Pogled u svet

Smeće u moru

Za jednu staklenu flašu bačenu u more trebaće hiljadu godina da se razgradi i nestane. Papirnim maramicama je potrebno tri meseca, a šibicama šest meseci. Pikavci od cigareta zagađuju more od jedne do 5 godina; najlon-vreće, 10 do 20 godina; stvari od najlona, 30 do 40 godina; konzerve 500 godina; a polistiren 1 000 godina. Ove procene su samo neke od informacija koje je izneo Legambijente, jedno italijansko društvo za očuvanje životne sredine, kako bi podstaklo kupače da misle o ekologiji kad idu na plažu. „Zar nisu ove preporuke suvišne?“, pitaju novine Corriere della Sera, a zatim navode da „šesto pet tona smeća koje su dobrovoljci Čistih plaža sakupili duž italijanske obale od 1990. do danas, ukazuju na to da nisu.“

Deca i okultizam

„Deca su ugrožena satanističkim i okultnim materijalom sa Interneta“, navodi jedno nastavničko udruženje, a iznosi londonski The Independent. Jedno istraživanje u Britaniji sprovedeno za Udruženje nastavnika i predavača (ATL), otkrilo je da je više od polovine dece između 11 i 16 godina „bilo zainteresovano za okultizam i natprirodne stvari“, skoro jedna četvrtina je bila „jako zainteresovana“, a svako šesto dete je tvrdilo da je „prestravljeno“, kada gleda okultne stvari. Piter Smit, generalni sekretar ATL-a, upozorava: „Omladinci lako mogu posetiti stotine raznih vebsajtova o vračanju, bacanju čini i tehnikama vađenja krvi, bez nadzora odraslih o tome šta oni čitaju... To predstavlja jedan strašno zabrinjavajući trend među mladima. Roditelji i nastavnici treba da informišu decu i omladince o opasnostima bavljenja okultizmom pre nego što se deca suviše u to upletu.“

Ne čekajte sa stavljanjem vruće hrane u frižider

Pogrešno je držati vruću hranu na kuhinjskom radnom stolu pre nego što se stavi u frižider, kaže Besi Beri, direktor Odeljenja za meso s farmi i sveže živine SAD. „Čak i hrana direktno s peći ili šporeta“ treba odmah da se stavi u frižider ukoliko se neće pojesti. Kao što je objašnjeno u biltenu Tufts University Health & Nutrition Letter, „što pre stavite kuvana jela u frižider, to će pre bilo koja štetna bakterija prestati da se razmnožava“. Ali, zar to neće oštetiti frižider ili preopteretiti motor? Gospođa Beri kaže da neće. Savremeni frižideri su konstruisani da mogu podneti vruću hranu. Zamisao da ne mogu potiče iz vremena lednjaka, kada je toplota izazivala topljenje leda. Međutim, potrebne su dve mere predostrožnosti: ako u frižider stavljate neku veliku stvar — kao što su celo pile, lonac supe ili vatrostalna posuda s poklopcem — onda to treba razdeliti u pliće posude inače se neće brzo ohladiti i sprečiti rast bakterija. A takođe treba ostaviti prostora između tople hrane i drugih namirnica u frižideru tako da vazduh može da cirkuliše i da se hrana brzo hladi.

Osećajniji glas kompjutera

Da bi kompjuterski glasovi zvučali prijateljskije, naučnici traže načine da glasovi zvuče emotivnije. Prema nemačkim novinama Gießener Allgemeine, jedan istraživački tim na Tehničkom fakultetu u Berlinu analizirao je kako se glasovi menjaju u zavisnosti od emocija. Glumci su čitali neki neutralan tekst u različitim raspoloženjima — ljutnji, tuzi, s dosadom, radosno, bojažljivo ili s osećajem gađenja. Onda su rečenice analizirane — slog po slog — visina tona, brzina, frekvencija, jačina zvuka i jasnoća izgovora. Rezultati su pokazali da radosno ili besno raspoloženje povećavaju tempo i jačinu. Slogovi su bili naglašavani, a izgovor je ostao dobar. Kad je u pitanju bio osećaj dosade, straha ili tuge, govor je bio sporiji i nerazgovetniji, a i visina tona se promenila. Strah je doveo do pojačavanja glasa za otprilike jednu oktavu. U tuzi su glasne žice meko podrhtavale, a glas je postao promukao i niži. Ta svojstva su  bila primenjena na veštačke glasove tako da se moglo proveriti da li slušaoci mogu da „prepoznaju pravo emocionalno stanje“. Ovaj poduhvat je bio naročito zanimljiv za one koji se bave sintezom glasa i automatskim prepoznavanjem glasa.

