Pogled u svet

Religiozno preobraćenje u Britaniji

The Sunday Telegraph izveštava da Britanci menjaju religiju brže nego ikada pre, tako da svake sedmice dođe do oko 1 000 preobraćenja. „Anglikanci postaju rimokatolici i obratno, jevreji postaju budisti, muslimani postaju anglikanci, a rimokatolici jevreji.“ Islam, budizam i Nju ejdž pokreti, kao i paganizam, dobijaju najviše obraćenika. Dr Ahmed Endruz sa engleskog Derbijevog univerziteta, koji je i sam obraćenik kaže: „U ovoj zemlji ima između 5 000 i 10 000 belih muslimana obraćenika, a većina koje znam su bivši katolici.“ Jevreji čine 10 do 30 posto onih koji se preobrate na budizam. Preobraćenje anglikanaca na katolicizam dostiglo je vrhunac kada je Engleska crkva odlučila da zaređuje žene. Prema rabinu Džonatanu Romejnu „ljudi osećaju duhovnu prazninu i zato odlaze iz svoje religije“.

Način života i rak

Londonske novine The Guardian izveštavaju da „mogućnost dobijanja raka u velikoj meri zavisi od toga gde živite, šta radite i šta vam se u životu dešava, a manje od toga šta vi jeste, kako je to pokazalo proučavanje oko 90 000 blizanaca“. Dr Pol Lihtenštajn sa švedskog Instituta Karolinska bio je na čelu ovog istraživačkog tima. On kaže: „Spoljnji faktori su važniji od genskih.“ Naučnici veruju da pušenje doprinosi nastanku raka oko 35 posto, dok je izgleda drugih 30 posto vezano za ishranu. Genetski faktori su uključeni u rak prostate, kolorektalni rak i rak dojki, ali dr Tim Kej iz Državne onkološke fondacije u Oksfordu (Engleska) savetuje: „Čak i ako imate... porodičnu istoriju [raka], mnogo je važnije šta radite sa svojim životom. Ne bi trebalo da pušite, a trebalo bi da vodite računa o svojoj ishrani. To znatno menja stvar.“

Koristite svoj mozak

„Vitalnost mozga može da ostane neoštećena kroz ceo naš život, sve dok ga vežbamo“, izveštavaju novine Vancouver Sun. „Čitajte, čitajte, čitajte“, kaže dr Amir Soas s Kejsovog medicinskog univerziteta Zapadnog rezervata u Ohaju (SAD). Da biste dok starite zadržali intelektualne sposobnosti izaberite hobije koji su izazov za vaš um, učite novi jezik, učite da svirate neki instrument ili se uključujte u stimulativne razgovore. „Bilo šta što podstiče mozak na razmišljanje“, kaže dr Soas. On takođe bodri na to da se smanji gledanje televizije. „Dok gledate televiziju vaš mozak prelazi na režim praznog hoda“, kaže on. Ove novine dodaju da je za zdrav mozak takođe potreban kiseonik koji se pumpa kroz zdrave arterije. Dakle, vežbe i pravilna ishrana, iste one stvari kojima se sprečavaju srčane bolesti i dijabetes, takođe pomažu i mozgu.

Slonovi „ne zaboravljaju svoje prijatelje“

„Slonovi nikada ne zaboravljaju — ili barem ne zaboravljaju svoje prijatelje“, izveštava časopis New Scientist. Dr Karen Makomb sa univerziteta Saseks (Engleska) snimila je duboke „kontakt-pozive“ ženki afričkih slonova u nacionalnom parku Amboseli, u Keniji, dok je pratila koji su slonovi često bili zajedno, a koji su bili stranci. Zatim je kod 27 porodica slonova puštala te pozive da bi proučila njihove reakcije. Ako su životinje dobro znale pozivača, one bi odmah odgovorile. Ako su pozivača znale samo površno slušale su ali nisu odgovarale, a zbog nekog nepoznatog poziva postale bi uzrujane i zauzimale bi odbrambeni stav. „Mogle su da raspoznaju pozive članova iz najmanje 14 drugih porodica, što znači da svaki slon može da zapamti oko 100 drugih odraslih članova krda“, izvestio je članak. Slonovi mogu da pamte i ljude. Džon Partridž, šef odeljenja za sisare u engleskom Bristolskom zoološkom vrtu, kaže da ga je jedan azijski slon s kojim je radio 18 godina prepoznao kada se vratio nakon pauze od tri godine.

