Zlato koje je pomerilo planine

Od dopisnika Probudite se! iz Španije

„Nešto nalik katedrali od gline s mnogim kulama isklesano je u planini. Za to su bili krivi zlato i Rim. Ali vreme i lepota su im oprostili“ (Pedro Garsija Trapijelo).

U SEVEROZAPADNOM delu Španije nalazi se jedna čudna kamena tvorevina isklesana u zlatnom peščaru. Prekrivač od zelene kestenove šume stvara utisak da su hrapave stene i kule koje štrče ka nebu isklesale sile prirode. Samo poneki otvor nekog tunela ukazuje na neku drevnu tajnu. Na ovom mestu, koje se sada zove Las Medulas, nekada se nalazio najveći rudnik zlata u Rimskom carstvu.

Zlato je uvek imalo svoju draž koja je ljude terala da preduzmu velike stvari kako bi ga imali u svojim rukama. Biblijska knjiga o Jovu opisuje kako je pre više hiljada godina ’čovek na kremen dizao ruku svoju i gore iz temelja prevratio; u stenama okna kopao, i oko njegovo je videlo što u njima dragocena ima‘ (Jov 28:1-10).

Vekovima kasnije kada je Rim vladao svetom, zlato je još uvek imalo svoju ogromnu vrednost. Cezar Avgust je želeo stabilnu ekonomiju, a srebrni denar i zlatni aureus bili su pouzdani kovani novčići, neophodni da bi podmazao točkove rimske trgovine. Naravno, da bi iskovao dovoljno novčića trebalo mu je zlato i srebro. Stoga su odmah za petama rimskih osvajačkih legija bili tragači zlata.

Kada su kratko pre početka naše ere legije na kraju osvojile severozapadnu Španiju, otkrile su nove zalihe zlata. Nažalost, ovaj dragoceni metal je ležao sahranjen u planinskim aluvijalnim naslagama koje nisu lako dale svoje zlato. Trebalo je dva i po veka rada i znoja da bi se iskopalo sakriveno blago.

Međutim, Rimljani su bili nepopustljivi. Radna snaga je bila jeftina, a tehnike rudarenja iz tog vremena — iako mučne — učinile su ovaj projekat izvodljivim. Njihov plan je bio da dođu do zlata laganim ispiranjem planine. Da bi postigli svoj cilj, konstruisali su preko 50 kanala, izgradili nekoliko velikih rezervoara visoko u brdima i iskopali na stotine kilometara tunela.

Nakon što su u unutrašnjosti planine načinili mrežu tunela, inženjeri su kroz tunele pustili vodu koja je bila pod pritiskom. Vodena stihija je spirala na tone zemlje. Lavina zlatonosnog peska i kamenja slivala se niz planinu gde se zlato moglo ispiranjem i prosejavanjem odvojiti od šljunka. Zatim bi se ceo proces ponovio s nekom drugom izgrađenom mrežom tunela.

 Da li se trud isplatio? Rimljani su strpljivo prosejali oko 800 tona zlata iz Las Medulasa. Da bi došli do sveg tog zlata, na hiljade radnika je doslovno pomerilo planine — više od 240 miliona kubnih metara zemlje. Na svakih deset tona iskopane zemlje, dobili su 30 grama zlata.

Danas su ostali samo tuneli i neravne brazgotine na napukloj planini, koji su uglačani erozijom i presvučeni kestenovom šumom. Ironično je što se ovo pitomo kestenje koje su Rimljani uvezli u Španiju pokazalo daleko postojanijim od zlata.

[Slika na 22. strani]

Zlatni novac (aureus) s likom Cezara Avgusta

[Slika na 23. strani]

Las Medulas, mesto najvećeg zlatnog rudnika Rimskog carstva

[Slika na 23. strani]

Deo drevnog sistema tunela

[Slika na 23. strani]

Kovani novac: Musée de Normandie, Caen, France