Izazovi ujedinjene Nemačke

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ NEMAČKE

„KADA sam zajedno sa svojim roditeljima putovao preko granice iz Istočne Nemačke u Zapadni Berlin, mase ljudi su stajale na nadvožnjacima iznad autoputa te su mahali i kliktali“, priseća se Roni. „Šetali smo tržnim-centrom „Kudam“ u Zapadnom Berlinu i kada su ljudi shvatili da smo iz Istočne Nemačke, kupovali su nam piće. Svi su bili dobro raspoloženi.“ Bilo je to 10. novembra 1989, dan nakon rušenja Berlinskog zida.

Dobro raspoloženje se proširilo i izvan Berlina i obuhvatilo je celu Istočnu i Zapadnu Nemačku, koje su tada bile zasebne države. Vende — koji se odnosi na prekretnicu ili mirnu revoluciju koja je dovela do kolapsa totalitarne Istočne Nemačke — skoro je svakoga iznenadio. Godinama kasnije, mnogi još uvek smatraju da je Vende najradosniji događaj u proteklih 50 godina. Naravno, euforiju je smenila realnost, što nas tera da se pitamo: kako se život promenio od perioda Vendea? Možemo li išta naučiti iz onoga što se dogodilo?

Zbogom Hladnom ratu

Za većinu Nemaca pad Berlinskog zida došao je kao veliko olakšanje. Prema nekim izvorima skoro hiljadu ljudi je poginulo na smrtonosnoj granici između Istoka i Zapada. U oktobru 1990, dve Nemačke su se spojile u jednu državu, u Saveznu Republiku Nemačku, sa oko 80 miliona stanovnika. Nemačka Demokratska Republika (NDR) — poznata kao Istočna Nemačka — prestala je da postoji nakon samo 41 godinu od svog nastanka. Područje koje je ranije bilo NDR sada je podeljeno u šest zemalja, koje su poznate kao nove savezne zemlje.

Svet je stajao u čudu dok je Vende požurivao raspad Komunističkog bloka, raspuštanje odbrambene alijanse Varšavskog pakta i kraj Hladnog rata. Trupe sukobljenih supersila — koje su oko 40 godina gledale jedna u drugu preko unutrašnje nemačke granice — povukle su se s Nemačkog tla. Svi ovi događaji odigravali su se bez ijednog ispaljenog metka.

Nakon ujedinjenja došlo je do drastičnih promena širom Nemačke, koje su uticale uglavnom na život u novim saveznim zemljama. Za mnoge su promene bile drastičnije nego što se to očekivalo.

Konačno sloboda!

To što je stanovništvo NDR najviše očekivalo od Vendea, bila je sloboda. Nije ni čudo jer je totalitarna država svoje građane vezala u ludačku košulju. U danima pre Vendea bilo je teško pa čak i nemoguće dobiti vizu da bi se prešla unutrašnja Nemačka granica. To se iznenada promenilo. Jedna žena je  uzviknula: „Zamislite, možemo otići u Ameriku!“ Mnogima to što mogu biti ponovo zajedno s rođacima i prijateljima s druge strane granice i dalje daje razlog za radost.

Sloboda omogućuje ne samo da Nemci sa istoka idu na zapad već takođe i da Nemci sa zapada idu na istok. Tako da se sada turističke atrakcije u novim saveznim zemljama ponovo nalaze na mapi, baš kao i nekada. Na primer, turisti mogu da posete Vitenberg, mesto gde je Martin Luter započeo reformaciju i gde je rođena protestantska religija. Zatim tu je Majcen, grad čuven po ručnoj izradi porcelana i Vajmar, koji je jedno vreme bio dom dvojice najpoznatijih nemačkih pisaca, Johana Volfganga Getea i Fridriha fon Šilera. Godine 1999, Vajmar je proglašen za Kulturni grad Evrope, prvi grad bivšeg Komunističkog bloka koji je dobio takvu čast.

Šta je sa slobodom govora? Ljudi u novim saveznim zemljama mogu otvoreno da govore bez straha da će ih prisluškivati Stazi, to jest državna bezbednost. Raduju se i što mogu slobodno da izaberu televizijske programe i štivo za čitanje. Matijas se priseća: „Dok sam išao u školu, bile su konfiskovane sve publikacije koje smo dobijali sa Zapada.“

Šta je s verskom slobodom? U NDR ljudi su bili odvraćani od religije, a dve trećine građana uopšte nije imalo naklonost prema religiji. Cela ujedinjena Nemačka sada uživa versku slobodu već više od deset godina, što je najduži period od vremena kada je Hitler počeo da guši religiju 1933. Ali verska sloboda ne znači da je religija popularna. Glavne crkve se već duže vreme žale na gubitak ugleda, a Vende je samo ubrzao ovaj trend. S druge strane, Jehovini svedoci koji su bili pod zabranom i progonstvom totalitarnog režima, proširili su svoju aktivnost. Tokom proteklih deset godina, u novim saveznim zemljama Svedoci su izgradili 123 Dvorane Kraljevstva i dve Kongresne dvorane.

