Biblija — autentična istorija?

O NI su kudili vladare. Ukoravali sveštenike. Korili običan narod za njegovu zloću. Čak su javno pisali o svojim ličnim propustima i gresima. Bili su terani i gonjeni, a neki čak i ubijeni zato što su govorili i zapisivali istinu. Ko su bili ovi ljudi? Biblijski proroci, od kojih su mnogi učestvovali u zapisivanju Svetog pisma (Matej 23:35-37).

U svojoj knjizi The Historian and History, Pejdž Smit piše: „[Hebreji] su bili nemilosrdni prema svojim herojima kao i prema banditima, prema sebi kao prema neprijateljima budući da su pisali pod budnim Božjim okom i ništa nisu mogli dobiti, a mogli su puno toga izgubiti ukoliko bi stvari krivo predstavljali.“ Smit je takođe napisao da „za razliku od zamornih hronika o ratničkim kraljevima Sirije i Egipta, izveštaj o nevoljama i trijumfima Božjeg izabranog naroda... predstavlja jednu fascinantnu priču. Hebrejski hroničari su otkrili jedan od najosnovnijih elemenata istorije — istorija se bavi stvarnim ljudima, sa svim njihovim manama i nedostacima.“

Pored toga, biblijski pisci su bili do sitnica tačni. Nakon što je analizirao Bibliju u svetlu istorije i arheologije, pisac Verner Keler je u uvodu svoje knjige Biblija je u pravu, istorija i arheologija potvrđuju rekao: „Pod utiskom nepreglednih autentičnih i neospornih rezultata istraživanja... meni se stalno nametala rečenica: Zaista je Biblija u pravu!“

Dinamična istorija sa snažnim poukama

Biblijski pisci su najvećim delom bili obični ljudi — zemljoradnici, pastiri, ribari. Pa ipak, ono što su pisali u periodu od oko 1 600 godina, uticalo je na više ljudi nego bilo koje drugo delo drevne ili savremene literature. Nadalje, njihovi zapisi su napadani sa svih strana, ali uzaludno (Isaija 40:8; 1. Petrova 1:25). Danas se delovi Biblije ili kompletna Biblija mogu čitati na oko 2 200 jezika — što je mnogo više od bilo koje druge knjige! Zašto je Biblija toliko drugačija? Naredne izjave pomažu da se odgovori na ovo pitanje.

„Sve je Pismo nadahnuto od Boga, i korisno za poučavanje, za ukoravanje, za ispravno postavljanje stvari, za vaspitavanje u pravednosti, da čovek Božji bude sasvim sposoban, potpuno opremljen za svako dobro delo“ (2. Timoteju 3:16, 17).

„Sve što je ranije napisano, napisano je nama za pouku, da bismo svojom istrajnošću i utehom iz Pisma imali nadu“ (Rimljanima 15:4).

„Te stvari su im [Izraelcima] se događale kao primeri, i napisane su za upozorenje nama [hrišćanima] na koje su došli krajevi sistema stvari“ (1. Korinćanima 10:11).

 Da, kao od Boga nadahnut i očuvan izveštaj o stvarnim ljudima — od kojih su neki ugodili Bogu a neki nisu — Biblija je iznad svake druge knjige. Ona ni u kom slučaju nije neki strogi pravilnik koji govori šta čovek sme a šta ne sme. Niti je zbirka slatkih pripovedaka za decu. Istina, Bog je koristio ljudske pisare, ali to je samo ulepšalo Bibliju i dalo joj toplinu koja generacijama dira srce čitalaca. Arheolog Vilijam Olbrajt je naveo: „Duboka moralna i duhovna pronicljivost Biblije, koja predstavlja jedinstveno otkrivanje Boga ljudima putem njihovog iskustva, isto je toliko verodostojna kao i pre dve ili tri hiljade godina.“

Da bismo prikazali neprolazan značaj Biblije, vratimo se na sam početak ljudske istorije — tamo gde nas može povesti samo Biblija — i osmotrimo neke važne pouke iz knjige Postanja.

Pravovremene pouke jednog drevnog pripovedača

Knjiga Postanja otkriva, između ostalog, i početak ljudske porodice — imena i ostalo. O ovoj temi nijedno drugo istorijsko delo ne govori tako konkretno. ’Ali koja je danas vrednost toga da znamo ko su naši praroditelji?‘ možda se pitate. To je od ogromnog značaja, jer tim što iznosi na videlo da svi ljudi — bez obzira na boju, pleme ili naciju — potiču od istih roditelja, Postanje uklanja svaki temelj za rasizam (Dela apostolska 17:26).

Postanje takođe nudi moralno vođstvo. Ono sadrži izveštaje o Sodomu, Gomori i okolnim gradovima, koje je Bog uništio zbog užasne seksualne perverzije tamošnjih stanovnika (Postanje 18:20–19:29). U 7. stihu biblijske knjige Jude kaže se: „Sodom i Gomora i gradovi oko njih, nakon što su... do krajnosti vršili blud i išli za telom radi neprirodne upotrebe, postavljeni [su] pred nas kao upozoravajući primer.“ Stanovnici  Sodoma i Gomore nisu dobili nikakve moralne zakone od Boga; ali su ipak imali nešto što je Bog dao svim ljudima — savest. Zato je Bog s potpunim pravom mogao pozvati te osobe da polože račun za svoja dela (Rimljanima 1:26, 27; 2:14, 15). Slično tome, Bog će i danas pozvati sve ljude da polože račun za svoja dela, bez obzira na to da li prihvataju njegovu Reč Bibliju ili ne (2. Solunjanima 1:8, 9).

