Pogled u svet

Dok zalazite u godine nastavite da učite

Učenje novih tehnologija na radnom mestu, kao što su kompjuteri ili komunikacioni sistemi, može biti stres za neke starije radnike, izveštavaju novine Toronto Star. En Ebi, specijalista za trendove na polju zapošljavanja, kaže da je problem češće u tome kako uče nego u onome šta uopšte uče. „Dok zalazimo u godine“ objašnjava Džulija Kenedi, predsednica centra za razvoj i obuku Aksiom, „naši nervni procesi usporavaju, ali mozak ostaje zdrav.“ Kenedijeva primećuje da za razliku od dece, koja su vična učenju kroz ponavljanje ne obraćajući pažnju na samo značenje, „odraslima je potrebno da uspostave veze između onoga što već znaju (iskustava u životu) i onoga što su upravo naučili“. Iako je starijim radnicima potrebno više vremena da bi naučili komplikovane zadatke, oni još uvek imaju sposobnosti učenja. Kenedijeva pruža sledeće predloge starijim radnicima koji pokušavaju da nauče nove i komplikovane zadatke: ako je moguće, isplanirajte da obuku imate ujutro, pokušajte da ovladate principima umesto svim detaljima i izbegavajte da sebe poredite s drugima.

Najsvežije informacije o zalihama nafte u svetu

„Nakon petogodišnje studije, Geološki pregled SAD [USGS] je svoju procenu svetskih rezervi sirove nafte povisio za 20 posto, što ukupno iznosi 649 milijardi barela,“ izveštava Scientific American. „Zavirili smo u budućnost i procenili koliko će [nafte] biti otkriveno u sledećih 30 godina“, kaže Suzan Vidman, koja je pri USGS koordinator za određivanje visine poreza na naftu za 2000. Pored novopronađenih rezervi, i napreci u tehnologiji bušenja uvećavaju svetske zalihe nafte, jer omogućavaju naftnim kompanijama da „iscede više nafte iz već postojećih naftnih polja“, kaže se u tom časopisu.

Nonšalantna odeća — nonšalantan posao?

Jedna anketa u Australiji, sprovedena širom zemlje, otkrila je da neki kancelarijski radnici smatraju da ležerno oblačenje za posao vodi ka lenjosti, izveštavaju novine The Sunday Telegraph. Bezmalo 42 posto zaposlenih u firmama za informacionu tehnologiju u Australiji sada nose ležernu odeću sve vreme, a 40 posto australijskih firmi imaju takozvani „ležerni petak“, kad se službenici mogu ležerno obući, ako to žele. Iako takav pristup poslu stiče popularnost kod radnika, 17 posto anketiranih šefova smatra da ležerna odeća nepovoljno utiče na učinak zaposlenih. Ovaj postotak je vrlo blizu postotku samih radnika istomišljenika, jer je 21 posto žena i 18 posto muškaraca izjavilo da ležerna odeća negativno utiče na produktivnost.

Šteta od poplava u Mozambiku

Tačno pre godinu dana, zbog poplava je u Mozambiku preko pola miliona ljudi ostalo bez krova nad glavom, uništena je trećina od ukupnog prinosa kukuruza ove zemlje, i udavilo se više od 20 000 grla stoke. Dok se zemlja oporavljala od ove poplave, koja je dobila epitet najgore poplave od 1948, mnogi su se pitali kako i zašto je do nje došlo? Žurnal African Wildlife naveo je da su urbani razvoj, obrađivanje pašnjaka, i preterana ispaša u susednim zemljama uzvodno od Mozambika uništili prirodnu sposobnost pašnjaka i močvara ove zemlje da upiju plavne vode. Zato se nalet velike kiše na kraju pretvara u besnu bujicu. Dejvid Lindli, koordinator projekta za močvare Južne Afrike, rekao je: „Mi ljudi, u svojoj beskrajnoj aroganciji i kratkovidosti, remetimo očuvanost naših močvara i pletemo se u dinamiku naših reka.“

Krave i gas koji stvara efekat staklene bašte

Kaže se da metan 20 puta više doprinosi globalnom zagrevanju nego ugljen-dioksid. Procenjuje se da u svetu dve milijarde goveda, ovaca i koza svake godine proizvedu 100 miliona tona metana. Novine The Canberra Times kažu da u Australiji stoka stvara 13 posto od ukupnih emisija gasova koji doprinose stvaranju efekta staklene bašte, a na Novom Zelandu oko  46 posto. Mikroorganizmi u stomacima preživara razlažu stočnu hranu i stvaraju metan, koji se oslobađa kroz usta životinje. Pokušavajući da smanje doprinos globalnom zagrevanju koji ove životinje imaju, naučnici sada eksperimentišu s načinima da se poveća proizvodnja mleka po grlu i istovremeno da se smanji količina stvorenog metana.

