Kakva je budućnost religije?

RELIGIJA je odjednom oživela u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. Samo u Rusiji 50 posto stanovništva sada kaže da su pravoslavci, a milioni su pripadnici drugih religija. Islam, judaizam i budizam spadaju u dugo utemeljene religije, a na tim prostorima i Jehovini svedoci imaju dugogodišnju istoriju.

Još davne 1891, predstavnici Istraživača Biblije, kako su Jehovini svedoci bili poznati pre 1931, došli su u Kišinjev u Rusiji (sada Čisinau, Moldavija). Tamo su se održavali sastanci sa suvernicima. Godine 1928, Džordž Jang, specijalni predstavnik Istraživača Biblije, sastao se sa sovjetskim zvaničnicima u Moskvi, kako bi zatražio dozvolu za objavljivanje biblijske literature u Sovjetskom Savezu. Kasnije su Svedoci postali dobro poznati zbog sovjetskih nastojanja da ih iskorene.

Kada se pre oko deset godina Sovjetski Savez iznenada raspao, ljudi su počeli da se pitaju: ’Zašto su Sovjeti nastojali da iskorene religiju?‘ Mnogi koji su bili indoktrinirani ateizmom decenijama su se pitali šta religija ima da ponudi. Da li Biblija, koja je bila potiskivana kao zabranjena literatura, stvarno ima odgovore na pitanja o problemima čovečanstva? Rusi su počeli da sami istražuju.

Drugačiji religiozni problem

Zanimanje tolikog broja ljudi za Bibliju stvorilo je jednu drugu vrstu religioznog problema u bivšem Sovjetskom Savezu. Prošle godine su londonske novine Guardian primetile sledeće: „Možda se ’rat protiv Boga‘ završio, ali samo jednu deceniju nakon ponižavajućeg poraza prve zvanično ateističke države u svetu, u Rusiji možda tek počinje jedan novi verski hladni rat.“ Kakav je to takozvani verski hladni rat na koji ukazuju ove novine?

Kao što je primećeno u prethodnom članku, Ruska pravoslavna crkva je blisko sarađivala sa sovjetskim vođama kako bi opstala i dobila privilegije. Guardian opisuje nastavak takvog odnosa, objašnjavajući: „Poslednjih 10 godina crkva je takođe ostvarila i neprijatno bliske veze sa umnogome nereformisanom državom koja ju je nekada sputavala, i redovno podržava rusku vladu (na primer patrijarhovo odobravanje rata u Čečeniji), a za uzvrat dobija znatan politički uticaj.“

List Los Angeles Times od 10. februara 1999. skrenuo je pažnju na ispoljavanje političkog uticaja crkve kada je komentarisao o Zakonu o slobodi savesti i verskim zajednicama. U tom listu se kaže da je ovaj zakon, koji je tadašnji predsednik Boris Jeljcin potpisao u septembru 1997, „donela Ruska pravoslavna crkva“. Taj zakon je dao crkvi povlašćeni status kao „tradicionalnoj“ religiji, pored islama, judaizma i budizma. Ovaj zakon je, između ostalog, zahtevao da se verske organizacije u Rusiji ponovo registruju.

New York Times od 11. februara 1999. izvestio je da je nakon što je ovaj zakon donet, „Ruska pravoslavna crkva nastavila da vrši pritisak na svoje suparnike“. U tom listu se još kaže: „Patrijarh  Ruske pravoslavne crkve, Aleksej II, tražio je prošlog avgusta da se zabrane prozelitizirajuće vere, naročito one koje nastoje da odvedu ljude od ’religije njihovih predaka‘.“ Napori da se zabrane takozvane prozelitizirajuće vere otada i dalje traju, i to je dovelo do onoga što je označeno kao „verski hladni rat“.

Jedna od meta

Jehovini svedoci su jedna od glavnih meta ovog napada koji vodi Ruska pravoslavna crkva. Kancelarija moskovskog tužioca je 20. juna 1996. počela da osmatra tužbu koju je pokrenuo antikultni Komitet za zaštitu omladine od lažnih religija. Iako je ovaj slučaj stalno bio prekidan zbog nedostatka dokaza o kriminalnom ponašanju Svedokâ, svaki put je bio obnovljen.

U međuvremenu, Svedoci su postali predmet unakrsne paljbe sredstava informisanja. U ruskim novinama Комсомольская правда, koje imaju tiraž od 1 200 000 primeraka, u izdanju od 21. novembra 1998. pisalo je sledeće: „Ruska pravoslavna crkva je za samo dve godine izdala preko deset knjiga, brošura i priručnika ’posvećenih‘ zajednici Jehovista.“ Zašto se crkva usredsredila na diskreditovanje Svedoka?

