Sredozemne medvedice — da li će preživeti?

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ GRČKE

HOMER ih je u svom epu Odiseja opisao kako se baškare na sunčanim plažama Grčke. Jedan grad iz drevne Male Azije nekada je kovao novac s njihovim likom. Vode Sredozemnog i Crnog mora obično su vrvele od njih. Međutim, mala je verovatnoća da ćete danas uopšte i videti to plašljivo stvorenje — sredozemnu medvedicu.

Kao i većina drugih krznenih morskih sisara, sredozemne medvedice su puno lovljene tokom 18. i 19. veka. Na hiljade je ubijeno radi krzna, ulja i mesa.

Sada je i te kako očigledna šteta koja im je nanesena. Procenjuje se da je ostalo samo između 379 i 530 sredozemnih medvedica. Možda su samo jedan korak od istrebljenja. Međutim, mora se reći da je procena populacije „izuzetno netačna nauka“, kako kaže bilten Monachus Guardian.

Da li je stvarno i suviše kasno za pomoć? Koji se napori ulažu da bi se medvedice zaštitile?

Teška bitka

Medvedica, to jest monah, verovatno je tako nazvana zbog toga što je karakteristična boja njenog krzna slična boji odeće nekih religioznih redova. Uglavnom živi među nepristupačnim grebenima i u morskim pećinama ostrva Severni Sporadi u Egejskom moru. Manje grupe se mogu naći duž obala severozapadne Afrike i portugalskog ostrva Dezertas. Medvedica spada među najveće foke, jer može biti dugačka tri metra i teška skoro 275 kilograma.

Ima kruškoliku glavu prekrivenu srebrnastim krznom, crne oči, njušku s velikim nozdrvama, majušne otvore za uši, tanke brkove okrenute nadole i puno podbradaka. Telo je prekriveno kratkom crnom ili čokoladnobraon dlakom sa svetlijim nijansama na donjoj strani. Međutim, mladunci imaju dugu tamnu dlaku na leđima i belu mrlju na trbuhu.

Borbu medvedice za opstanak ometa to što se sporo razmnožava. Ženke rađaju jedno mladunče godišnje. Što je još gore, ne rađaju sve odrasle ženke svake godine.

Ali, problem nije samo u niskoj stopi razmnožavanja. Dr Denis Toni, upravnik Njujorškog akvarijuma za zaštitu divljih životinja, kaže: „Sredozemne medvedice se sporo razmnožavaju, ali i obični tuljan ima istu stopu razmnožavanja, pa nije ugrožen. Dakle, sigurno  postoje drugi faktori zbog kojih one nestaju.“

Pod napadom

Zamislite kolika bi bila šteta kada bi vam vatra zahvatila dom. Sve što imate — nameštaj, garderoba, dragocenosti i uspomene — sve bi bilo izgubljeno. Život bi vam se drastično promenio. Upravo to se desilo s domom sredozemne medvedice. Zagađenje, turizam, industrija i druge čovekove aktivnosti dovele su do uništenja velikog dela prirodnog staništa ove foke.

Osim toga, zaliha hrane koju jede medvedica smanjena je zbog prekomernog lovljenja ribe. Zoolog dr Suzan Kenedi-Stoskopf kaže: „Kada nema lovine za foke, to znači da one moraju potrošiti više energije da bi se nahranile.“ Tako medvedice nisu pretrpele samo ozbiljan gubitak u svom staništu — u svom domu — već moraju da se bore čak i da bi se prehranile!

Još jedna posledica prekomernog lovljenja ribe jeste ta da se foke ponekad upletu u mreže i udave. Međutim, još češće ih ubiju sami ribari. Zašto? Zato što su foke naučile kako da ugrabe hranu iz mreže, zbog čega ih oštećuju za ulov. Tako se čovek nadmeće sa životinjom oko sve manjih zaliha ribe. Ova neravnopravna borba dovodi medvedicu blizu istrebljenja.