Raskrinkan mit o pušenju

„Ekonomski argument da su pušači manji teret za sistem zdravstva od nepušača jer pre umiru, nije istinit“ izveštavaju kanadske novine Globe and Mail. Holandski istraživači, koji su proučili zdravstveno stanje približno 13 000 holandskih i američkih građana, ustanovili su da su nepušači kraće vreme nesposobni za rad nego pušači. Dr Vilma Nuselder, iz odeljenja zdravstvene zaštite na Erazmovom univerzitetu u Roterdamu, piše: „Ostavljanje pušenja neće samo produžiti život osobe i povećati broj godina u kojima je sposobna za rad, već će takođe i nesposobnost za rad sabiti u kraći period.“ Prema novinama Globe, „u svetu ima oko 1,15 milijardi pušača, što predstavlja trećinu broja odraslih stanovnika ove planete. Približno 943 miliona njih živi u zemljama u razvoju.“

Seksualno prenosive bolesti i deca

„Deca sa samo 11 godina leče se od seksualno prenosivih bolesti“, izveštavaju londonske novine The Times. U jednom gradu u Engleskoj broj slučajeva gonoreje dvaput je veći od nacionalnog proseka, i svaka osma tinejdžerka boluje od hlamidije. Broj slučajeva infekcije hlamidijom se od 1995. skoro udvostručio, a samo u prošloj godini među tinejdžerima je porastao za petinu. Porast od 56 posto u broju slučajeva gonoreje u ovoj zemlji, u razdoblju od pet godina, uglavnom obuhvata tinejdžere.

Koristi glavu

Mravlje kraljice iz vrste Blepharidatta conops, stanovnice brazilskih savana, imaju veliku, ravnu i okruglu glavu. Prema brazilskom izdanju publikacije National Geographic, one svoj neobični deo tela koriste da bi zapušile ulaz u odaju gde se čuvaju jaja, larve i lutke, štiteći ih tako od mogućih grabljivaca. Zidovi kraljičine odaje napravljeni su od delova tela insekata koje su mravi radnici sakupili. Nakon što iz ovih tela izvuku sve telesne tečnosti i pažljivo odstrane mišiće, mravi radnici ograđuju svoju kraljicu, ostavljajući otvor koji je tačno veličine njene glave. Mravi radnici mogu ući u ovu posebnu odaju tako što otkucaju neku vrstu lozinke po kraljičinoj glavi.

Kradljivci struje

Komunalne firme širom Sjedinjenih Država počinju da pooštravaju kriterijume zbog sve većeg problema — krađe struje. Godinama je izgledalo da je struja suviše jeftina da bi se krala, primećuje The Wall Street Journal, ali cena električne energije je u zadnjim godinama toliko skočila da krađa struje više nije neobična pojava. Na primer, kompanija Edison iz Detroita procenjuje da je u 1999. zbog takve krađe izgubila 40 miliona dolara. Zna se da lopovi, često nesvesni opasnosti, koriste najprimitivnije alatke, kao što su automobilski kablovi za paljenje, produžni gajtani za domaćinstvo i bakrene cevi. Drugi su kopali rupe kako bi se prikačili na podzemne napojne vodove neke centrale.

Nikome nije nedostajao?

Nedavno su u jednom stanu u Helsinkiju (Finska), pronađeni mumificirani ostaci jednog muškarca. Čovek koji održava tu zgradu ušao je da instalira uređaj za signalizaciju požara i primetio veliku gomilu pošte i užasan smrad. Policija koja je na njegov poziv došla ustanovila je da je 55-godišnji penzioner, koji je tu živeo sam, mrtav već više od šest godina. Sve to vreme penzioni fond je isplaćivao penziju, socijalno je plaćalo kiriju, a niko se nikada nije video s njim, kaže izveštaj iz novina Helsingin Sanomat. Ni njegovoj odrasloj deci koja žive u području te prestonice nije nedostajao. „Šest godina bi čovek živeo usred ljudskog društva — to jest u gradskoj sredini, a ne na nekom pustom ostrvu — i nikome ne bi nedostajao ni toliko da se zapita gde je nestao ili šta se desilo s njim“, kaže gospođa Auliki Kananoja, načelnica Odeljenja za socijalne usluge u Helsinkiju.