Pogled u svet

Skladište semenja

„Naučnici predskazuju da čak do 25% svetske flore može izumreti u narednih 50 godina“, izveštava kanadski časopis National Post. Da bi zaštitili ugrožene biljke, Kraljevske botaničke bašte u Kevu (Engleska), osnovale su Milenijumsku banku semenja (MSB). „Projekat MSB treba da sakupi i uskladišti više od 25 000 vrsta biljaka — više od 10% biljaka sveta koje nose semenje“, objašnjavaju ove novine. Organizatori MSB se nadaju da će koristiti ovo semenje kada bude neophodno da se obnovi iscrpljeno zemljište, smanji mogućnost izbijanja gladi i obezbede biljke koje se koriste u tradicionalnoj i farmaceutskoj medicini. Rodžer Smit šef projekta banke semenja zapaža: „Često prve nestaju one biljke koje su najkorisnije za životinje i ljude.“

Bezbolni srčani udar

Mnogi ljudi su na oprezu kada je reč o najuobičajenijem fizičkom znaku srčanog udara — o pritisku u grudima. Međutim, daleko manje ljudi zna da „jedna trećina pacijenata ne oseća nikakvu bol u grudima tokom srčanog udara“, izveštava časopis Time. To objašnjava zašto „žrtve srčanog udara koje ne osećaju bol u grudima obično odlažu odlazak u bolnicu — u proseku dva sata“, kaže se u jednoj studiji objavljenoj u časopisu The Journal of the American Medical Association. Međutim, opasno je bilo kakvo kašnjenje u dobijanju potencijalno životospasavajućeg lečenja. Na šta bi trebalo da pazite? „Verovatno bi najjasniji znak bilo krajnje otežano disanje“, kaže Time. Drugi mogući znakovi jesu mučnina, preterano znojenje i „bilo koja vrsta ’žgaravice‘ prilikom koje vam biva sve gore dok se šetate ili na bilo koji drugi način fizički opterećujete“, kaže isti članak.

Lepljivi nožni prsti

Gekoni mogu s lakoćom da pretrče preko plafona koji je kao staklo gladak. Kako im to uspeva? Naučnici koji već decenijama pokušavaju da odgovore na to pitanje sada veruju da su došli do nekog odgovora. Tim naučnika i inženjera je zaključio da „dolazi do iznenađujuće velike sile prianjanja kada se dlačice, ili čekinje, na stopalima gekona taru o određenu površinu“, izveštava časopis Science News. „Iz svake čekinje izviru još tanje vlati, zvane spatule. Kada gekon svojim nogama kroči na neku površinu, oko milijardu spatula koje prekrivaju njegove tabane tako se tesno priljube uz površinu da u igru... stupaju intermolekularne sile.“ Istraživači takođe zapažaju da kada gekoni spuštaju svoje nožne prste „izgleda da istovremeno pritiskaju čekinje po površini i povlače ih po njoj“. Ova radnja povećava „10 puta silu prianjanja svake čekinje, kada se uporedi sa običnim pritiskanjem“, kaže ovaj časopis.

Grčka pravoslavna crkva uznemirena zbog odluke

Uklanjanje oznake o religioznoj pripadnosti grčkih građana iz njihovih „ličnih karata rasplamsalo je gnev Grčke pravoslavne crkve“. Tako glasi izveštaj jedne novinske agencije. Ova odluka je usledila nakon izveštaja Međunarodne federacije za ljudska prava u Helsinkiju iz 1998, koja je „tvrdila da Grčka sprovodi diskriminaciju protiv nepravoslavnih crkava i da oznaka o religioznoj pripadnosti u ličnoj karti vodi do predrasuda prilikom zapošljavanja i u postupcima policije“. Kako stoji u ovom članku, grčka vlada kaže da će ova izmena „doprineti tome da lične karte budu u saglasnosti s merilima Evropske Unije i državnim zakonima o zaštiti privatnosti iz 1997“. Međutim, poglavar Grčke pravoslavne crkve opisao je one koji žele da religiju odstrane iz ličnih karti kao pripadnike „zlih sila“.

