Gradovi — zašto su u krizi?

„Hajde da sazidamo grad i kulu, čiji će vrh do neba stići... da se ne bismo rasejali po zemlji“ (Postanje 11:4).

OVE reči, izgovorene pre 4 000 godina, najavile su izgradnju velikog grada Vavilona.

Vavilon se nalazio na nekadašnjim plodnim ravnicama Senarske zemlje u Mesopotamiji. Ipak, nasuprot popularnom mišljenju, to nije prvi grad o kome Biblija izveštava. Gradovi su počeli da se osnivaju pre Potopa Nojevih dana. Ubica Kajin je verovatno osnovao prvi grad koji se spominje u izveštaju (Postanje 4:17). Ovaj grad, nazvan Enoh, verovatno je bio nešto više od utvrđenog naselja ili sela. Vavel je s druge strane bio veliki grad — istaknuti centar krivog obožavanja kojeg je karakterisala spektakularna religiozna kula. Međutim, Vavel i njegova dobro poznata kula potpuno su prkosili Bogu (Postanje 9:7). Zato je prema izveštaju iz Biblije, Bog intervenisao i pomešao jezike graditelja, zaustavivši tako njihove slavoljubive religiozne planove. Bog ih je ’rasuo odande po svoj zemlji‘, kaže Postanje 11:5-9.

Ne iznenađuje što je to dovelo do širenja gradova. Na kraju krajeva, gradovi su pružali zaštitu od napada neprijatelja. Oni su bili lokacije gde su poljoprivrednici mogli da donose i razmenjuju svoje proizvode. Takođe je pojava pijaca omogućila mnogim stanovnicima grada da zarađuju za život i na drugi način osim putem poljoprivrede. Delo The Rise of Cities kaže: „Kada više nisu bili primorani da žive od danas do sutra, stanovnici grada su mogli da se okrenu obilju stručnih zanimanja: pletenju korpi, lončarstvu, predenju, štavljenju kože, stolarstvu i kamenorezačkom zanatu — proizvodnji svega što bi bilo podesno za pijacu.“

Gradovi su služili kao pogodni centri za razmenu takvih dobara. Osmotrimo biblijski izveštaj o jednoj teškoj gladi u Egiptu. Premijer Josif je utvrdio da je dobro da se narod smesti u gradove. Zašto? Očigledno zato što bi se time mnogo efikasnije raspodelila preostala zaliha hrane (Postanje 47:21).

Gradovi su takođe poboljšavali komunikaciju i odnose među ljudima u vreme kada je prevoz bio spor i ograničen. To je pak ubrzalo socijalne i kulturne promene. Gradovi su postali centri inovacija i  unapređivanja tehnološkog razvoja. Kako su se nove ideje nesmetano širile, pojavile su se inovacije u naučnom, religioznom i filozofskom mišljenju.

Neostvareni snovi

U savremeno doba gradovi i dalje nude mnoge slične prednosti. Nije ni čudo onda što oni privlače milione ljudi — naročito u zemljama gde je život na selu postao nepodnošljivo težak. Međutim, mnogim ljudima koji se sele u gradove snovi o boljem životu ostaju neostvareni. Knjiga Vital Signs 1998 kaže: „Prema jednoj nedavnoj studiji koju je sprovelo Veće stanovništva, danas je život u mnogim urbanim centrima zemalja u razvoju mnogo siromašniji nego u seoskim područjima.“ Zašto je to tako?

Henri Sisneros je u delu The Human Face of the Urban Environment pisao: „Kada se siromašni ljudi koncentrišu u određena geografska područja, njihovi problemi brzo rastu. ... Sve veću koncentraciju siromašnih ljudi koji su uglavnom nacionalna manjina prati visoka stopa nezaposlenosti, sve veća i sve duža zavisnost od socijalne pomoći, preveliki zdravstveni problemi naroda i, što najviše zapanjuje, porast kriminala.“ Knjiga Mega-city Growth and the Future slično zapaža: „Masovan priliv ljudi često dovodi do visoke stope nezaposlenosti i neadekvatne zaposlenosti zato što tržište rada ne može da udovolji sve većem broju onih koji traže posao.“

Sve veći broj beskućne dece jeste bolan dokaz teškog siromaštva koje vlada u gradovima zemalja u razvoju. Prema nekim procenama, širom sveta postoji oko 30 miliona takve dece! Knjiga Mega-city Growth and the Future kaže: „Siromaštvo i drugi problemi imaju razarajući uticaj na porodice tako da su beskućna deca primorana da se sama staraju o sebi.“ Ona još povećavaju bedu koja postoji time što skupljaju po otpadu, prose ili obavljaju ponižavajuće radove na trgovima.

Druge zabrinjavajuće činjenice

Siromaštvo može da dovede do kriminala. U jednom južnoameričkom gradu poznatom po inovativnoj savremenoj arhitekturi, kriminal je toliko uzeo maha da grad brzo postaje područje gvozdenih rešetaka. Građani, od onih najbogatijih pa do najsiromašnijih, postavljaju gvozdene rešetke kako bi zaštitili svoju imovinu i sačuvali privatnost. U stvari oni žive u kavezima. Neki čak stavljaju rešetke još i pre nego što završe kuću.

 Takođe, zbog velikog broja stanovništva grad nije u mogućnosti da pruži osnovne usluge kao što su voda i sanitetsko-zdravstveni uslovi. Procenjeno je da je jednom azijskom gradu potrebno 500 000 javnih toaleta. A jedno nedavno ispitivanje je pokazalo da je tamo samo 200 toaleta ispravno!

