Podizanje bebe u divljini

POKRENI

Podizanje bebe u divljini

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ KENIJE

NA OGROMNIM afričkim ravnicama obraslim travom rađa se beba. Na ranom jutarnjem suncu pada na zemlju uz jedan tup udarac. Mama se spušta i nežno podiže svoje mokro i blistavo novorođenče na njegove klimave noge. Druge majke i sestre brzo prilaze da dobro pogledaju, dodirnu i omirišu malenu bebu. Slonče, teško samo 120 kilograma i visoko nešto manje od 90 centimetara, izaziva uzbuđenje među drugim članovima krda.

Hiljade kilometara dalje, u Americi, uz granu drveta prianja minijaturno gnezdo veličine naprstka. U njemu, par kolibrija pčelica, ne većih od letećih insekata, neguje dva ptića. Ove šarene ptičice su hrabri roditelji, i dok lete zapanjujućom brzinom pokušaće da odbiju velike životinje, pa čak i ljude koji se približe njihovom sićušnom podmlatku.

Mladunci životinja svakoga privlače. Deca su očarana kada se štenići oštene. Ko se ne smeje nestašnim ludorijama mačića, simpatičnom izgledu majmunčića koji se priljubio uz majku ili piletu buljine koje širom otvorenih očiju bulji iz svog sigurnog gnezda?

Bebe životinja nisu uvek tako bespomoćne kao što je bespomoćna ljudska beba. Neke se rađaju sa sposobnošću da trče čim njihova majušna stopala dodirnu zemlju. Druge su ostavljene da se same samcate štite i održavaju na životu. Ipak, preživljavanje mnogih mladih životinja i insekata zavisi od roditeljske nege, zaštite, hranjenja, obuke i brige, što sve proizlazi iz bliske veze između roditelja i njihovog podmlatka.

Neverovatni staratelji

Mnogi insekti, ribe, vodozemci i gmizavci malo se interesuju za dobro svog potomstva. Međutim, postoje upadljivi izuzeci. Zastrašujući nilski krokodil je i te kako neverovatan staratelj. Ovaj hladnokrvni gmizavac pokazuje izuzetnu roditeljsku brigu. Nakon što jaja polože u vreo pesak, roditelji ostaju u blizini da bi zaštitili svoje buduće potomstvo. Kada dođe vreme da se mali krokodili izlegu, oni počnu da rokću, signalizirajući tako majci da odgrne jaja. Kasnije, uz pomoć snažnih vilica, ona nežno kupi svoje tek izlegle mladunce i nosi ih do vode da spere pesak s njih. Tata krokodil je takođe poznat po tome da nosi mladunce do vode da bi ih oprao. Bebe ostaju nekoliko dana u vodi blizu majke, prateći je poput pačića. Tako koriste njenu impresivnu moć da ih zaštiti.

Iznenađujuće je da i neke ribe takođe čine nešto zbog čega bismo ih smatrali dobrim roditeljima. Mnoge slatkovodne ribe iz roda Tilapia polažu jaja, a zatim ih radi bezbednosti čuvaju u ustima. Nakon što se izlegne, majušna mlađ pliva slobodno, iako ostaje u blizini roditelja. Ako se opasnost približi, roditelj širom otvori usta, i tako pusti bebe da ulete i sakriju se. Kada opasnost prođe, mladi se ponovo pojave i nastavljaju sa svojim normalnim aktivnostima.

Mravi, pčele i termiti takođe na izuzetan način čuvaju i štite svoje mlade. Poznati kao društveni insekti, oni žive u kolonijama, grade skloništa za svoja jaja i obezbeđuju hranu za svoje mlade. Medonosna pčela je dobro poznati primer toga. Na hiljade ovih vrednih pčela rade zajedno brinući se za mlade u košnici. Instinktivna mudrost im omogućuje da grade, popravljaju i čiste dečje prostorije, čak i da kontrolišu temperaturu i vlažnost u njima.

Krilati roditelji

Mnoge ptice su veoma dobri roditelji jer ulažu ogromno vreme i energiju da bi izabrale mesto za gnežđenje, izgradile gnezda i podigle svoje porodice. Jedan požrtvovani mužjak afričkog kljunorošca primećen je kako je više od 1 600 puta posetio gnezdo, i svojoj ženki doneo oko 24 000 komadića voća tokom 120 dana, koliko ženka leži na jajima!

Albatros lutalica je još jedan pouzdani staratelj. Roditelj će doslovno preleteti na hiljade kilometara u potrazi za hranom dok njegov verni parnjak strpljivo čeka u gnezdu na njegov povratak.

