Čudesa našeg krvotoka

ZAMISLITE kuću s vodovodnim instalacijama toliko složenim da tečne materije koje tuda protiču bezbedno prenose hranu, vodu, kiseonik i otpadne materije. I ne samo to, cevi imaju moć da se regenerišu i da se umnožavaju u skladu s promenljivim potrebama u kući. Kako bi to bilo briljantno inženjersko rešenje!

Pa ipak, „vodovodne instalacije“ vašeg tela čine još i više. Pored toga što pomažu u regulisanju telesne temperature, one nose komplikovani niz hormona, ili hemijskih glasnika, kao i moćna sredstva odbrane. Čitava ta mreža je takođe meka i gipka, što omogućava ublažavanje raznih udara i prilagođavanje delovima tela. Nijedan inženjer ne bi mogao da konstruiše takav sistem, pa ipak, naš Stvoritelj je učinio upravo to kada je u ljudskom telu stvorio sistem vena, arterija i kapilara.

Glavne komponente

Ljudski krvotok se u stvari sastoji od dva sistema koja rade zajedno. Jedan je kardiovaskularni sistem, u koji spadaju srce, krv i svi krvni sudovi. Drugi je limfni sistem koji predstavlja mrežu sudova koja iz tkiva vraća u krvotok višak tečnosti zvane limfa. Ukoliko bi se krvni sudovi jedne odrasle osobe razvukli od kraja do kraja, oni bi se protezali 100 000 kilometara i mogli bi da obaviju zemlju dva i po puta! Ovaj tako dugačak sistem prenosi do milijardi ćelija spasonosnu krv koja sačinjava oko 8 posto telesne težine.

Centrala kardiovaskularnog sistema je naravno srce. Otprilike veličine pesnice, ono dnevno pumpa najmanje 9 500 litara krvi kroz celo vaše telo — što je otprilike jednako podizanju jedne tone na visinu od oko 10 metara svaka 24 časa!

Kratko putovanje kroz kardiovaskularni sistem

Kojim putem krv kreće? Počnimo s dezoksidisanom krvlju koja stiže u srce putem dve velike vene — gornje (gore) i donje (dole) šuplje vene. (Vidite grafički prikaz.) Ove vene predaju svoj sadržaj prvoj srčanoj komori, takozvanoj desnoj pretkomori. Zatim desna pretkomora istiskuje krv u jaču komoru, desnu srčanu komoru. Odatle  krv odlazi u pluća preko plućnog stabla i dve plućne arterije — a one su jedine arterije koje nose dezoksidisanu krv koju obično prenose vene.

Dok je u plućima, krv oslobađa ugljen-dioksid, a apsorbuje kiseonik. Onda teče do leve srčane pretkomore kroz četiri plućne vene — jedine vene koje nose krv bogatu kiseonikom. Leva pretkomora se prazni u najsnažniju srčanu komoru, levu komoru, koja pumpa krv punu kiseonika u aortu i u telo. Dve pretkomore se skupljaju, a zatim i komore, i tako iz dva koraka nastaje jedan otkucaj srca. Četiri unutrašnja zaliska zasiguravaju jednosmeran protok krvi kroz srce.

Pošto mora da pumpa krv do svih delova tela, mnogo razvijenija leva komora ima oko šest puta veću snagu od desne komore. Pritisak koji tako nastaje mogao bi lako da dovede do aneurizma (otoka ili proširenja u arterijskim zidovima) ili čak do potencijalno smrtonosnog izliva krvi u mozak, da nije genijalnog mehanizma za apsorbovanje naglog povećanja pritiska.

Elastične arterije

Najveća arterija u vašem telu, aorta, i njene glavne grane formiraju „elastične arterije“. Njihov lumen, to jest unutrašnja šupljina je velika te omogućava da krv lako protiče. Takođe imaju debele, mišićave zidove protkane koncentričnim listićima elastina, proteina sličnog gumi. Kada leva komora pumpa krv u te arterije, one se šire, to jest nabreknu i apsorbuju visok pritisak te teraju krv ka sledećoj grupi arterija, mišićnim, to jest sprovodnim arterijama, koje takođe imaju elastina u svojim zidovima. Zahvaljujući  ovom zadivljujućem dizajnu, krvni pritisak ostaje stabilan i kad dođe do sićušnih kapilara. a

