVI — NEKI DODATNI FAKTORI

• Novac: „Neki misle da bi vođenje kućnog budžeta pomoglo da se bračni par zbliži kroz saradnju, sakupljanje osnovnih sredstava za život i uživanje u plodovima zajedničkog rada. Ali i ovde ono što bi trebalo da par ujedini zajedničkom srećom, često služi tome da ih rastavi“ (dr Aron T. Bek).

• Roditeljstvo: „Otkrili smo da kod 67 posto parova dođe do značajnog gubitka u zadovoljstvima u braku nakon rođenja prvog deteta, i da broj razmirica postaje osam puta veći. To je delimično zato što su parovi umorni i nemaju dovoljno vremena jedno za drugo“ (dr Džon Gotman).

• Prevara: „Neverstvo obično uključuje i prevaru, a prevara, kratko i jasno, predstavlja izdaju poverenja. Pošto je poverenje od suštinske važnosti u svim uspešnim dugogodišnjim brakovima, da li je onda ikakvo čudo što prevara može dovesti do katastrofe u bračnoj vezi?“ (dr Nina S. Filds).

• Polni odnosi: „Dok ne dođe vreme da ljudi podnesu zahtev za razvod, dugogodišnje seksualno uskraćivanje je šokantno uobičajena stvar. U nekim slučajevima polni odnosi nikada nisu bili uspostavljeni, a u drugima, polni odnosi su bili mehanička stvar, jednostavno ventil za fizičke potrebe partnera“ (Džudit S. Valerštajn, klinički psiholog).

[Okvir/Slika na 6. strani]

KAKO SVE TO UTIČE NA DECU?

Može li kvalitet vašeg braka uticati na vašu decu? Prema dr Džonu Gotmanu, koji sprovodi istraživački rad s bračnim parovima već oko 20 godina, odgovor je „da“. „U dve desetogodišnje studije“, kaže on, „otkrili smo da su bebe nesrećnih roditelja imale brži puls tokom igre i nisu bile u stanju da se lako umire. S vremenom, bez obzira na detetovu inteligenciju, bračni sukobi vode do slabijeg uspeha u školi.“ Za razliku od toga, kaže dr Gotman, deca dobro usklađenih bračnih parova „bolje napreduju i u školi i u društvu, jer im roditelji pokazuju kako da se s poštovanjem ophode s drugim ljudima i kako da otklone emocionalnu uznemirenost“.