Kada narandže nisu narandžaste

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ITALIJE

KADA narandže nisu narandžaste? Na srpskom bi to moglo da zvuči kao igra reči, ali i ne mora da bude. Na italijanskom ostrvu Siciliji očiti odgovor bi bio: „Onda kada su crvene!“

Govorimo o sicilijanskim crvenim narandžama nazvanim tako zbog napadne boje njihovog mesnatog dela, koja varira od narandžaste s rubin crvenim ili cinober crvenim šarama, pa do jarke tamnocrvene i skoro crne boje. Kora im je narandžasta s primesama crvene ili purpurnoružičaste boje, a od njihove arome voda da vam udari na usta. Imaju jak i kiselkastosladak ukus, a neki kažu da „podsećaju na maline“.

Agrumi se u Italiji gaje još od drevnih vremena. Narandže su verovatno na Siciliju dospele iz Azije do četvrtog veka n. e., ali su to bile svetle (ne crvene) kisele narandže. Slatke narandže su Portugalci u Evropu doneli u 14. i 15. veku, a odatle su zajedno s drugim vrstama agruma unete u Ameriku. Međutim, tek su početkom 20. veka crvene narandže na Siciliji zvanično dobile svoju klasifikaciju.

Zašto su crvene?

Sve narandže sadrže karotin, isti narandžastožuti pigment koji žumancetu i šargarepi daje boju. Ono što sicilijanske crvene narandže čini drugačijima od ostalih vrsta narandži kao što su moro, taroko i sangvinelo, jeste to što one razvijaju crveni pigment koji se zove antocijanin, koji zrelim plodovima daje karakterističnu crvenu boju. a Ali premestite drvo crvene narandže odatle — van provincija Katanije, Sirakuze i Ene — i posadite ga bilo gde, i plod koji će nastati možda uopšte neće biti crven. Zašto? Po čemu je ovaj deo istočne Sicilije poseban?

Nisu jasni baš svi faktori koji su uključeni u stvaranje antocijanina u crvenim sicilijanskim narandžama. Još uvek treba da se utvrdi kakav uticaj na pigmentaciju ploda vrši zemlja, ako uopšte i vrši neki uticaj. Druge varijabilnosti ili koriste sintezi crvenog pigmenta dok plod zri ili je koče. Na primer, primećeno je da crvenjenje počinje kada je noću temperatura niska i kada je tokom dana svetlost jakog intenziteta. Što se tiče ukusa ploda, dosta sunca garantuje pravilnu količinu prostih šećera, dok će zbog umerenih kiša plod sigurno dobiti jak, neublažen ukus.

Smatra se da je ova jedinstvena kombinacija faktora odgovorna za karakterističnost sicilijanskih crvenih narandži. Slično voće se gaji i u drugim delovima južne Italije, kao i u Španiji,  Maroku, na Floridi i u Kaliforniji, ali se kaže da nijednoj vrsti ne uspeva da odrazi sve osobine sicilijanske crvene narandže.

Voće koje treba ceniti

Pored svoje izuzetne boje, ovo voće takođe ima visoku hranljivu vrednost. Taroko narandže imaju najviše vitamina C od svih agruma. Samo jedna narandža srednje veličine dovoljna je da podmiri dnevnu potrebu za ovim vitaminom. Brojne koristi idu u prilog crvenoj narandži. Da spomenemo samo neke: čaša gustog, sveže isceđenog soka ukusan je i zdrav izvor lako svarljivih, prostih ugljenih hidrata koji daju energiju, zatim minerala i vlaknastih materija. Nije zato bezrazložno što uzgajivači sicilijanskog tropskog voća štite svoj karakterističan proizvod i sve ga više cene.

Dobri poznavaoci su ubeđeni da ovo sicilijansko voće spada „među najfinije svetske desertne narandže zbog svog jakog ukusa, idealne ravnoteže kiselosti i slatkoće, i kompleksnog ukusa koji dugo ostaje u ustima“. Možda ćete jednog dana biti u mogućnosti da sami prosudite da li se slažete sa ovim.

Iako se pojavila relativno skoro, crvena narandža je samo deo raznolike izvrsne hrane koju su Jehovina dela stvaranja učinila dostupnom na radost čoveku. Tako, za svakoga ko ceni božansku darežljivost, čak i „rodna drveta... hvale ime Jehovino“ (Psalam 148:9, 13; Postanje 1:29).

[Fusnota]