Možemo li spasti drvo kandelabar?

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ BRAZILA

NEKADA je južni deo Brazila prekrivala borova šuma. Jedna od vrsta je dobila ime „drvo kandelabar“ jer podseća na svećnjak s granama.

Šišarke koje vise s kandelabar drveća veće su od grejpfruta, a neke teže čak pet kilograma. Jedna šišarka može da ima do 150 semenki, koje se na portugalskom zovu pinjois. Kada je zrela šišarka prsne uz jak prasak, a semenke se prosipaju.

Ljudi, ptice i životinje jedu ove semenke čiji miris i ukus podsećaju na kesten. Nekada su pinjois — dobar izvor proteina i kalcijuma — bili glavna hrana nekih urođeničkih plemena u južnom Brazilu. Semenke se i danas koriste. Na primer u brazilskoj državi Santa Katarina nalazimo ih u lokalnim jelima kao što je pasoka di pinjao (zgnječeni pinjois).

Kandelabar drvo je zašlo u suton života kada su u 18. veku evropski naseljenici videli u njemu potencijal za drvnu građu. Brzo su kandelabri bili posečeni da bi se izgradile kuće ili su jednostavno bili uklonjeni da bi se napravio prostor za kukuruzna polja i vinograde. Kako je vreme prolazilo ovo drveće se više seklo nego što se sadilo. Danas je ostalo svega nekoliko rasutih šumaraka. Zbog toga je vrednost kandelabra naglo porasla. „Bor više nije drvo“, zapazio je čovek koji je skoro 50 godina pravio građu od tog drveća. „To je zlato.“

Izučavaoci kažu da bi kandelabar izumro da nije bilo azurne kreje. Ove neumorne ptice hrane se semenkama kandelabra, čuvajući neke u mahovini i u istruleloj drvenastoj paprati. Brojne semenke kasnije isklijaju. Tako u nekom smislu azurna kreja vredno sadi kandelabar drveće! Nažalost, broj azurnih kreja opada zbog uništavanja borovih šuma.

Neke drvne industrije su počele da pošteđuju male šumske predele i da u južnom Brazilu obnavljaju kandelabar. Možda ovo znači da će kandelabar ponovo ogrejati sunce.

[Slike na 11. strani]

Svaka šišarka ima do 150 „pinjoisa“

[Izvor]

Drvo i šišarke: Marcos Castelani