Istorija pruža pouku o preživljavanju

Jedan reljef Titovog slavoluka u Rimu oslikava rimske vojnike koji nose sveto posuđe iz hrama u Jerusalimu nakon uništenja grada godine 70. n. e. Ubijeno je preko milion Jevreja. Međutim, poslušni hrišćani su preživeli, zahvaljujući Isusovom unapred izrečenom upozorenju: „Kad vidite da je Jerusalim opkolila ulogorena vojska, tada znajte da se njegovo opustošenje približilo. Tada oni koji budu u Judeji neka beže u gore, a oni koji budu usred njega neka ga napuste, a oni koji su u selima neka ne ulaze u njega; jer su to dani izvršenja pravde“ (Luka 21:20-22).

Jerusalimska nevolja nije samo drevni istorijski događaj već i nagoveštaj jedne veće nevolje koja će snaći ceo svet. Ali, i ovog puta će biti preživelih. Oni su opisani kao „veliko mnoštvo... iz svih nacija i plemena i naroda i jezika.“ Oni „dolaze iz velike nevolje“ jer pokazuju veru u Isusovu prolivenu krv — veru čvrsto utemeljenu na biblijskoj istoriji i proročanstvima (Otkrivenje 7:9, 14).

Istorijski događaji koji se nikada više neće ponoviti

Danas živimo u vremenu dominacije anglo-američke svetske sile, koja je poslednja po biblijskom proročanstvu. Na osnovu onoga što se dešavalo i drugim silama u istoriji, i ona treba da dođe svom kraju. Ali kako? Kraj ove sile će prema Bibliji biti zaista jedinstven. Ukazujući unapred na 1914. n. e., Danilo 2:44 je o vladajućim političkim silama, to jest ’kraljevstvima‘ rekao: „U vreme tih kraljeva Bog će nebeski podignuti kraljevstvo koje se neće nikad uništiti i koje neće dolaziti pod vlast drugog naroda; ono će razbiti i uništiti sva ta kraljevstva, a ono će večno postojati“.

Da, Božje Kraljevstvo — Božja nebeska vlada koju vodi Hrist Isus — izbrisaće svaki trag tlačiteljske ljudske uprave u Armagedonu, to jest vrhuncu već pomenute „velike nevolje“. Nakon toga, to Kraljevstvo „neće dolaziti pod vlast drugog naroda“, što znači da nikada neće biti  srušeno ili promenjeno putem glasanja. Njegova vlast će biti „do krajeva zemlje“ (Psalam 72:8).

Najzad će nestati okrutni vladalački krugovi krive religije, ugnjetavačke politike i pohlepne trgovine. Psalam 72:7 obećava: „Procvetao u dane njegove pravednik, i mir bio sve dok mesec teče.“ Planetom će se širiti Božja istaknuta osobina ljubavi, a ne sebičnost i ponos (1. Jovanova 4:8). Isus je rekao: „Volite jedan drugoga.“ O tome je istoričar Vil Djurant rekao: „Moja poslednja lekcija iz istorije ista je kao i Isusova... Ljubav je najpraktičnija stvar na svetu.“

Ljubav prema ljudima nagnala je Boga da nadahne pisanje Biblije. Jedino ona tačno rasvetljava prošlost, sadašnjost i budućnost. Molimo vas zato da prigrlite njenu spasonosnu poruku time što ćete izvesnu količinu vremena posvetiti biblijskom studiju. U tu svrhu, a i iz poslušnosti Isusovoj zapovesti, Jehovini svedoci prenose ’dobru vest o kraljevstvu‘ svojim susedima. Ta dobra vest će uskoro biti više od proročanstva. Postaće živa istorija (Matej 24:14).

[Istaknuti tekst na 9. strani]

„Zaista je Biblija u pravu!“ (VERNER KELER)

[Istaknuti tekst na 11. strani]

„Duboka moralna i duhovna pronicljivost Biblije... isto je toliko verodostojna kao i pre dve ili tri hiljade godina“ (VILIJAM OLBRAJT, ARHEOLOG)

[Slike na 9. strani]

Moavski kamen: Sadrži verziju kralja Meše o sukobu između Moava i Izraela (2. Kraljevima 3:4-27), nazive raznih mesta iz Biblije i Božje ime napisano drevnim hebrejskim slovima.

[Izvor]

Musée du Louvre, Paris.

Srebrni denar: Replika ima lik i natpis cezara Tiberija (Marko 12:15-17).

Nabonidova hronika: Ploča na klinastom pismu koja potvrđuje iznenadan pad Vavilona u Kirove ruke. (Danilo, 5. poglavlje).

[Izvor]

Photograph taken by courtesy of the British Museum.

Kamena ploča: Sadrži ime Pontija Pilata na latinskom.

[Izvor]

Photograph © Israel Museum, Jerusalem; courtesy of Israel Antiquities Authority.

Pozadina svitaka s Mrtvog mora: Izučavanje teksta iz Isaije pokazalo je da je ova knjiga ostala praktično neizmenjena tokom 1 000 godina ručnog prepisivanja.

[Izvor]

Svetilište s knjigom, Israel Museum, Jerusalem.

[Slike na 10. strani]

Reljef Titovog slavoluka potvrđuje uništenje Jerusalima 70. n. e.

[Izvor]

Soprintendenza Archeologica di Roma