Izuzetna svojstva našeg Sunca

DOK čitate ovaj članak, Sunce je već iznad naših glava ili ste uvereni da će se uskoro podići. Da li je to važno? Jeste, jer bez sunčevog sjaja bilioni živih bića jednostavno ne bi postojali — pa ni vi. Nestala bi sva ona raznolikost života raspoređena u milionima vrsta, počev od jednoćelijskih bakterija pa sve do divovskih kitova.

Tačno je da otprilike tek polovina milijarditog dela sunčeve energije stiže do naše planete. Međutim, čak i tih samo nekoliko „mrvica“ s tog solarnog „stola“ dovoljno je da hrani i podržava život na Zemlji. I ne samo to već kad bi se ta majušna trunka energije koja stiže mogla efikasno iskoristiti, lako bi se udovoljilo potrebama savremenog društva za energijom, čak bi i preteklo.

Većina knjiga o astronomiji kaže da je naše Sunce jedna sasvim obična zvezda, „uobičajeno nebesko telo“. Ali, da li je Sunce u svakom aspektu „uobičajeno nebesko telo“? Giljermo Gonzales, astronom sa Univerziteta Vašington u Sijetlu, kaže da je naše Sunce izuzetno. Da li to treba da utiče na potragu za životom na drugim planetama? Gonzales odgovara: „Postoji daleko manje zvezda koje bi bile u stanju podržavati inteligentan život, nego što to ljudi misle.“ Takođe kaže: „Ako astronomi ne ograniče svoju potragu na one zvezde koje su isto tako izuzetne kao naše Sunce, uzalud će traćiti vreme.“

Šta je to što naše Sunce čini tako podesnim za podržavanje života? Dok osmatramo činjenice, imajmo na umu da su mnoge postavke u fizici svemira u suštini teoretske.

Zanimljive osobine

● Zasebna zvezda. Astronomi procenjuju da se 85 posto zvezda u blizini Sunca nalazi u grupama od po dve ili više zvezda koje kruže jedna oko druge. Takve zvezde su međusobno vezane gravitacionim silama.

Međutim, Sunce je zasebna zvezda. „To što je Sunce zasebna zvezda, dakle, izgleda prilično neuobičajeno“, piše astronom Kenet  J. H. Filips, u svojoj knjizi Guide to the Sun. Ta osobina Sunca omogućuje Zemlji stabilniju orbitu, što opet stvara uslove koji doprinose životu na ovoj planeti, kaže Gonzales.

● Masivna zvezda. Još jedna povezana karakteristika Sunca, po Gonzalesu, jeste „da se nalazi među 10 posto najmasivnijih zvezda u susedstvu“, izveštava časopis New Scientist. Filips primećuje: „Sunce predstavlja 99,87% mase celog Sunčevog sistema, i tako gravitaciono kontroliše sva nebeska tela u okviru svog sistema.“

Ova karakteristika omogućuje da Zemlja bude relativno daleko od Sunca — 150 miliona kilometara — a da se još uvek ne može odvojiti od njega. Ova srazmerno velika udaljenost štiti život na Zemlji da ga Sunce ne sprži.

● Teški elementi. Gonzales zapaža da se Sunce sastoji od 50 posto više teških elemenata — ugljenika, azota, kiseonika, magnezijuma, silicijuma i gvožđa — nego što je to slučaj kod drugih zvezda njegove starosti i vrste. U tome, naše Sunce odudara od svojih vršnjaka. „Zastupljenost teških elemenata u Suncu je vrlo mala“, kaže Filips, „ali kod nekih zvezda... još je manja.“ U stvari, zvezde koje imaju teške elemente koliko i naše Sunce pripadaju zasebnoj kategoriji zvanoj Populacija 1.

Kakve to veze ima s postojanjem života na Zemlji? Pa, teški elementi su neophodni za podržavanje života, ali su retki i sačinjavaju manje od 1 postotka svemira. Međutim, naša Zemlja se sastoji skoro u potpunosti od teških elemenata. Zašto? Zato što, kažu astronomi, Zemlja kruži oko jedne tako neobične matične zvezde — našeg Sunca.

● Manje eliptična orbita. Još jedna prednost proističe iz toga što je Sunce zvezda iz Populacije 1. „Zvezde  iz Populacije 1 uglavnom imaju skoro kružnu orbitu u odnosu na centar galaksije“, kaže knjiga Guide to the Sun. Sunčeva orbita je manje eliptična nego što su to orbite drugih zvezda njegove starosti i vrste. Zašto bi to uticalo na postojanje života za Zemlji? Zato što kružna orbita Sunca ne dozvoljava da Sunce zađe u unutrašnjost galaksije, koju često posećuju supernove (zvezde koje eksplodiraju).