U novim zemljama nikla su razna zdanja velikih razmera. Berlin je ponovo postao glavni grad države i modernizovan je u gigantskom obimu. Širom novih saveznih zemalja, poboljšana je infrastruktura, uključujući i ogromne troškove za puteve i železnicu. Puno toga je bilo učinjeno da se očisti okolina i da se zdravstvena nega i socijalno stanje podigne na nivo kakav je na Zapadu. Većina stanovnika novih saveznih zemalja priznaje da sada imaju viši životni standard.

„Bila su to dobra vremena“

Ipak, neki se nostalgično osvrću na dane pre Vendea. „Bila su to dobra vremena“, objašnjava jedna žena. Šta je moglo da bude dobro u životu pod diktaturom? Neki kažu da je život bio predvidiv i bezbedan. Mnogi su imali bliske veze s prijateljima i komšijama, osećaj da uvek imaju na raspolaganju pomoć i podršku.  Prema Alensbahovom institutu za ispitivanje javnog mnjenja, „diktatura pruža svojim građanima osećaj moralne superiornosti i bezbednosti“. Kada je u NDR nestala diktatura, nestao je i osećaj bliskosti.

Jedan drugi primer: tokom 1980-ih cene osnovnih stvari za život i usluga bile su niske, i svako je imao posao. „Jedna vekna hleba koštala je pet pfeniga, a sada košta najmanje deset puta toliko“, žali se Brigita. Čim je uvedena konkurencija na slobodnom tržištu, prestalo je da radi na hiljade državnih preduzeća, što je dovelo do nezaposlenosti. Bivša Istočna Nemačka ima dvaput više nezaposlenih od zapadne strane.

Prema proceni, do sada je ujedinjenje koštalo 800 milijardi dolara. A ima još mnogo toga da se uradi. Ko će platiti taj račun? Troškovi su delimično plaćeni putem jednog specijalnog poreza. Dakle, Vende nije samo dirnuo srce Nemaca već takođe i njihove novčanike! Da li se trud isplatio, a novac bio dobro utrošen? Većina gleda na ujedinjenje kao na nešto pozitivno i vredno truda, kao na dostignuće na koje treba biti ponosan.

Šta možemo naučiti?

Vende je pokazao da prelaz s jednog oblika vladavine na drugi ne zadovoljava svakoga. Mnogi ljudi — čak i oni koji misle da je Vende bio vredan truda — otkrili su da život u konkurentnom kapitalističkom društvu može biti isto toliko frustrirajuć kao i život pod totalitarnim režimom. Naravno, sloboda i prosperitet jesu poželjne stvari. Ali kada se nakon plaćene cene za ove prednosti dobije hladan i okrutan način života, sreća može biti kratkog veka.

Jedan nedavni izveštaj iz Desaua, u bivšoj Istočnoj Nemačkoj, glasi: „Prošla je jedna decenija od ujedinjenja; potrošeno je na milijarde dolara da bi se ovo područje oslobodilo mučne prošlosti.“ Ipak, mnogi nisu srećni s dosadašnjim rezultatima.

Alensbahov institut izveštava da se mnogi ljudi nadaju da će „između slobodne konkurentne ekonomije i planirane ekonomije, moći da se nađe i neki treći način“ da bi se rešile stvari čovečanstva. Tu nadu gaje i Jehovini svedoci.

Oni veruju da nijedan politički ili ekonomski sistem koji su ljudi osmislili nikada neće moći da zadovolji sve potrebe čovečanstva. Svedoci veruju da će ovim potrebama udovoljiti samo Stvoriteljevo Mesijansko Kraljevstvo. Uskoro će ova nebeska vladavina, prema rečima iz Biblije, nad celom Zemljom uspostaviti vladavinu punu ljubavi i pravde. To će Kraljevstvo ujediniti sve nacije na Zemlji i omogući će ne samo Nemačkoj već i celom čovečanstvu da budu u miru jedni s drugima. Kakve će blagoslove to Kraljevstvo doneti! (Danilo 2:44).

[Mapa na 23. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Bon

Berlin

Vitenberg

Vajmar

[Slike na 24. strani]

Pad Berlinskog zida i uklanjanje granice pozdravljeni su kao veliko olakšanje

[Izvor]

Fotografija: Landesarchiv Berlin

[Slike na 24. strani]

Kontrolni punkt Čarli, simbol Hladnog rata u Berlinu, pre i posle

[Izvor]

Fotografija: Landesarchiv Berlin

[Slika na 25. strani]

Berlin je ponovo postao glavni grad države i prolazi kroz proces modernizacije

[Slika na 25. strani]

Jehovini svedoci su do sada u novim saveznim zemljama izgradili 123 Dvorane Kraljevstva