Lako naoružanje, teški problemi

DECENIJAMA su se razgovori o kontroli naoružanja usredsređivali na nuklearno oružje. To i nije iznenađujuće pošto jedna jedina atomska bomba može da uništi ceo grad. Ipak, za razliku od ručnog naoružanja, ova neizmerno moćna oružja nisu se koristila u ratu više od 50 godina.

Jedan uvaženi vojni istoričar Džon Kigan piše: „Nuklearno oružje nije nikoga ubilo još od 9. avgusta 1945. Pedeset miliona onih koji su otada stradali u ratu, uglavnom su ubijeni jeftinim, masovno proizvedenim oružjem i malokalibarskom municijom, što je koštalo nešto više od radio-tranzistora i džepnih baterija koje su u istom tom periodu preplavile svet. Pošto je jeftino naoružanje u veoma maloj meri uticalo na život u razvijenim zemljama, osim izvesnih područja gde cvetaju trgovina drogom i politički teror, stanovništvo bogatih zemalja teže prepoznaje užas koju je ova vrsta zagađenja donela sa sobom.“

Niko ne zna koliko je tačno ručnog i lakog naoružanja u opticaju, ali stručnjaci procenjuju da je vojsci namenjeno oko 500 miliona komada vatrenog oružja. Osim toga, obični građani poseduju na desetine miliona civilnih vrsta pušaka i  pištolja. Nadalje, svake godine se proizvede novo oružje i iznese na tržište.

Omiljeno naoružanje

Zašto je u nedavnim ratovima ručno naoružanje postalo tako omiljeno? Jedan od razloga jeste veza između sukoba i siromaštva. Većina ratova tokom 1990-ih vodila se u siromašnim zemljama — isuviše siromašnim da bi mogle da kupe složene sisteme naoružanja. Ručno naoružanje i lako naoružanje prilično je jeftino. Na primer, za 50 miliona dolara, koliko otprilike košta samo jedan savremeni lovački avion, može da se opremi vojska sa 200 000 jurišnih pušaka.

Ponekad ručno naoružanje i lako naoružanje biva daleko jeftinije. Vojske koje smanjuju broj u ljudstvu jednostavno poklone na desetine miliona ovog oružja ili ih prenose s mesta jednog sukoba na drugo. U nekim zemljama ima tako puno jurišnih pušaka da se prodaju za samo šest dolara ili mogu da se trampe za jednu kozu, kokošku ili vreću stare odeće.

Ipak, osim niske cene i dostupnosti, postoje i drugi razlozi zbog kojih je ručno naoružanje toliko popularno. Ono je smrtonosno. Jedna jedina brzometna jurišna puška može ispaliti na stotine metaka u minuti. Takođe su lake za rukovanje i održavanje. Dete od deset godina može biti poučeno kako da rasklopi i sklopi običnu jurišnu pušku. Ono može takođe brzo naučiti da nišani i puca tom puškom u gomilu ljudi.

Još jedan razlog za popularnost pušaka je taj što su čvrste i godinama upotrebljive. Puške kao što su AK-47 i M16, koje su koristili vojnici u Vijetnamskom ratu, još uvek se koriste u današnjim ratovima. Neke puške koje se koriste u Africi datiraju čak iz Prvog svetskog rata. Osim toga, puške je lako transportovati i sakriti. Jedan tovarni konj može preneti desetak pušaka nekoj paravojnoj formaciji koja se nalazi u gustoj džungli ili na nekoj udaljenoj planini. A kolona konja može da prenese dovoljno pušaka da bi se naoružala cela jedna manja vojska.

Oružje, droga i dijamanti

Globalna trgovina oružjem je složena stvar. Velike zalihe oružja se legalno prenose iz jedne u drugu zemlju. Nakon Hladnog rata, smanjile su se i vojske Istoka i vojske Zapada, a vlade su poklonile ili prodale višak opreme prijateljima i saveznicima. Prema jednom piscu pri Istraživačkom  institutu za mir u Oslu (Norveška), samo su Ujedinjene nacije od 1995. poklonile više od 300 000 pušaka, pištolja, mitraljeza i bacača granata. Išlo se linijom da je jeftinije pokloniti oružje nego ga rasklopiti ili uskladištiti i čuvati. Neki analitičari procenjuju da svake godine na legalan način preko granica pređe ručno i lako naoružanje u vrednosti od tri milijarde dolara.

Međutim, ilegalna trgovina može biti mnogo veća. Oružje s crne berze obično treba da se kupi. U nekim ratovima u Africi, paravojne grupe kupile su ručno i lako naoružanje u vrednosti od više stotina miliona dolara, ne novcem, već dijamantima otetim s područja gde se iskopavaju. Časopis The New York Times je komentarisao: „Tamo gde su vlade koruptivne, pobunjenici su nemilosrdni a granice porozne... Svetlucavo kamenje je postalo uzrok ropskog rada, ubistava, čerečenja ljudi, masovnog beskućništva i sveobuhvatnog ekonomskog kolapsa.“ Kako je ironično što se drago kamenje menjano za jurišne puške kasnije može kupiti u nekoj elegantnoj juvelirskoj radnji kao skupoceni simbol večne ljubavi!

Oružje je takođe povezano sa ilegalnom trgovinom drogom. Nije ništa neobično da kriminalne organizacije koriste iste puteve da bi krijumčarile drogu u jednom smeru dok to čine sa oružjem u drugom. Oružje je stoga maltene postalo novac u razmeni za drogu.