Pošto je medvedica skoro na vrhu lanca ishrane u okeanu, neki naučnici ukazuju da je ovaj morski sisar „vrsta indikator“. To znači da ako s njom nešto nije u redu, to je dobar pokazatelj da ni ostatak lanca ishrane nije u dobrom stanju. Ako je to tako, onda se ekosistemu Mediterana ne piše dobro, jer je medvedica najugroženija vrsta u Evropi.

Da li će preživeti?

Ironično je što su ljudi, koji su najveća opasnost za mediteransku medvedicu, istovremeno i oni koji je najviše podupiru. Za njenu zaštitu su osnovane privatne i državne agencije. Obezbeđena su joj područja za utočište. Obavljaju se brojna istraživanja u prirodi da bi se saznalo kako da se pomogne ovim veličanstvenim životinjama.

Godine 1988. osnovano je Helensko društvo za proučavanje i zaštitu mediteranske medvedice (MOm). Istraživači iz MOm-a redovno odlaze do mesta na kojima žive medvedice kako bi pratili njihovo brojno stanje i sakupili druge podatke koji bi se upotrebili za njihovu zaštitu.

Koristeći glisere, jedan tim čuvara patrolira zaštićenim područjima. Taj tim takođe daje i informacije i smernice  posetiocima i ribarima koji se kreću grčkim morskim nacionalnim parkom „Alonis“, kod grupe ostrva Severni Sporadi. Kada se pronađu bolesne ili povređene medvedice, ovaj tim pruža svu neophodnu veterinarsku negu kao i prevoz do MOm-ovog rehabilitacionog centra.

Centar za lečenje i rehabilitaciju medvedica može da primi mladunčad koja su bez roditelja ili su bolesna, odnosno povređena. Ona se leče i paze sve dok nisu u stanju da se sama brinu o sebi. Rezultati za sada obećavaju. Nakon godina brzog opadanja, populacija medvedica u Severnim Sporadima pokazuje prve znakove oporavka.

Da li će ovi napori i dalje biti uspešni? Vreme će pokazati. Međutim, jasno je da je potrebno uraditi mnogo više da bi ova ugrožena vrsta preživela. Dr David Vild sa Smitsonijskog instituta rekao je za Probudite se!: „Život u moru, u načelu, nije u dobrom stanju. Problem je u tome što mi zapravo ne znamo dovoljno o tome šta se tamo događa, i sasvim sigurno još ne znamo kako da ga zaštitimo.“

[Okvir na 17. strani]

Rođaci u opasnosti

Medvedice se mogu pronaći i u drugim okeanima u svetu, ali i te foke su ugrožene. Časopis National Geographic kaže da je karipska medvedica bila „prva foka koju je Kolumbo ugledao u Novom svetu. Pošto vole da budu blizu obale, a mogu se i eksploatisati, medvedice su uskoro bile masovno ubijane... Poslednja karipska medvedica viđena je 1952.“

Područje zvano Plićaci Francuske fregate u Nacionalnom parku havajskih ostrva možda je poslednje utočište za havajske medvedice. Međutim, preostalih 1 300 medvedica „imaju probleme“, uprkos velikim naporima da im se pomogne.

Od proleća 1997, jedna epidemija je zbrisala oko tri četvrtine od 270 mediteranskih medvedica koje žive kod mauritanijske obale na zapadu Afrike. Prema izveštaju iz časopisa Science News, većina pregledanih medvedica nosile su „delfinski morbilivirus, virus sličan onom koji izaziva štenećak kod pasa“.

[Slike na 16. strani]

Medvedice imaju mnogo jedinstvenih karakteristika, kao što su kruškolika glava i velike nozdrve

Osnovane su agencije za zaštitu medvedica

[Izvor]

Panos Dendrinos/HSSPMS

[Slike na 17. strani]

Nakon godina brzog opadanja, populacija medvedica kod Severnih Sporada pokazuje prve znakove oporavka

[Izvori]

P. Dendrinos/MOm

D. Kanellos/MOm

[Slika na 17. strani]

Havajske medvedice

[Izvor slike na 15. strani]

Panos Dendrinos/HSSPMS