Dobili ste vezu — a kako?

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ JAPANA

U JAPANU, zemlji koja ima onoliko telefona koliko i ljudi, svakog dana se uspostavi više od 300 miliona telefonskih kontakata. Japan takođe dnevno primi oko milion međunarodnih poziva i ostvari otprilike isto toliko prekookeanskih poziva.

Verovatno i vi, maltene svaki dan koristite telefon — bilo obični ili mobilni. Kako svet postaje sve moderniji, pozvati nekoga na drugom kontinentu je za mnoge ljude sada jedna sasvim rutinska stvar. Ali, jeste li se ikada pitali kako se to vaš telefon povezuje s telefonom osobe koju pozivate?

Povezani telefonskom mrežom

Vaš telefon mora pre svega da bude priključen na telefonsku mrežu. Ako biste pratili put kabla običnog telefona, stigli biste do utikača, to jest razvodne kutije, koji je povezan s kućnom instalacijom. a Kad biste išli dalje, ustanovili biste da je ova žica vezana za jedan kabl na banderi, ili za podzemni kabl, koji vodi do lokalne telefonske centrale. Ova centrala je opet povezana s nekom većom centralom, i to u stvari predstavlja telefonsku mrežu. Tako, kad pozovete nekog prijatelja iz vašeg grada, pomoću ove mreže obrazuje se linija komunikacije između vašeg i njegovog telefona.

A kako je s mobilnim telefonima? Kako su oni povezani? I tu je princip isti kao i kod običnog telefona. Jedna nevidljiva „žica“, u vidu radio-talasa, spaja vaš mobilni telefon sa obližnjom centralom mobilne telefonije koja je povezana s telefonskom mrežom. Ali kako to izgleda kad razgovarate s nekim ko je na drugom kontinentu?

Kablovi preko okeana

Spojiti kablom dva kontinenta razdvojena okeanom je ogroman projekat. Potrebno je postaviti kabl dugačak hiljade kilometara, preći preko podmorskih kanala i planina. Međutim, međunarodna telekomunikacija je imala baš takav početak. Postavljanje prvog transatlantskog podvodnog telefonskog kabla dovršeno je 1956. godine. b On je povezivao Škotsku s Njufaundlendom, i opsluživao je 36 linija. Zatim je 1964. postavljen prvi transpacifički kabl između Japana i Havaja. On je prenosio 128 telefonskih linija. Usledilo je postavljanje daljnjih podvodnih kablova koji su spajali kontinente i ostrva.

Koja vrsta kablova se spušta na dno okeana da bi se omogućila telefonska veza? Iz početka su obično korišćeni koaksijalni kablovi s bakrenim provodnikom i bakrenom ili aluminijumskom folijom. Jedan od poslednjih koaksijalnih kablova postavljen je 1976, i mogao je da opsluži čak 4 200 linija. Tokom  1980-ih, na raspolaganju je bio kabl sa optičkim vlaknima. Prvi interkontinentalni kabl ove vrste instaliran je 1988, i mogao je istovremeno da prenosi 40 000 telefonskih razgovora, koristeći digitalnu tehnologiju. Od tada se broj linija koje kablovi mogu da opsluže povećao. Neki kablovi koji premošćuju Atlantski okean mogu da prenesu 200 miliona telefonskih konekcija!

Kako se ovi telekomunikacioni kablovi spuštaju pod vodu. U stvari, oni se polažu na dno okeana i prate njegov reljef. U blizini obale, kabl je oklopljen čvrstom oplatom i položen u rov koji je iskopalo teledirigovano vozilo. Oplata štiti kabl od oštećenja koje bi sidra i ribarske mreže mogle naneti. Dakle, kad okrenete broj svog prijatelja na drugom kontinentu, jedan od ovih kablova nosi vaš glas kroz duboko more.

Nevidljivi kablovi povezuju udaljena mesta

Međutim, podvodni kabl nije jedini način da se kontinenti i ostrva povežu. Često se koristi i nevidljiva „žica“ — radio-talasi. Ovi talasi, koje još nazivaju i mikrotalasima, povezuju udaljena mesta omogućavajući međunarodnu telekomunikaciju. Pošto se prostiru pravolinijski, poput uzanog snopa svetlosti, oni mogu povezati samo mesta u dometu vidljivosti. Zbog zakrivljenosti Zemljine površine, mesta koja se nalaze na suprotnim stranama planete ne mogu se direktno povezati. Da bi se takva udaljena mesta povezala, potreban je satelit.

