Pogled u svet

Novoj Aleksandrijskoj biblioteci nedostaju knjige

Veliku Aleksandrijsku biblioteku „poznatu po tome da je sadržavala svu ljudsku mudrost u vreme Hrista,... opustošio je požar 47. pre n. e. i na kraju je nestala u 7. veku naše ere“, zapaža The Wall Street Journal. Uz pomoć drugih arapskih zemalja i Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, Egipat je otvorio jednu novu biblioteku u Aleksandriji za koju se nada da će zaseniti onu staru. „Prva četiri sprata nalaze se pod zemljom. Okružena jezercetom u kome se odbijaju zraci svetla, ova biblioteka ima 17 liftova, prozore koji se sami od sebe čiste i bezbednosni sistem toliko napredan da može ugasiti vatru a da pri tome ne padne ni kap vode na retke tekstove.“ Međutim, nastavlja Journal, „biblioteci fali jedan suštinski element. Knjige“. Ove novine dodaju da nakon što je potrošeno na milione dolara tokom mnogih godina izgradnje, „budžet nove biblioteke za nabavku knjiga tako je mali da šef biblioteke... Mosen Zaran, mora da moli da bi dobio knjige kojima je glavna odlika da su besplatne“. Glavni bibliotekar nije ni tražen, jer „ne možemo sebi priuštiti obezbeđivanje plate za takvog čoveka“, kaže g. Zaran. U novoj biblioteci ima mesta za osam miliona knjiga.

Fantomski bol

„Ljudi koji su izgubili deo tela često doživljavaju hroničan bol koji na izgled dolazi od dela tela koji nedostaje, ili osećaju nešto u tom nepostojećem delu tela kada ih neko dodirne po licu“, izveštava časopis New Scientist. „Kada deo moždane kore više ne prima čulne nadražaje — usled amputacije ili povrede kičmene moždine — susedni nervi obuhvataju obamrlo područje, bukvalno ga zamenjujući“, objašnjava ovaj časopis. On još dodaje: „To često dovodi do toga da ljudi osećaju deo tela koji više ne postoji ili osećaju neprestani bol.“

Loš zadah i izgledi za zaposlenje

„Nije preterivanje reći da je [loš zadah] smetnja za karijeru“, rekla je za brazilske poslovne novine Exame, stomatolog Ana Kristina Kolbe. „U ekstremnim slučajevima“, dodaje jedan od glavnih poslodavaca Leandro Kerdeira, „ljudi gube jedan posao za drugim a da nikada ne shvate u čemu je pravi problem“. U jednoj studiji sprovedenoj u dva velika brazilska grada, 40 posto anketiranih imali su halitozu, to jest loš zadah. Među najuobičajenijim uzrocima bili su stres i hrana koja nije sadržavala dovoljno vlaknastih materija. Da bi se ublažili simptomi, dr Kolbe predlaže da takve osobe uzmu nekoliko dana odmora i jedu više povrća. Kao hitnu kratkoročnu meru predostrožnosti, zaposleni koji imaju halitozu mogu da ispiraju usta blagim rastvorom vodonik-peroksida.

Sve veći očaj

Između 1950. i 1995, prema izveštaju Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO) iz 105 zemalja, prosečan broj samoubistava je porastao za 60 odsto, izveštavaju francuske novine Le Monde. Dr Hose-Marija Bertolote, koordinator odeljenja za mentalno zdravlje pri SZO, procenio je da bi u 2000. jedan milion ljudi moglo da počini samoubistvo, a dodatnih 10 do 20 posto bi moglo pokušati da to počini. Međutim, prave cifre bi mogle da budu mnogo veće. Prema izveštaju, svake godine više ljudi izvrši samoubistvo nego što strada u svim svetskim oružanim sukobima zajedno. Među onima između 15 i 35 godina starosti, samoubistvo je „jedan od tri glavna uzroka smrti“, kaže dr Bertolote.