Borba Kine protiv oluja prašine

Oluje prašine koje nadiru iz pustinjskih predela iz unutrašnjosti Mongolije, prolaze severnom Kinom tokom zadnjih godina, uništavajući pri tome useve i stoku u vrednosti od više miliona dolara, izveštava China Today. Tokom 2000. godine nekoliko ovakvih oluja došlo je čak do glavnog grada Pekinga. Jedna peščana oluja je 1998. oštetila preko 33 000 hektara useva žita i usmrtila 110 000 domaćih životinja. Kao glavni uzrok navedeno je čovekovo  loše korišćenje zemljišta. Ogromna područja su ostala bez vegetacije i pretvorena su u pustinju. Na primer, godine 1984. ljudi iz Autonomne pokrajine Ningsa Hui, koja se nalazi u centralnom delu severozapadne Kine, počeli su kopanjem da vade slatko korenje koje se koristi u kineskoj biljnoj medicini. „Za manje od deset godina“, kaže China Today, „uništeno je 600 000 hektara [1 500 000 jutara] pašnjaka, a 13 333 hektara [32 940 jutara] obradive zemlje pretvoreno je u pustinju.“ Druga pustinjska područja nastala su preteranom ispašom i preteranom potrošnjom lokalnih zaliha vode. Da bi se savladao problem i sprečilo širenje pustinjskih područja, ulažu se veliki napori da se drveće i trava ponovo zasade.

Kradljivci identiteta

Čuvajte se kriminalaca koji koriste vaš identitet da bi obmanuli zajmodavce, upozorava jedan izveštaj iz novina El Economista, iz grada Meksika. Nakon što dođu do ličnih informacija tako što ukradu vašu poštu ili novčanik, kriminalci u vaše ime podnose molbu za kreditne kartice i naručuju ih na svoju adresu. Zatim koriste vaš identitet kako bi telefonom ili preko Interneta kupili neke stvari ili zakupili imovinu. Oni koji postanu žrtve ovakvog kriminala mogu provesti godine, možda čak decenije u ispravljanju svoje situacije, kažu te novine. Kako se možete zaštititi od krađe identiteta? El Economista savetuje: nemojte nositi važna dokumenta sa sobom osim ako nemate nameru da ih koristite, čuvajte spisak svih transakcija obavljenih kreditnom karticom i koristite ga da biste proverili stanje na računu, pocepajte priznanice od kreditne kartice pre nego što ih bacite, nemojte slati lične podatke elektronskom poštom i čuvajte spisak brojeva svih vaših kreditnih kartica, rokove dokle važe i telefonske brojeve onih koji su vam izdali kartice da biste prijavili izgubljene ili ukradene kartice.

Neopravdan rat s bakterijama

„Američki potrošači vode pogrešan rat s mikrobima u svom domu“, izveštava časopis USA Today. Prema tim novinama, lekar i mikrobiolog sa Univerziteta Taft, Stjuart Livi, kaže da „sve veći broj antibakterijskih proizvoda... vodi do pojavljivanja bakterija koje nisu otporne samo na antibakterijske sapune već i na antibiotike“. Koristiti antibakterijske proizvode da bi se sterilisala kućna sredina jeste poput korišćenja „malja da bi se ubijale muve“, kaže Livi. S druge strane, sredstva za čišćenje u domaćinstvu kao što su belilo, hidrogen, topla voda sa sapunom, otklanjaju prljavštinu ali pri tome ne podstiču bakterije da mutiraju u druge oblike koji su otporni na ove proizvode. „Bakterije su naši saveznici“, kaže Livi. „Treba da budemo u miru s njima.“

Britanci su glavni TV gledaoci

„Skoro četvrtina Britanaca provodi u proseku tokom nedelje isto toliko vremena u gledanju televizije koliko i na poslu“, izveštavaju londonske novine The Independent. Prema istraživačima, Britanaci u proseku provedu 25 sati sedmično u gledanju TV-a, dok 21 posto njih provede više od 36 sati. „Prema rezultatima nisu samo mladi preterano gledali TV već i muškarci i žene, i stariji ljudi“, kažu te novine. Jedna porodica koja gleda TV oko 30 sati sedmično, rekla je da im je televizor pružio „neophodno bežanje od stvarnosti“. Međutim, tako ozbiljne navike gledanja TV-a uzimaju svoj danak. Prema jednom istraživanju u 20 zemalja, Ujedinjeno Kraljevstvo „lako izbija na prvo mesto na listi gledanja TV-a“, kako izveštava londonski The Guardian Weekly. Međutim „Britanija se nalazi prilično na dnu kada se uzmu u obzir tri najvažnija kriterijuma pismenosti“.

Rano seksualno obrazovanje

Tek prohodala deca u Bangkoku (Tajland), uskoro će imati seksualno obrazovanje u zabavištu, izveštava Bangkok Post. Prema dr Suvani Vorakamin iz Odseka za planiranje porodice i kontrolu populacije, „učitelji i zdravstveni radnici dobiće specijalnu obuku da bi poučavali i govorili o seksu na stručan način“, kaže taj izveštaj. Ona dodaje: „Uvođenjem seksualnog obrazovanja još u zabavištu nije željeno da se deca od rane mladosti podstiču na seksualno ponašanje... Znanje koje je dato deci u ranoj mladosti omogući će im da kada postanu tinejdžeri suzbiju nepoželjno ponašanje i opasnosti od neželjene trudnoće“, izveštavaju te novine.