Da li su snovi poruke od Boga?
Gledište Biblije
Da li su snovi poruke od Boga?
KAKO se priča, ideja pronalazača Elijasa Hova za dizajn šivaće mašine potekla je od jednog sna. Kompozitor Mocart je rekao da su mu mnoge teme za njegovu muziku došle u snovima. Hemičar Fridrih August Kekule fon Štradonic isto je tako tvrdio da je strukturu molekula benzola otkrio u snu. Ovi slučajevi nisu jedinstveni. Tokom istorije su mnoge kulture snovima pripisivale natprirodna svojstva. U nekim se veruje da su svetovi snova i jave jednako stvarni.
Biblija sadrži nekoliko izveštaja u kojima su snovi opisani kao važan izvor informacija — kao oblik božanske komunikacije (Sudije 7:13, 14; 1. Kraljevima 3:5). Na primer, Bog je preko snova komunicirao sa Avrahamom, Jakovom i Josifom (Postanje 28:10-19; 31:10-13; 37:5-11). Vavilonski kralj Navuhodonosor primio je od Boga proročanske snove (Danilo 2:1, 28-45). Da li onda postoji dobar razlog za verovanje da su čak i danas neki snovi poruke od Boga?
Snovi od Boga
Iz Biblije se vidi da su snovi nadahnuti od Boga uvek dolazili iz nekog specifičnog razloga. Istina, ponekad sanjalac nije mogao odmah da razume značenje sna. Međutim, u mnogim slučajevima je Onaj „koji otkriva tajne“ obezbedio objašnjenje da ne bi bilo sumnje u vezi sa značenjem sna (Danilo 2:28, 29; Amos 3:7). Snovi od Boga nisu bili nejasni i nelogični što često karakteriše normalne sne.
Ponekad je Bog koristio sne da bi zaštitio ključne osobe prilikom izvršavanja njegove namere. Oni koji su ih dobijali nisu bili obavezno Božje sluge. Na primer, astrolozi koji su posetili dete Isusa nisu se vratili krvožednom Irodu kao što je on naredio. Zašto? Zato što su u snu primili upozorenje (Matej 2:7-12). To je Isusovom poočimu Josifu dalo dovoljno vremena da s porodicom pobegne u Egipat, odazivajući se tako na vođstvo koje je takođe dobio u snu. To je mladom Isusu spaslo život (Matej 2:13-15).
Vekovima ranije, jedan egipatski faraon je usnio sne o sedam zdravih klasova žita i sedam debelih krava u suprotnosti sa sedam nerazvijenih klasova žita i sedam mršavih krava. Josif je uz božansku pomoć ispravno protumačio sne: Egipat će doživeti sedam godina obilja nakon kojih će uslediti sedam godina gladi. Zbog toga što su unapred znali šta će biti, Egipćani su mogli da pripreme i stvore zalihe hrane. To je pomoglo da potomci Avrahama ostanu u životu i da dođu u Egipat (Postanje 41. poglavlje; 45:5-8).
Vavilonski kralj Navuhodonosor je takođe imao jedan san. Taj san je predskazao uspon i pad budućih svetskih sila koje će direktno uticati na Božji narod (Danilo 2:31-43). Kasnije je usnio jedan drugi san koji je predskazao njegov pad u ludilo i oporavak nakon toga. Ovaj proročanski san je imao veće ispunjenje, ono koje precizno određuje uspostavljanje Mesijanskog kraljevstva preko kog će Bog izvršiti svoju volju (Danilo 4:10-37).
Kako je danas?
Da, Bog je s nekim ljudima komunicirao preko snova. Ali Biblija pokazuje da je to bilo vrlo retko. Snovi nikada nisu bili glavni oblik božanske komunikacije. Bilo je mnogo vernih Božjih slugu koje nikada kroz snove nisu dobile poruke od Boga. To što Bog koristi snove da bi komunicirao s čovekom može se uporediti s time kada je razdelio Crveno more. Znamo da je to uradio jedanput, ali to sigurno nije njegov uobičajeni način ophođenja s njegovim narodom (Izlazak 14:21).
Apostol Pavle je priznao da je u njegovim danima Božji duh delovao na njegove sluge na mnoge izvanredne načine. On je rekao: „Jednome je posredstvom duha data reč mudrosti, drugome reč spoznanja po tom istom duhu, drugome pak vera po tom istom duhu, drugome darovi lečenja po tom jednom duhu, a drugome vršenje moćnih dela, drugome proricanje, drugome razlučivanje nadahnutih izraza, drugome različiti jezici, a drugome tumačenje jezika“ (1. Korinćanima 12:8-10). Mada božanski nadahnuti snovi nisu posebno spomenuti, izgleda da su brojni hrišćani primali božanski nadahnute snove kao jedan od darova duha, čime se ispunjavao Joil 2:28 (Dela apostolska 16:9, 10).
Međutim, apostol je o ovim posebnim darovima rekao: „Što se tiče darova proricanja, biće uklonjeni; što se tiče jezika, prestaće; što se tiče spoznanja, biće uklonjeno“ (1. Korinćanima 13:8). Očigledno je da se među darovima koji bi bili „uklonjeni“ nalaze i različiti oblici božanske komunikacije. Nakon smrti apostola Bog je prestao da udeljuje ove posebne darove svojim slugama.
Danas stručnjaci još uvek pokušavaju da shvate proces sanjanja, kao i to da li ono ima neku praktičnu funkciju. Biblija ne baca svetlo na ova pitanja. Međutim, onima koji uporno u svojim snovima traže neku božansku komunikaciju, Biblija pruža upozorenja. U Zahariji 10:2 (DK) ona kaže: „Vrači... govore zaludne sne.“ Bog takođe opominje da se ne traže predskazanja (Ponovljeni zakoni 18:10-12). U svetlu ovih upozorenja, hrišćani ne očekuju da danas kroz snove prime božansko vođstvo. Umesto toga, oni na snove gledaju samo kao na nešto što se doživljava tokom spavanja.