● Promene u sjaju. Evo još jedne interesantne činjenice o zvezdi našeg Sunčevog sistema. U poređenju sa sličnim zvezdama, Sunce ima znatno manje promena u sjaju. Drugim rečima, njegov sjaj je stabilniji i ravnomerniji.

Takva relativno stabilna proizvodnja svetlosti od neprocenjivog je značaja za život na Zemlji. „Samo naše prisustvo na planeti“, kaže naučni istoričar Karl Hufbauer, „jeste dokaz da je sunčev sjaj jedan od stabilnijih ekoloških činilaca.“

● Nagib orbite. Sunčeva orbita je malčice nagnuta u odnosu na galaktičku ravan Mlečnog puta. To znači da je ugao između ravni orbite Sunca i ravni naše galaksije veoma mali. Kako se to pozitivno odražava na život na Zemlji?

Daleko izvan granica našeg Sunčevog sistema, okružuje nas ogroman sferni rezervoar kometa, zvani Ortov oblak. a Pretpostavimo da je nagib sunčeve orbite u odnosu na galaktičku ravan veći. Tada bi Sunce naglo prolazilo kroz ravan naše galaksije, što bi moglo uskomešati Ortov oblak. Kakve bi bile posledice? Zemlju bi bombardovale katastrofalne kiše kometa, kažu astronomi.

Šta nam otkrivaju pomračenja Sunca?

U našem Sunčevom sistemu ima najmanje 60 meseca. Oni kruže oko sedam od ukupno devet planeta u sistemu. Izgleda da je Zemlja jedina planeta koja može da iskusi spektakl totalnog pomračenja. Zašto je to tako?

 Pomračenje Sunca se dešava kad se Mesec nađe između Sunca i Zemlje. Da bi došlo do potpunog preklapanja, prividne veličine Sunca i Meseca treba da budu približno iste kako bi Mesec skoro potpuno zaklonio Sunce. I upravo to se i dešava! Iako je Sunce u prečniku 400 puta veće od Meseca, ono je takođe skoro 400 puta udaljenije od Zemlje nego Mesec.

Ali udaljenost Zemlje od Sunca — a time i prividna veličina Sunca — nije prosto samo jedan uslov za nastanak potpunog pomračenja. Ona je takođe važan preduslov za postojanje života na Zemlji. „Da smo malo bliže ili malo dalje od Sunca“, kaže Gonzales, „Zemlja bi bila ili previše topla ili previše hladna, i zbog toga neprikladna za život.“

Ni ovo nije sve. Zemljin izuzetno veliki mesec podržava život na ovoj planeti jer njegova gravitacija sprečava da se zemlja suviše tetura dok se okreće oko svoje ose. Takvo teturanje bi izazvalo silovite i katastrofalne promene u klimi. Zato, da bi život na Zemlji postojao, potrebna je precizna kombinacija Meseca prave veličine i prave udaljenosti između Sunca i Zemlje — pored svih ostalih razmatranja u vezi s prirodom Sunca. Kolike su šanse da je sve ovo slučajnost?

Slučajnost?

Recimo da odvezete svoja kola kod obučenog i veštog stručnjaka da vam podesi motor. On se marljivo lati posla i vi na kraju vidite da je sve namešteno. Šta mislite kako bi reagovao ako biste kasnije insistirali na tome da je precizno podešavanje vašeg motora rezultat čiste slučajnosti?

Isto pitanje se može postaviti i u vezi sa izuzetnom prirodom našeg Sunca. Neki naučnici bi želeli da verujete kako je sastav našeg Sunca, njegova orbita, udaljenost od Zemlje, i druge njegove karakteristike sve samo srećna slučajnost. Da li je to logično? Mislite li da je to razuman zaključak?

Baš kao što majstorski kalibrisano motorno vozilo otkriva nešto o obučenosti i veštini tog stručnjaka, tako nam i naše Sunce među ostalim nebeskim telima nešto otkriva. Izuzetne osobine naše matične zvezde koje omogućavaju život na Zemlji, jasno govore o tome da je ta zvezda ručni rad inteligentnog i moćnog Dizajnera i Stvoritelja. Apostol Pavle se ovako izrazio o tome: „Njegova nevidljiva svojstva jasno se vide od stvaranja sveta naovamo, budući da se zapažaju po onome što je načinjeno, naime njegova večna moć i Božanstvo“ (Rimljanima 1:20).

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 17. strani]

Tek polovina milijarditog dela sunčeve energije stiže do naše planete

[Slika na 16. strani]

Sunčeve protuberance, poput ove, nisu ugrozile život na Zemlji

[Izvor]

Strane 2, 15 i 16: NASA photo

[Slika na 17. strani]

Slučajnost? Podudarnost u veličini Sunca i Meseca omogućava spektakularna pomračenje

[Slika na 18. strani]

Kad bi Sunčeva orbita bila drugačija, katastrofalna kiša kometa bombardovala bi Zemlju