U pustinjskim predelima neke ptice koriste jednu efikasnu metodu da svojim mladima ugase žeđ. Kad odlete na vodu, one smoče svoja pera na grudima i zatim se vrate u gnezdo gde pilići piju s njihovog mokrog perja.

Kada zadatak hranjenja mnogih kljunova postane preveliki teret, neke vrste ptica angažuju druge ptice kao „pile-siterke“ njihovim mladima. Pomoćnici su obično odrasli potomci ovih roditelja i spremni su da pomognu u hranjenju i zaštiti ptića.

Roditeljska zaštita

Zaštita ptića je takođe punovremeni posao. Pernati roditelji će često zakloniti gnezdo tako što će raširiti krila tokom pljuska, da bi njihovim pilićima bilo toplo i suvo. Čvorci su odlični domari. Da bi zaštitili svoja gnezda od vaši i buva, ove dovitljive ptice skupljaju materijal s nekih otrovnih biljaka i slažu ga u gnezdo i okolo njega. To deluje kao insekticid koji ubija ili odvraća štetne insekte.

Šumska šljuka kao majka pokazuje izvanrednu snalažljivost kada štiti svoje potomstvo. Kada je ugrožena, ona svoje pile čvrsto zgrabi između nogu i tela, raširi krila i jednostavno odleti noseći dragoceni teret na neko bezbednije mesto. Neki hrabri roditelji se vešto pretvaraju da su povređeni kako bi odvratili grabljivicu od svojih ptića. Mlatarajući krilima na zemlji kao da je povređena, majka će odmamiti grabljivicu od gnezda da bi kada opasnost prođe jednostavno završila sa svojim pretvaranjem i odletela na bezbedno mesto. Ptice koje se gnezde na zemlji mogu da koriste glasovne trikove da zastraše grabljivice. Severnoamerička podzemna kukumavka šišti kao zmija kada joj pretresaju rupu. Rani doseljenici su bili sigurni da ove male sove dele svoj dom sa zvečarkama, te su se držali po strani!

Majčinski sisari

U životinjskom carstvu, roditeljska briga dostiže najviši nivo među sisarima. Slonice su predane svom potomstvu, stvarajući blisku vezu koja može trajati i 50 godina. Slonče dosta zavisi od svoje majke. Majka mu svojim ogromnim telom pruža hlad od vrelog sunca, nežno ga doji i dozvoljava mu da svojom minijaturnom surlom trga komadiće biljaka iz njenih usta i tako se hrani. Ona redovno kupa svoju bebu prskajući je vodom po leđima i ribajući je surlom. Podizanje slončića je porodična briga, pošto druge ženke u krdu igraju važnu ulogu u hranjenju, poučavanju i zaštiti mladih u krdu.

Drugi ogromni sisar, nilski konj, može da rodi svoju bebu pod vodom. Bebe sasvim dobro mogu da sisaju potpuno podronjene, da izađu da uzmu vazduh, i opet zarone i nastave sa sisanjem. Mama nilski konj vatreno štiti svoje novorođenče.

Zeleni zamorci, iz porodice majmuna, takođe su dobre majke. Nakon što donese na svet bebu, majka je prvih nekoliko sati makar jednom rukom zaštitnički drži oko vrata i ramena. Prve nedelje beba najviše vremena provede istinktivno se držeći za krzno svoje majke. Majka može dozvoliti da njenu bebu drže i druge ženke, koje će slatku prinovu pipkati, čistiti, maziti i igrati se s njom.

Zaista, mnoga stvorenja su „instinktivno mudra“ i pokazuju izvanrednu spretnost u brizi oko svojih mladih (Poslovice 30:24-28, NW). Njihova sposobnost da uoče potrebu ili da procene situaciju i reaguju na nju na inteligentan način nikada ne bi mogla da bude rezultat puke slučajnosti. To je rezultat inteligentne zamisli od inteligentnog izvora — Stvoritelja svih stvari, Jehove Boga (Psalam 104:24).

[Slika na 15. strani]

Mlade sove

[Slika na 16. strani]

Ribe iz roda Tilapia čuvaju svoja jaja u ustima

[Izvor]

Ljubaznošću LSU Agricultural Center

[Slike na 16. strani]

Krokodili nose svoje bebe

[Izvor]

[Slika na 17. strani]

Albatros i ptić

[Slika na 17. strani]

Kljunorožac

[Slika na 17. strani]

Čvorak

[Slika na 17. strani]

Šumska šljuka

[Slika na 18. strani]

Mama nilski konj vatreno štiti svoje novorođenče

[Izvor]

[Slika na 18. strani]

Mame pavijani čiste svoje bebe

[Slike na 18. strani]

Zeleni zamorci

[Izvor]

PROBUDITE SE!