Petsto godina pustošenja

Brazil je od početka kolonizacije, pre oko 500 godina, izgubio 37 posto od svoja tri glavna ekosistema, iznosi nedavno istraživanje Svetskog fonda za očuvanje prirode (WWF). Do sada je „uništeno 93 posto atlantskih šuma, 50 posto savana i 15 posto amazonskog područja“, beleže novine O Estado de S. Paulo. Izvršni direktor WWF-a u Brazilu, Garo Batmanijan kaže: „Kad su ovde stigli Portugalci, naišli su na bujne šume i bogate vode kakve nikada pre nisu videli. To je dalo povoda za nastanak mitova da ovde uspeva sve što se zasadi i da nema potrebe prilagoditi evropsku tehnologiju lokalnom okruženju.“ To je, kaže on, pokrenulo pustošenje brazilske atlantske šume.

Buduća prevozna sredstva koja ne zagađuju

„Tehnologija gorivnih ćelija koja obećava da će izvršiti revoluciju na polju svetske proizvodnje automobila sada izlazi u promet“, izveštavaju novine The Australian. Tehnologija gorivnih ćelija je naročito podesna za gradske autobuse zato što je mnogo manje bučna i nema zagađenja. Autobusi će jednim natakanjem goriva moći da voze 300 kilometara pri najvećoj brzini od 80 kilometara na sat i da voze 70 putnika. Oni će biti ponuđeni transportnim kompanijama širom Evrope pri početnoj ceni od preko milion američkih dolara po komadu, i očekuje se da će ući u upotrebu do kraja 2002. godine. Možda će u budućnosti i kola raditi na principu gorivnih ćelija, ali do sada nisu stigli do proizvodne faze. „Moramo smanjiti troškove, kubikažu i težinu sistema gorivnih ćelija kako bismo parirali motorima sa unutrašnjim sagorevanjem“, kaže profesor Ferdinand Panik.

„Sujetne markice“

„Sujetne markice, poslednji proizvod za ovo egocentrično doba, imale su svoj debi u Kanadi“, izveštava The New York Times. Ljudi sada mogu da personifikuju svoju poštu „fotografijom prinove, diplomca, srećnog para ili vernog psa“. Kandidati pošalju jedan formular zajedno s fotografijom i uplatnicom. Za uzvrat dobiju jedan list od 25 samolepljivih markica sa odštampanim pozlaćenim obodom i rečju „Kanada“, poštarinu i drugi list s reprodukcijom slike koja se može staviti unutar pozlaćenog oboda. Međutim, cena je više nego dvostruka od cene običnih markica. Pored toga, nude se i nalepnice pozdrava koje će „omogućiti mušterijama da prilagode svoju poštu prema raspoloženju ili poruci“, rekla je Mišelin Montrej, direktor za izradu markica u kanadskoj pošti. Da ne bi zaostale u ovome, Australija, Britanija, Singapur i Švajcarska takođe imaju svoje verzije sujetnih markica. Beskrajna raznolikost može biti pravi izazov za filateliste.

Bolesti naspram katastrofa

Iako katastrofe, kao što su poplave ili zemljotresi, imaju veliki publicitet, zarazne bolesti odnose mnogo više života, navodi jedan izveštaj Crvenog krsta. Komentarišući o ovome, The New York Times navodi: „Lanjski smrtni danak usled zaraznih bolesti kao što su sida, tuberkuloza i malarija jeste 160 puta veći od broja ljudi poginulih u prošlogodišnjim zemljotresima u Turskoj, ciklonima u Indiji i poplavama u Venecueli... Od ove tri bolesti je od 1945. umrlo oko 150 miliona ljudi, a u ratovima u tom istom periodu 23 miliona.“ Prema Piteru Volkeru, autoru ovog izveštaja, loše zdravlje ljudi jeste u korenu ovog problema. „U skoro svakoj zemlji postoji jedna „fasada“ zdravstvenog sistema, ali van gradskih centara ne postoji ništa“, rekao je on. Trinaest miliona smrtnih slučajeva od zaraznih bolesti u toku prošle godine, moglo se sprečiti da je na zdravstvenu negu potrošeno samo pet dolara po osobi. Taj članak zaključuje: „Novac potrošen na menjanje ljudskog ponašanja spasava više života nego novac uložen u skupe objekte poput bolnica i u visokotehnološku opremu.“