Pogled u svet

Čovekov najbolji prijatelj?

Prema meksičkim novinama El Universal, maloj deci koja su ostavljena sama s psom preti opasnost da ih pas ujede. „Skoro uvek dete izazove napade, a pas se samo brani“, kaže se u tom izveštaju. Jedna meksička bolnica je za prošlih pet godina primila 426 dece koju je ujeo pas. Dvanaest posto njih bilo je trajno povređeno ili unakaženo. Izveštaj podstiče roditelje da uče decu osnovnim pravilima koja važe za sve pse: poštuj njihove igračke, njihovu kućicu i posude za jelo; ne idi blizu psa dok jede ili spava; nemoj ga vući za rep niti pokušavaj da ga jašeš.

Problem sa samoubistvima u Japanu

Možda zbog ekonomske stagnacije, mnogi Japanci kažu da „Japan kao da je izgubio svoju svrhu“ i da „luta bez cilja“. Posledica toga je „talas samoubistava koji traje čitavu deceniju“, izveštava The New York Times. „U društvu u kom je sramota veoma izražena, rekordno visoka stopa nezaposlenosti je od mnogih stvorila ljude koji očajno lutaju po ceo dan i pretvaraju se kako imaju neki unosan posao tako što ih preko celog dana nema kod kuće.“ Zabrinuti i posramljeni, neki razmišljaju da okončaju svoj život. „Nedostaje nada“, kaže dr Jukio Sajto. „Ljudi ne snivaju o budućnosti, i sve kao da polako tone... Samoubistvo je poprimilo epidemijske razmere.“ Izgleda da su postala naročito popularna samoubistva na pruzi. U nastojanju da umanji njihov broj, jedna železnička kompanija je obojila prelaze preko pruge u svetlo zelenu boju kako bi se promenilo raspoloženje osobe koja razmišlja o samoubistvu i postavila je ogledala duž perona kako bi osoba koja želi da skoči pod voz zastala i razmislila. Ova kompanija je takođe potkresala krošnje kako bi umanjila osećaj osamljenosti. Međutim, stručnjaci kažu da će ovi napori najverovatnije biti uzaludni ukoliko se ne popravi ekonomska situacija.

Svađa i brak

Jedna nova studija koju je sproveo Endru Kristensen s Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu otkrila je da „parovi koji su manje kritični i tolerantniji što se tiče njihovih razlika imaju najuspešnije brakove“, kaže časopis Time. S druge strane, svađa često samo dovodi do daljnjih svađa.

Dovoljno se naspavati

„Živimo u društvu koje je toliko lišeno sna da to već dovodi do opasnosti“, kaže psiholog Stenli Koren sa Univerziteta Britanske Kolumbije. Nedostatak sna je naročito kriv za nuklearnu katastrofu na ostrvu Tri milje i za izlivanje nafte sa Ekson Valdeza. Kanadski časopis Maclean’s izveštava da je u Severnoj Americi pospanost svake godine uzrok više od 100 000 saobraćajnih nesreća. Dr Vilijam Dement, specijalista za san na Univerzitetu Stanford, upozorava: „Ljudi ne razumeju u potpunosti koliko im je sna potrebno.“ Za bolji san, stručnjaci preporučuju: večerajte najmanje tri sata pre odlaska na spavanje. Svakog dana ležite i ustajte u isto vreme. Ne držite TV ili kompjuter u spavaćoj sobi. Izbegavajte kofein, alkohol i duvan. Nosite čarape da bi vam noge bile zagrejane u krevetu. Istuširajte se toplom vodom pre spavanja. Vežbajte svakog dana — ali ne neposredno pre odlaska na spavanje. I na kraju, Maclean’s kaže: „Ukoliko ne možete da spavate, ustanite i radite nešto. Vratite se u krevet tek kada se osećate umorno, a onda ustanite kao i obično.“

Održavati čistoću kuhinje

„[Obično] belilo je vaša najbolja zaštita“ od mikroorganizama koji se skrivaju u prometnoj kuhinji, kažu kanadske novine Vancouver Sun. U ovom izveštaju se nudi nekoliko predloga: svakog dana pripremite rastvor od 30 mililitara belila na 4 litre mlake, a ne vrele vode. U vreloj vodi belilo isparava. Čistom krpom obrišite kuhinjske površine ovim rastvorom. Ostavite da se površine osuše. Što duže belilo bude stajalo, to će više mikroorganizama biti ubijeno. Perite sudove u vrućoj vodi s deterdžentom,  i zatim ih temeljno očistite tako što će te ih na nekoliko minuta potopiti u rastvor s belilom. Nikakav hemijski talog neće ostati na sudovima kada se osuše. Svakog dana tako perite i dezinfikujte kuhinjske sunđere, krpe za sudove i četke za ribanje. A da biste što je moguće manje zagadili hranu rukama, temeljno perite ruke, naročito ispod noktiju.