Ukoliko se satelit postavi na visinu od oko 35 800 kilometara iznad ekvatora, u takozvanu geostacionarnu orbitu, njegovo kruženje oko Zemlje traje približno 24 časa, što odgovara vremenu rotacije same Zemlje. To znači da on praktično ostaje iznad istog područja. Budući da ovakav satelit može pokrivati područje veličine jedne trećine zemljine kugle, zemaljske stanice — mesta s kojih se odašilju i primaju mikrotalasi — koje se nalaze u ovom području mogu da komuniciraju sa satelitom. Kako se onda dve udaljene lokacije mogu međusobno povezati putem satelita?

Jedna zemaljska stanica u području koje pokriva neki satelit, odašilje mikrotalasni signal ka satelitu. To se naziva „uplink“. Repetitor postavljen na satelitu jednostavno prima signal, snižava mu frekvenciju i ponovo ga odašilje, tako da ga druga zemaljska stanica može primiti. Taj proces se naziva „downlink“. Tako se dve zemaljske stanice, koje ne mogu direktno međusobno komunicirati, mogu povezati nevidljivom žicom preko satelita.

Prvi komercijalni komunikacioni satelit, INTELSAT I, poznat i pod nazivom „Ranoranilac“, lansiran je 1965. Sada je u funkciji oko 200 komunikacionih satelita, uglavnom geostacionarnih,  koji ostvaruju veze između mesta na čitavoj planeti. Namena ovih satelita nije samo to da omoguće međunarodnu telekomunikaciju, već služe i za emitovanje TV programa, posmatranje vremenskih uslova i u druge svrhe. Ovakvi sateliti, opremljeni mnogim repetitorima, omogućavaju višekanalne veze. Na primer, „Ranoranilac“ je mogao da prenosi jedan TV kanal, ili istovremeno 240 telefonskih linija. Serija INTELSAT VIII, koja radi od 1997. godine, može istovremeno da opsluži tri TV kanala i maksimum od 112 500 telefonskih linija.

Može li se prepoznati?

Sve ove promene su drastično snizile cenu međunarodnih telefonskih poziva. Sada možda možete češće da razgovarate sa svojim prijateljima ili rođacima na drugom kontinentu. Kako možete prepoznati da li ste povezani uz pomoć podvodnog kabla ili preko satelitske veze?

Dužina nevidljive žice u slučaju satelitske veze (što uključuje „uplink“ i „downlink“), iznosi oko 70 000 kilometara. To je kao da signal skoro dva puta obiđe oko Zemlje. Iako mikrotalasi putuju brzinom svetlosti, vreme koje im je potrebno da prevale put od jedne zemaljske stanice do druge preko satelita iznosi skoro četvrt sekunde. To znači da vaš glas stiže do druge osobe četvrt sekunde kasnije, i isto važi za suprotni smer. Prema tome, postoji vremenski razmak od pola sekunde. Budući da u svakodnevnom razgovoru niste navikli na ovo kašnjenje, možete se zateći kako govorite u isto vreme kad i druga osoba. Ako vam se to desi, to može biti jedan pokazatelj da razgovarate uz pomoć satelita. Međutim, kada taj isti broj nazovete u neko drugo vreme, možda nećete primetiti nikakvo kašnjenje. Razlog može biti taj da ste sada povezani podvodnim kablom s optičkim vlaknom. Izbor o tome kako ćete biti povezani s drugim delom sveta iza kulisa obavlja telefonska mreža.

Potrebna je stručnost i rad mnogih da bi se održavao ovaj složeni sistem telefonske mreže s podvodnim kablovima, zemaljskim stanicama i satelitima koji nam pružaju komfor komunikacije. Zato, kad idući put telefonirate nekom prijatelju, pomislite i na to šta je sve učinjeno da biste mogli uspostaviti tu vezu.

[Fusnote]

[Dijagram/Slike na stranama 20, 21]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

RADIO-TALASI

Uplink

Downlink

[Dijagram/Slike na stranama 20, 21]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

PODVODNI KABLOVI

Mobilni telefon

[Slika na 20. strani]

Savremeni kablovi s optičkim vlaknom mogu da opsluže 200 miliona telefonskih linija

[Slika na 21. strani]

INTELSAT VI popravlja posada spejs-šatla

[Izvor]

NASA photo

[Slika na 21. strani]

Brodovi polažu i održavaju kablove

[Izvor]

Courtesy TyCom Ltd.