Sprovodne arterije su prečnika od 1 centimetra do 0,3 milimetra. Širenjem odnosno sužavanjem, čime upravljaju posebna nervna vlakna, ovi sudovi pomažu u regulisanju protoka krvi, čineći tako krvotok izuzetno dinamičnim sistemom. U slučaju traume ili uznemiravajućeg signala, primera radi, senzori pritiska u zidovima arterija signaliziraju mozgu, koji dalje šalje signale odgovarajućim arterijama da smanje protok krvi manje važnim područjima kao što je koža i skrenu ga ka vitalnim organima. Časopis New Scientist kaže: „Vaše arterije mogu da ’osete‘ kad krv protiče i da reaguju.“ Zar je onda ikakvo čudo što se za te arterije kaže da su „pametne cevčice“?

Kad krv napusti i najmanje arterije — arteriole — njihov pritisak je stabilan i to oko 35 milimetara živine skale. Stabilan, nizak pritisak je ovde bitan, zato što se arteriole spajaju s najmanjim krvnim sudovima, kapilarima.

Crvena krvna zrnca u koloni po jedan

Kapilari koji su prečnika osam do deset mikrometara (milioniti deo metra) toliko su tanani da crvena krvna zrnca prolaze u koloni po jedan. Iako se zidovi kapilara sastoje od samo jednog sloja ćelija, oni ipak prenose hranljive sastojke (koji se nalaze u plazmi, žitkom delu krvi) i kiseonik (koji prenose crvena krvna zrnca) do okolnog tkiva. U isto vreme se ugljen-dioksid i druge otpadne materije slivaju iz tog tkiva nazad u kapilare  kako bi se izbacili. Putem sfinktera, mišića nalik omči, kapilari takođe mogu da regulišu koliko krvi protiče kroz njih u zavisnosti od potreba okolnog tkiva.

Od venula do vena i srca

Krv po izlasku iz kapilara ulazi u male vene zvane venule. Prečnika 8 do 100 mikrometara, one se spajaju i formiraju vene koje vraćaju krv u srce. Kada krv dospe u vene, tada gubi gotovo sav svoj pritisak, stoga su zidovi vena tanji od zidova arterija. Takođe imaju manje elastina. Međutim, njihov lumen je veći, zbog čega sadrže punih 65 posto celokupne krvi.

Kao nadoknada za nizak krvni pritisak, vene imaju jedan genijalan način vraćanja krvi do srca. Kao prvo, one su opremljene specijalnim zaliscima nalik šoljicama koji sprečavaju gravitaciju da drenira krv iz srca. Kao drugo, one upošljavaju vaše skeletne mišiće. Kako to? Kada se vaši mišići saviju, recimo, u nogama dok hodate, oni sabijaju okolne vene. To onda tera krv kroz jednosmerne zaliske prema srcu. Na kraju pritisak u abdomenu i grudnom košu, koji se menja disanjem, pomaže venama da isprazne svoj sadržaj u desnu srčanu pretkomoru.

Kardiovaskularni sistem je toliko delotvoran da čak i kada se osoba odmara on svaki minut vraća oko 5 litara krvi u srce! Prilikom hodanja se ta količina povećava na 8 litara, dok kroz srce zdravog maratonca može proteći 35 litara krvi svaki minut — što je sedmostruko više nego kad se čovek odmara!

U nekim slučajevima, zbog genetskih predispozicija, gojaznosti, trudnoće ili dugog stajanja venski zalisci počnu da popuštaju. Kada popuste, krv formira barice ispod njih, što dovodi do toga da se vene rastegnu i postaju proširene vene. Slično tome, naprezanje, kao što je porođaj ili pražnjenje creva, povećava pritisak na trbušnu šupljinu, a što sprečava povratak krvi iz vena anusa i debelog creva. Tada može doći do proširenih vena zvanih hemoroidi.

Limfni sistem

Prilikom predaje hranljivih sastojaka tkivu, a preuzimanja otpadnih, kapilari pokupe manje tečnosti nego što je isporuče. Važni krvni proteini prodiru u tkivo. Zato je potreban limfni sistem. On sakuplja sav višak tečnosti zvane limfa i vraća je u krvotok preko jedne velike vene na dnu vrata i još jedne u grudima.

Kao što je i kod arterija i vena, postoji nekoliko kategorija limfnih sudova. Najmanji, limfni kapilari, nalaze se u podnožju krvnih kapilara. Veoma propustljivi, ovi sićušni sudovi upijaju višak tečnosti i usmeravaju je ka većim limfnim sudovima skupljačima, koji prenose limfu do limfnih stabala. Ovi se pak ujedinjuju i obrazuju limfne kanale, koji onda isporučuju svoju sadržinu venama.