Ugroženi jezici

Na američkom kontinentu, Meksiko je zemlja u kojoj živi najveći broj stanovnika koji govore starosedelačkim jezicima. Pored toga je, posle Indije i Kine, treća zemlja u svetu po broju domorodačkih jezika koji se još uvek govore. Meksičke novine na engleskom jeziku, The News, izveštavaju da mnogi od ovih jezika izumiru. Rafael Tovar de Teresa, direktor Saveta za kulturu i umetnost, objašnjava da su od nešto manje od 100 jezika kojima se u Meksiku govorilo krajem 19. veka ostala svega 62. A 16 od tih jezika govori manje od 1 000 osoba. Jedna od zabrinjavajućih stvari je ta što se sa izumiranjem nekog jezika gube i domaći nazivi biljaka, zbog čega se više ne zna kako se one tradicionalno upotrebljavaju u lečenju bolesti.

Nemojte piti i plivati

Tokom jedne od proteklih godina, većina slučajeva davljenja u vodi u Nemačkoj bila je zbog „prekomernog konzumiranja alkohola“, kaže dr Klaus Vilkens, predsednik Nemačkog spasilačkog udruženja. Prema medicinskom biltenu Apotheken Umschau, u Nemačkoj je 1998. bilo 477 slučajeva davljenja u rekama, potocima i jezerima. Kombinacija alkohola i plivanja opasna je zbog toga što alkohol može oslabiti koordinaciju i mišićne funkcije tela, i može vas navesti da precenite svoje mogućnosti. Zato spasioci upozoravaju: ’Nemojte piti i plivati!‘

Plaćeni da ubijaju insekte

Ministarstvo šuma u državi Utar Pradeš u Indiji započelo je kampanju ubijanja insekata u nastojanju da se spreči da krilati insekti veličine 2,5 centimetara, zvani hoplo, unište jednu šumu od otprilike 650 000 stabala salovog drveta, izveštava The Times of India. Pošto su se insekti u zadnje vreme namnožili, ugrožen je sam opstanak ove vrste drveća. Ovi insekti riju po kori i stablu, zbog čega se drvo suši i umire. Ministarstvo šuma koristi za hvatanje insekata metodu zvanu „drvo mamac“. Po području gde se nalaze ovi insekti razbaca se kora mladog salovog drveta. Tečnost koja curi iz ovih parčića privlači i omamljuje insekte, te ih je lakše uhvatiti. Za ovaj posao su angažovani lokalni dečaci, koji za svakog insekta dobiju 75 pajsa (oko dva centa).

Utučenost zbog penzionisanja

Prihvatanje prevremene penzije može imati izvesne prednosti, ali se može i loše odraziti na emocionalno stanje. Brazilske novine Diário de Pernambuco izveštavaju da su se bivši državni službenici žalili na probleme koji variraju od ’nezadovoljstva, razdražljivosti, nesigurnosti i gubitka identiteta do depresije i osećaja da im se svet ruši‘. Prema gerijatru Gidu Šašniku, „nije ništa neobično ako muškarci koji rano odu u penziju traže utehu u piću ili ako žene postanu zavisne od lekova“. Oni koji razmišljaju o tome da ostave posao treba da „izbegavaju dugove, da promene svoje kvalifikacije i traže savet kako ne bi upali u dugove iz kojih se ne mogu iščupati“, kaže psiholog Grasa Santos.

Sida i zemljoradnja u Zambiji

Produktivnost zemljoradnje u Zambiji ugrožena je zbog brzog širenja side u toj zemlji. Novine Zambia Daily Mail primećuju da je jedan od najvažnijih faktora u zemljoradnji rad zemljoradnika i njihovih pomoćnika. Ali većina te radne snage nestane zbog side. „Kada umru zemljoradnici, smanji se broj radnika na farmama, a time se drastično smanjuje i produktivnost. Više nije sigurno da li će porodica imati šta da jede, što vodi do još većeg siromaštva“, izveštava Daily Mail. Prema Danijelu Mbepi, upravniku oblasti Mansa u Zambiji, rešenje je da zemljoradnici ograniče svoje polne odnose na svoje žene. On je rekao: „Ako se držimo dobrog morala, problem side se može kontrolisati.“