Ne bi trebalo prevideti ni razoran uticaj koji prenaseljenost često ima na životnu sredinu. Kako se granice grada šire, nestaje okolna obradiva zemlja. Bivši direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje nauku i kulturu, Federiko Major, kaže: „Gradovi troše ogromne količine energije, crpu zalihe vode i gutaju hranu i materijalne stvari. ... Njihova životna sredina je istrošena jer više ne može da ih opskrbljuje niti da apsorbuje ono što se proizvodi.“

Problemi velegradova u zemljama Zapada

Situacija u zemljama Zapada je možda malo manje strašna, ali kriza u gradovima ipak postoji. Primera radi, knjiga The Crisis of America’s Cities kaže: „Američke gradove danas karakteriše nasilje izuzetno velikih razmera. ... Nasilje u američkim gradovima je toliko učestalo da su medicinski časopisi počeli da posvećuju znatan prostor tome kao jednom od glavnih zdravstvenih problema u našim danima.“ Naravno, nasilje je nevolja i mnogih glavnih gradova širom sveta.

Pogoršanje životnih uslova u gradovima jeste jedan razlog zbog kog mnogi gradovi postaju neprivlačni za poslodavce. Knjiga The Human Face of the Urban Environment kaže: „Preduzeća se premeštaju u predgrađa ili u inostranstvo, zamiru fabrike, ostaje ’upropaštena zemlja‘ — prazne građevine na zagađenim parcelama s toksičnim materijama koje su zakopane u zemlji potpuno neprikladnoj za novu stambenu izgradnju.“ Kao posledica toga u mnogim gradovima je najveća koncentracija siromašnih ljudi na područjima „gde se ekološki problemi lako ignorišu — gde su kanalizacioni sistemi pokvareni; gde je loše pročišćavanje vode; gde parcele prepune smeća vrve od štetočina koje ulaze u stambeni prostor; gde mala deca jedu farbu na bazi olova sa zidova napuštenih stambenih zgrada... gde izgleda nikog nije briga ni za šta“. U takvoj sredini kriminal, nasilje i beznađe uzimaju maha.

Osim toga, gradovi Zapada imaju poteškoća u obezbeđivanju osnovnih usluga. Davne 1981, autori Pet Čoat i Suzan Volter napisali su jednu knjigu s dramatičnim naslovom America in Ruins—The Decaying Infrastructure (Amerika u ruševinama — propadanje infrastrukture). U njoj su naveli sledeće: „Američki javni objekti pre oronu nego što budu zamenjeni novima.“ Autori su izrazili veliku zabrinutost zbog velikog broja mostova koji rđaju, loših puteva i raspadnutih kanalizacionih sistema u glavnim gradovima.

Dvadeset godina kasnije, gradovi, kao što je Njujork, još uvek imaju slabu infrastrukturu. Jedan članak u New York Magazine opisao je ogromni Treći vodovodni kanal. Na njemu se radi već skoro 30 godina i naziva se najvećim infrastrukturnim projektom na zapadnoj hemisferi. Taj projekat košta negde oko pet milijardi dolara. Kada bude završen, trebalo bi da za jedan dan snabde Njujork sa 3,7 milijardi litara sveže vode. „Ali uprkos svem ovom ogromnom kopanju“, kaže pisac, „kanal je samo dopuna postojećem cevovodu, što omogućava da se on prvi put popravi od početka ovog veka otkako je postavljen.“ Prema jednom članku u časopisu The New York Times, popravka ostatka propale infrastrukture grada — podzemne železnice, vodovoda, puteva, mostova koštaće prema nekoj proceni 90 milijardi dolara.

Njujork nije jedini grad koji ima poteškoća u obezbeđivanju potrebnih usluga. U stvari, potvrđeno je da je mnogo velikih gradova podložno propadanju usled raznoraznih uzroka. Februara 1998, Okland na Novom Zelandu je bio paralizovan više od dve nedelje zbog razornog oštećenja na električnoj mreži. Stanovnici Melburna u Australiji ostali su bez tople vode 13  dana kada je bilo prekinuto snabdevanje gasom zbog nezgode na radu na jednom postrojenju.

Zatim tu je i problem koji zahvata praktično sve gradove — zastoji u saobraćaju. Arhitekta Moša Safdi kaže: „Osnovni nesklad — to jest neusklađenost — postoji između opsega gradova i transportnog sistema koji ih opslužuje. ... Stariji gradovi moraju da prilagode svoje centre grada obimu saobraćaja koji je bio nezamisliv u vreme kada su oni izgrađeni.“ Prema izveštaju iz časopisa The New York Times, u gradovima kao što su Kairo, Bangkok i Sao Paulo, zastoji saobraćaja su „pravilo“.

Uprkos svim ovim problemima, izgleda da nema kraja preseljavanju u gradove. Kao što je to rekao jedan članak u časopisu The UNESCO Courier, „bilo to dobro ili ne, grad izgleda pruža napredak i slobodu, viziju o nekoj povoljnoj prilici, neki neodoljiv mamac“. Ali šta donosi budućnost ovim velikim svetskim gradovima? Postoje li neka realna rešenja za njihove probleme?

[Istaknuti tekst na 5. strani]

„Masovan priliv ljudi često dovodi do visoke stope nezaposlenosti i neadekvatne zaposlenosti“

[Slika na 7. strani]

Zastoji u saobraćaju muče mnoge gradove

[Slika na 7. strani]

Milioni beskućne dece staraju se sami o sebi

[Slika na 7. strani]

Mnogim stanovnicima grada snovi o boljem životu ostaju neostvareni