Limfa teče samo u jednom smeru — prema srcu. Otuda limfni sudovi ne formiraju krug, kao što to čini kardiovaskularni sistem. Lagani rad mišića u limfnim sudovima, uz pomoć pulsiranja okolnih arterija i kretanja ekstremiteta, pomaže u teranju limfe kroz sistem. Bilo kakav zastoj u limfnim sudovima dovodi do nagomilavanja limfe u zahvaćenom području i stvara otok zvani edem.

Limfni sudovi takođe pokazuju pravac i organizmima koji prouzrokuju bolesti. Zato je naš Stvoritelj osposobio limfni sistem moćnom odbranom, limfnim organima: limfnim žlezdama, koje se nalaze posvuda duž limfnih sabirnih sudova, zatim slezinom, grudnom žlezdom, krajnicima, slepim crevom i limfnim folikulima u tankom crevu. Ovi organi pomažu u proizvodnji i skladištenju limfocita, primarnih ćelija imunološkog sistema. Otuda zdrav limfni sistem doprinosi zdravom telu.

Ovde se naš put kroz krvotok završava. Pa ipak, čak i ovo kratko putovanje otkriva inženjersko čudo zapanjujuće složenosti i delotvornosti. I štaviše, ono svoj neprekidni zadatak obavlja tiho bez vašeg znanja — osim ukoliko se ne naruši njegov rad. Zato vodite računa o svom krvotoku, i on će, za uzvrat, voditi računa o vama.

[Fusnota]

[Okvir/Slike na 26. strani]

Vodite računa o svojim arterijama!

Arterioskleroza, to jest „zakrčavanje arterija“ jeste primarni uzrok smrti u mnogim zemljama. Najuobičajeniji vid je ateroskleroza koja nastaje zbog nagomilavanja masnih naslaga nalik zobenoj kaši (ateromas) unutar arterija. Ove naslage sužavaju arterijski kanal, to jest unutrašnju šupljinu, te je veća verovatnoća da dođe do potpunog začepljenja arterije kad naslage dođu do kritične tačke i počinju da pucaju. Potpuno začepljenje može nastati i od krvnih ugrušaka koji tumaraju, ili spazmom zidova same arterije.

Posebno opasno stanje je nagomilavanje taloga na zidovima srčanih arterija koje opslužuju srčani mišić. Posledica toga je da srčani mišić ne dobija dovoljno krvi i to se ispolji u vidu angine — tupog i bolnog pritiska u grudima do kog obično dolazi usled fizičkog naprezanja. Ukoliko se srčana arterija u potpunosti zakrči, onda može doći do srčanog napada i oštećenja srčanog mišića. Ozbiljan napad može dovesti do potpunog prestanka rada srca.

U faktore rizika ateroskleroze spadaju pušenje, emocionalni stres, dijabetes, gojaznost, nedostatak vežbanja, visok krvni pritisak, hrana bogata mastima i genetske predispozicije.

[Slike]

Zdravo stanje

Širenje u osrednjim razmerama

Poodmaklo zakrčenje

[Dijagram]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Srčana arterija

[Dijagram na stranama 24, 25]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Kardiovaskularni sistem

Krv bogata kiseonikom

→ PLUĆA →

SRCE SRCE

desna komora leva komora

↑ ↓

VENE ARTERIJE

↑ ↓

VENULE ARTERIOLE

← KAPILARI ←

Krv siromašna kiseonikom

Krv siromašna kiseonikom

iz tela iz tela

GORNJA ŠUPLJA VENA DONJA ŠUPLJA VENA

↓ ↓

DESNA PRETKOMORA

↓

DESNA KOMORA

zalisci

↓

prema plućima

PLUĆNA ARTERIJA

Krv bogata kiseonikom

iz pluća

↓

LEVA PRETKOMORA

zalisci

↓

LEVA KOMORA

↓

AORTA

↓

u telo

[Dijagram na 25. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Kako srce kuca

1. Opuštanje

2. Kontrakcija pretkomore

3. Kontrakcija komore

[Slika na 25. strani]

Krvna zrnca putuju kroz 100 000 kilometara duge krvne sudove

[Slika na 26. strani]

Snimak kapilara s crvenim krvnim zrncima u koloni po jedan

[Izvor]

Lennart Nilsson