Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Uhvaćeni u vrtlogu emocija

Uhvaćeni u vrtlogu emocija

Uhvaćeni u vrtlogu emocija

„KADA su mi rekli da bolujem od bolesti koja je opasna po život“, priseća se jedan stariji čovek, „pokušao sam da odgurnem strah od sebe, ali savladao me je osećaj neizvesnosti.“ Njegove reči ističu činjenicu da neka bolest, nakon što zada fizički udarac, zadaje i emocionalni. Pa ipak, ima ljudi koji se uspešno bore s takvim udarcima. Mnogi od njih bi voleli da vas uvere da postoje načini da se uspešno izađe na kraj s nekom hroničnom bolešću. Ali pre nego što budemo govorili o tome šta možete činiti, hajde da prvo pobliže osmotrimo s kakvim osećanjima se možete suočiti u početku.

Neverica, poricanje, potištenost

Osećanja koja vi doživljavate mogu se znatno razlikovati od osećanja drugih. Ipak, zdravstveni stručnjaci i bolesnici zapažaju da ljudi koji su pogođeni nekim zdravstvenim problemom često doživljavaju mnoga slična osećanja. Iza početnih osećanja zaprepašćenja i neverice dolazi poricanje: ’To nije istina.‘ ’Mora da je neka greška.‘ ’Možda su pomešali laboratorijske nalaze.‘ Opisujući svoju reakciju kada je saznala da ima rak, jedna žena je rekla: „Osećate se kao da vam je neko navukao prekrivač preko glave, i nadate se da će sve nestati kada opet otvorite oči.“

Međutim, dok postajete svesni stvarnosti poricanje ustupa mesto potištenosti, osećanju neraspoloženja koje se nadvija nad vama poput oblaka koji nagoveštava predstojeću nesreću. ’Koliko ću još živeti?‘ ’Zar sam osuđen da ostatak života proživim u bolu?‘ i neka slična pitanja mogu navirati. Možda biste voleli da se vratite u vreme pre uspostavljanja dijagnoze, ali ne možete. Ubrzo se može desiti da vas obuzme plima drugih bolnih i snažnih osećanja. Koja su neka od njih?

Neizvesnost, zabrinutost, strah

Neka ozbiljna bolest može uneti mnogo neizvesnosti i brige u vaš život. „Nepredvidivost situacije ponekad čini moj život veoma frustrirajućim“, kaže jedan čovek s Parkinsonovom bolešću. „Svaki dan čekam i gledam šta mi on donosi.“ Takođe, možda vas vaša bolest plaši. Ako vas je neočekivano zadesila možda vas je uhvatio strah. Međutim, ako je bolest ustanovljena tek nakon što ste mnoge godine proveli izjedajući se zbog simptoma koji su bili pogrešno dijagnozirani, strah više može biti podmukao. U početku ćete možda u nekom smislu osetiti olakšanje, jer će ljudi konačno poverovati da ste stvarno bolesni i da ne izmišljate. Ali, uskoro iza tog olakšanja može slediti užasna svesnost o tome šta sve podrazumeva ta dijagnoza.

Strah od toga da gubite kontrolu nad svojim životom takođe vas može uznemiriti. Naročito ako ste cenili izvesnu meru nezavisnosti, možda se ježite od pomisli da ćete sve više zavisiti od drugih. Možda ste zabrinuti što je bolest počela da upravlja vašim životom i da vam diktira svaki pokret.

Gnev, sram, usamljenost

Osećaj da sve više gubite kontrolu nad svojim životom može da izazove i gnev. ’Zašto ja? Čime sam to zaslužio?‘, možda se pitate. To iznenadno pogoršanje zdravlja izgleda vam nepravedno i besmisleno. Takođe vas mogu obuzeti sram i očaj. Jedan paralizovan čovek se priseća: „Bilo me je tako sramota što mi se sve ovo desilo zbog jedne glupe nezgode!“

Takođe vas može stegnuti izolovanost. Fizička izolovanost lako vodi do društvene izolovanosti. Ako ste zbog bolesti vezani za kuću, možda više ne možete da se družite sa starim prijateljima, premda, više nego ikad čeznete za kontaktom s ljudima. Posle početne navale poseta i telefonskih poziva, oni će možda sve manje i manje svraćati ili vas zvati.

Budući da je bolno videti kako se prijatelji udaljavaju, možda reagujete na to teško iskustvo tako što se povlačite u sebe. Naravno, sasvim je razumljivo da vam je potrebno da neko vreme budete sami pre nego što se ponovo vidite s drugima. Ali ako u toj fazi dopustite sebi da se još više povučete od drugih, možete iz društvene izolovanosti (kada drugi ne dolaze da vas vide) zapasti u emocionalnu izolovanost (kada vi ne želite da vidite druge). Kako god bilo, verovatno se borite s jakim osećajem usamljenosti. a Ponekad se možda čak pitate da li ćete izdržati još jedan dan.

Učiti od drugih

Ipak postoji nada. Ako vas je odnedavno zadesio neki zdravstveni problem, postoje neki praktični koraci koje možete preduzeti, a koji će vam pomoći da u izvesnoj meri ponovo steknete kontrolu nad svojim životom.

Istina, ova serija članaka neće rešiti vaš hronični zdravstveni problem kakav god on bio. Pa ipak, iznesene informacije mogu vam pomoći da zapazite načine na koje možete prihvatiti tu činjenicu. Jedna žena koja boluje od raka ovako je sažela promenu svojih razmišljanja i osećanja: „Posle poricanja nastupio je veliki gnev, a onda traganje za onim što mi može pomoći.“ I vi možete tragati za tim, okrećući se ljudima koji su pre vas prošli istim putem i učeći od njih kako da iskoristite izvore pomoći koji su vam dostupni.

[Fusnota]

a Naravno, mnogi doživljavaju ova osećanja u različitim stepenima i različitim redosledom.

[Istaknuti tekst na 5. strani]

’Zašto ja? Čime sam to zaslužio?‘, možda se pitate