Žrtve silovanja u Južnoj Africi

„U Južnoj Africi se godišnje počini milion silovanja“, izveštava časopis World Press Review. To znači da se silovanje počini svakih 30 sekundi. Ovaj članak zapaža da „Južna Afrika ima najveći broj silovanja koja se završe ubistvom“. Taj broj je 12 puta veći od onog u Sjedinjenim Državama, koje su sledeće na spisku, iako Južna Afrika ima stanovništvo od samo 40 miliona ljudi. Ovaj časopis dodaje: „U drugim zemljama, ljudi mogu da vas  siluju, opljačkaju ili ubiju. Ali u Južnoj Africi će vas prvo silovati pre nego što vas ubiju, naprosto samo zato što ste se tamo našli u tom trenutku. Silovanje se skoro automatski odigrava zajedno s drugim zločinima.“ Takođe, „silovanje je postalo deo rituala svečanog uvođenja novih članova u bandu“, koji zatim ubijaju svoje žrtve. Među faktorima navedenim u tom članku koji doprinose takvom postupanju jeste visoka stopa zlostavljanja dece i preovladavajuće gledište da je život jeftin. Osim toga, jedna anketa u Johanesburgu 1998, „otkrila je da mladići veruju da žene u stvari uživaju u tome da budu silovane, ali da to skrivaju, i da ako izađeš negde s devojkom imaš pravo da zahtevaš seksualne odnose“, izjavljuje ovaj članak.

Beskrvna hirurgija u Južnoj Africi

„Alarmantno visoka stopa side navela je jedan od većih privatnih bolničkih timova u Južnoj Africi da pređe na ’beskrvnu medicinu i hirurgiju‘“, izveštavaju južnoafričke novine The Mercury. Doktor Efraim Kramer, direktor ovog programa je rekao: „Naš cilj je da ohrabrimo medicinare da pruže medicinsku i hiruršku negu pacijentima bez korišćenja krvi davaoca.“ Iako najmanje 800 lekara u Južnoj Africi individualno pruža usluge beskrvne medicine i hirurgije, ovo je prvi put da je jedan tim iz bolnice odlučio da ostvari takav jedan program na nivou zemlje. Doktor Kramer je rekao da je odziv lekara bio „izuzetno pozitivan“. Časopis The Mercury zapaža: „Zahvaljujući uglavnom zahtevima religioznih grupa kao što su Jehovini svedoci, koji odbijaju lečenje doniranom krvlju, razvijene su delotvorne metode beskrvnog lečenja.“

Prirodne kapsule s vitaminom C

Acerola, poznata i kao trešnja iz džungle, ima prečnik od samo dva centimetra. Ipak, ovo voće i gorkog i slatkog ukusa ima 50 puta više vitamina C od pomorandže, a 100 puta više od limuna. Studije na Državnom univerzitetu San Martin, u Tarapotu (Peru), pokazuju da 100 grama mesnatog dela od najkiselijih limuna ima 44 miligrama askorbinske kiseline, dok ista količina acerole ima 4 600 miligrama. Samo četiri ove prirodne voćne „kapsule“ obezbeđuju dnevnu količinu vitamina C potrebnu odrasloj osobi. Prema časopisu El Comercio, ulažu se napori da se vidi da li acerola, kao „lako kvarljivo voće“, može da se odgaja u komercijalne svrhe kao zamena za koku.

Štetan savet

„Mediji i popularni psiholozi promovišu ideju da je ’davanje oduška‘ [gnevu] korisna stvar“, zapaža časopis Psychology Today. „Ali ovaj savet je više štetan nego koristan.“ Prema psihologu s Državnog univerziteta Ajova, Bredu Bušmanu, „ispoljavanje gneva u stvari povećava agresivnost“. Rezultati ispitanih koji su „davali oduška gnevu“ tako što su udarali bokserski džak pokazali su dvaput veću agresivnost i okrutnost od onih koji to nisu radili. Čak „osobe koje su čitale članak o koristima davanja oduška gnevu pre nego što su udarale džak, kasnije su više želele da udaraju džak od ostalih“, kaže ovaj članak. „Umesto da pokušavate da se postepeno smirite“, kaže Bušman, „jednostavno sasvim isključite gnev. Brojte do 10 — ili do 100 ako je potrebno — i gnev će proći.“

Najveća ozonska rupa

Tokom septembra 2000, Nasin satelit za osmatranje ozonskog omotača registrovao je dosad najveću rupu iznad Antarktika. Ovako izveštavaju novine Clarín iz Buenos Ajresa (Argentina). Rupa se pojavila nad površinom od 28,3 miliona kvadratnih kilometara, što nadmašuje prethodni rekord za više od 1 000 000 kvadratnih kilometara. Ogromna veličina ove rupe iznenadila je naučnike. Dr Majkl Kurilo iz Nase rekao je da ova zapažanja „povećavaju zabrinutost zbog krhkosti ozonskog omotača“. Fizičar Ruben Pijačentini iz Argentinskog nacionalnog komiteta za aktivnosti u svemiru, komentarisao je da iako se ova rupa trenutno nalazi iznad nenaseljenog Antarktika, „može doći do toga da na kraju ona pređe preko južnog kraja [Argentine]“. Clarín ističe da ozon služi kao zaštitni omotač koji umanjuje destruktivnu moć Sunčevog ultraljubičastog zračenja.