Nakon što ratno naoružanje zanemi

Kada se završi rat, oružje koje je korišćeno često pada u ruke kriminalaca. Osmotrite šta se dogodilo u jednoj južnoafričkoj zemlji koja je doživela promenu iz politički motivisanog nasilja u kriminalno nasilje. Političko nasilje je za samo tri godine odnelo oko 10 000 života. Kada se taj konflikt završio, nastupilo je kriminalno nasilje. Konkurencija među taksistima dovela je do „taksi ratova“, u kojima su se unajmljivale siledžije koje bi pucale na prolaznike i vozače rivalskih kompanija. U sve više slučajeva jurišne puške su se koristile u pljačkama i drugim kriminalnim delatnostima. Tokom jedne nedavne godine broj ubistava počinjenih vatrenim oružjem dosegao je broj od 11 000, što je u svetu druga najveća stopa ubistava za zemlje koje nisu u ratu.

Samo saznanje da su kriminalci naoružani i da su opasni rađa strah i nesigurnost. U mnogim zemljama u razvoju bogati  žive u doslovnim tvrđavama, okruženi zidovima i električnim ogradama koje se danonoćno čuvaju. Stanovnici zemalja u razvoju takođe primenjuju mere predostrožnosti. To važi čak i na mestima gde nije bilo građanskih sukoba.

Dakle, kako u zemljama gde je rat tako i u zemljama gde je „mir“, oružje doprinosi nestabilnosti. Nijedan čovek ne može potpuno sagledati smrtonosno dejstvo oružja; niti možemo sačiniti spisak mrtvih, ranjenih, ožalošćenih i svih onih čiji je život uništen. Ipak, znamo da je svet preplavljen oružjem i da mu broj i dalje raste. Sve je više glasova za to da se nešto učini. Ali šta može da se učini? I šta će se učiniti? To su pitanja koja ćemo osmotriti u narednom članku.

[Okvir/Slika na 7. strani]

Bivši ratnik se oseća „prilično glupo“

Jedan dečak koji je bio vojnik i borio se u istom ratu koji je stvorio izbeglice od naroda o kojem je bilo reči u prvom članku, iznenada je postao besposlen i siromašan u gradu za koji je pomogao da bude osvojen. On je sa ogorčenjem govorio o tome da je video sina svog vođe kako se voza po gradu skupocenim motociklom, a bivši ratni zapovednici se otimaju za moć i ugled. „Kada razmišljam o onih pet godina koje sam proveo u žbunju, kada sam ubijao ljude i bio drugima na nišanu, osećam se prilično glupo“, rekao je ovaj ratnik. „ Životi su pali za ljude koji se sutra neće sećati toga kako su dospeli do mesta na kome se sada nalaze.“

[Izvor]

COVER and page 7: Boy soldier: Nanzer/Sipa Press

[Okvir/Slika na 8. strani]

„Nema sakrivanja“

Savremena jurišna puška, iako je smrtonosna, ima svoja ograničenja. Ona ispaljuje samo metke. Ona ne može da ubije ljude koji su sakriveni iza jakih zidova ili barikada. U ratnoj panici, vojnikova meta nije mirna. Ako se puška drži u ruci, čak i pod idealnim uslovima, ona je precizna samo do 450 metara.

Vojska SAD ima rešenje za takve „probleme“ — nova, visokotehnološka, višenamenska puška, nazvana Objektivno individualno borbeno oružje (OICW). OICW je dovoljno lagano da ga nosi jedan vojnik, i ispaljivaće ne samo metke već i 20-milimetarska eksplozivna zrna — granate. Još jedno njegovo jedinstveno svojstvo: može da ubije neprijatelje koji se kriju iza barikada. Sve što vojnik treba da učini jeste da nanišani puškom tačku neposredno iznad ili pored određene mete. Ova puška automatski određuje razdaljinu do izabrane mete i unapred programira jedan mali elektronski upaljač na granati tako da će eksplodirati tačno na odgovarajućoj razdaljini, zasipajući žrtvu šrapnelom koji probija pancir. „Njene jedinstvene mogućnosti omogućiće trupama SAD da doslovce pucaju iza ćoškova“, rekao je predstavnik kompanije koja radi na ovom oružju. Infracrveni nišan omogućiće da ovo oružje i u mraku delotvorno funkcioniše.

Od ovog oružja „nema sakrivanja“, hvališu se njegovi tvorci koji takođe tvrde da će ovo oružje biti pet puta ubojitije od M16 i od bacača granata M203 i to na udaljenosti većoj i do dva puta. Vojnici koji je koriste ne treba da brinu zbog mete koja se pomera; potrebno je samo da pogledaju kroz vizir i povuku obarač kako bi ispalili rafal metaka i granata. Ako se razvoj nastavi prema planu, prva vojna jedinica biće opremljena OICW-om do 2007. godine.

Međutim, kritičari postavljaju pitanja: kako će se ovo oružje koristiti kada vojnici budu patrolirali gusto naseljenim krajem gde su neprijateljski vojnici verovatno pomešani s nedužnim civilima? Šta će se dogoditi ako se OICW proda vojskama širom sveta koje to oružje mogu okrenuti protiv sopstvenog naroda? I, šta će se dogoditi ako ovo oružje dospe u ruke terorista i kriminalaca?

[Izvor]

Alliant Techsystems

[Slike na 6. strani]

Ručno naoružanje i lako naoružanje često se trampi za dijamante i drogu