Комсомольская правда dalje kaže: „Verovatno je to prvenstveno zbog toga što se samo u zadnjih sedam godina broj članova ove organizacije udesetostručio, a Ruska pravoslavna crkva, kao i svaka hijerarhijska organizacija, ne voli konkurente.“

Početkom 1999. kada je ponovo bio pokrenut slučaj protiv Svedoka, tome je poklonjena pažnja međunarodne javnosti. New York Times je 11. februara imao jedan članak pod naslovom „Sud u Moskvi odmerava zabranu Jehovinih svedoka“. U tom članku je stajalo sledeće: „Slučaj koji je sada pred moskovskim civilnim sudom, razmatran u maloj sudnici, pomno prate grupe za verska i ljudska prava kao prvi značajniji pokušaj da se upotrebi [Zakon o slobodi savesti i verskim zajednicama] kako bi se ograničilo obožavanje.“

Ljudmila Aleksejeva, predsednik Međunarodne helsinške federacije, objasnila je zašto se pomno prati suđenje Svedocima. Ona je rekla da ako bi oni koji pokušavaju da zabrane Jehovine svedoke „dobili ovaj slučaj“, tada bi se „osećali slobodnima da napadnu i druge grupe“ koje su označene kao netradicionalne religije. Međutim, suđenje je opet bilo prekinuto 12. marta 1999. Ali, sledećeg meseca, 29. aprila, Rusko ministarstvo pravde je izdalo potvrdu o registraciji „Administrativnog centra Jehovinih svedoka u Rusiji“.

Uprkos priznanju od strane vlade, u Rusiji i drugim republikama bivšeg Sovjetskog Saveza nastavljaju se napadi na Svedoke i druge verske manjine. Lorens Uzel, direktor Instituta Keston u Oksfordu (Engleska), primetio je da se „uvek isplati posmatrati Jehovine svedoke“ zato što ono što se dešava s njima služi „kao rani znak upozorenja“. Zaista, u pitanje je dovedena verska sloboda desetina miliona ljudi!

Neopravdani napad

Prvosveštenici i druge religiozne vođe prvoga veka progonile su Isusove sledbenike (Jovan 19:15; Dela apostolska 5:27-33). Zbog toga je za hrišćanstvo bilo rečeno: „Za ovu sektu stvarno znamo da se svuda govori protiv nje“ (Dela apostolska 28:22). Zato ne bi trebalo ništa da nas iznenadi što će i danas pravi hrišćani biti klevetani, kao što je to slučaj s Jehovinim svedocima.

Pa ipak, nakon ispitivanja dokaza protiv prvih hrišćana, Gamalilo, čuveni farisej i učitelj Zakona, priznao je: „Ne dirajte te ljude, nego ih pustite; (jer ako je ova zamisao ili ovo delo od ljudi, propašće; ali ako je od Boga, nećete moći da ih uništite); inače biste  mogli da se nađete kao borci protiv samog Boga“ (Dela apostolska 5:38, 39).

I danas kritičari vode pažljive istrage o Jehovinim svedocima. S kakvim rezultatima? Sergej Blagodarov, koji je i sam pravoslavac, primetio je u novinama Комсомольская правда: „Tokom više od stotinu godina, ni jedna jedina zemlja u svetu nije mogla da dokaže ni kriminalne aktivnosti članova te zajednice, ni protivzakonitost njenog postojanja.“

Kakva je budućnost religije?

Biblija govori o ’čistoj veri‘, to jest o ’obožavanju koje je čisto i neokaljano‘ (Jakov 1:27a; vidite i prevod Daničić-Karadžić). Kao što je primećeno u prethodnom članku, Biblija opisuje svetsko carstvo krive religije kao ’veliku bludnicu... s kojom kraljevi zemlje počiniše blud‘. Za tu simboličnu religioznu bludnicu — „Vavilon Veliki“ — kaže se da je „pijana od krvi svetih i od krvi Isusovih svedoka“ (Otkrivenje 17:1-6).

Ovaj opis tačno pristaje religiji koja tesno sarađuje s političkim vođama sveta da bi sačuvala svoj privilegovani položaj! Pa ipak, budućnost ove velike simbolične bludnice je zapečaćena. „U jednom danu“, kaže Biblija, „doći [će] njene nevolje: smrt i tuga i glad, i biće potpuno spaljena vatrom, jer je jak Jehova Bog, koji joj sudi.“ Nije nikakvo čudo što je alarmantan sledeći poziv anđela: „Izađite iz nje... ako ne želite da primite deo njenih nevolja“! (Otkrivenje 18:4, 7, 8).

Kada je učenik Jakov opisivao ’čistu veru‘, on ju je opisao kao onu koja je „bez mrlje od sveta“ (Jakov 1:27b). Štaviše, Isus Hrist je o svojim učenicima rekao: „Oni nisu deo sveta, kao što ni ja nisam deo sveta“ (Jovan 17:16). Da li onda možete razumeti zašto se Jehovini svedoci čuvaju iskvarujućeg uticaja političkih stvari ovog sveta? Oni rade tako zato što su u potpunosti uvereni u biblijsko obećanje da „svet prolazi, a i njegova želja, ali onaj ko vrši Božju volju ostaje zauvek“ (1. Jovanova 2:17).

[Slike na 15. strani]

Suđenje u Moskvi u februaru 1999. Odbrana (levo), sudija (sredina) i tužioci (desno)

[Slika na 15. strani]

Biblija opisuje budućnost svih religija