Haj-tek krijumčari droge

U prošlosti su kolumbijski krijumčari droge skrivali svoju robu u putničkim avionima i brodovima. Međutim, nedavno su vlasti bile zapanjene kada su otkrile da su  krijumčari izgradili haj-tek podmornicu s duplim trupom, koja je imala više od 3 metra u prečniku i koja je mogla da nosi oko 200 tona kokaina. Sumnjičavi stanovnici iz okoline odveli su policiju do „jednog skladišta van Bogote, 2 300 metara visoko u Andima i 300 kilometara daleko od bilo koje luke“, kaže The New York Times. „Plovilo dugo 30 metara moglo bi da pređe okean, isplovi na površinu kod Majamija ili nekog drugog priobalnog grada i kradomice istovari tovar droge.“ Iako tamo nikog nije bilo niti je iko uhapšen, smatra se da su u ovo uključeni ruski i američki kriminalci, kao i neki vešt inženjer za podmornice. Službenici su rekli da je podmornicu moguće rasklopljenu u tri dela poluprikolicama odvesti do obale. Oni su se čudili tome dokle su trgovci droge spremni da idu da bi izvezli svoje proizvode.

Životinje uspevaju u DMZ

The Wall Street Journal izveštava da „otkako je DMZ [demilitarizovana zona] 1953. godine uspostavljena na kraju Korejskog rata, prirodna sredina na tom području i u okolnim oblastima je zbog mera bezbednosti ostala prilično netaknuta“. „I dok je zbog ekonomskog razvoja u obe Koreje uništeno dosta zemlje, granična zona je postala najvažnije sklonište za životinje na ovom poluostrvu.“ Tu obitavaju retke i ugrožene ptice i životinje. Smatra se da ima i tigrova i leoparda. Borci za zaštitu životne sredine sada strahuju da bi nedavni mirovni napori između Severne i Južne Koreje mogli da unište utočište životinja u DMZ. Zato traže „jedan pogranični ’park mira‘“ da bi se divlje životinje sa obeju strana sačuvale i da bi im bilo omogućeno parenje. Ove novine kažu: „Borci za zaštitu životne sredine su ohrabreni verovanjem da bi mir možda pomogao da se ove životinje ponovo ujedine, baš kao što su se zbog tog poboljšanja već ujedinili članovi porodica koji su dugo bili odvojeni.“

Stresne pauze za ručak

Londonski Financial Times izveštava da je „u mačo Britaniji ručak za slabiće, pošto službenici koji su radoholičari odustaju od podnevnog obroka u korist nekog sendviča kojeg pojedu za stolom“. Nedavno istraživanje je pokazalo da za prosečnog Britanca „vreme za ručak“ sada traje svega 36 minuta. Medicinski stručnjaci kažu da podnevna pauza ublažava stres. Ali neki poslodavci zakazuju sastanke u vreme obroka, tako da radnici uopšte nemaju odmora. Istraživačka organizacija Datamonitor, koja je sastavila ovaj izveštaj, primećuje: „Za mnoge koji su upleteni u mrežu društva koje zahteva sve više od svojih radnika i koje na vreme gleda kao na skupu robu, pauza za ručak je nepodesna samo radi toga da bi se ponovo napunile baterije.“ Analitičarka iz Datamonitora Sara Nuni dodaje: „Nadmećemo se na ogromnim tržištima. Nema više mesta za izjavu ’uradiću to kasnije‘. To se mora učiniti odmah.“

Zavisnost od duvana u Meksiku

Kao deo jednog nedavnog programa za prevenciju i kontrolu zavisnosti od duvana u Meksiku Hose Antonio Gonzales Fernandez, tadašnji državni sekretar za zdravlje, zapazio je da 27,7 posto Meksikanaca puši. Najviše što brine je to da otprilike jedan milion pušača ima između 12 i 17 godina. G. Gonzales je primetio da su prema proceni 122 smrtna slučaja koja se dese svakoga dana kod Meksikanaca vezana za pušenje. On se žalio da je to „veliki trošak za ekonomski razvoj nacije, da su to izgubljene godine produktivnog ljudskog života... i indirektna šteta koju doživljavamo zbog onih koji puše oko nas“.

Da li udovoljava duhovnim potrebama?

Sve veća popularnost gurua za samopomoć koji propovedaju samopouzdanje, pozitivno razmišljanje i lični uspeh „podudara se s trendom među stanovništvom koje se distancira od organizovane religije“, kažu kanadske novine Globe and Mail. „Interes za duhovnost je dosta živ, ali njeni tradicionalni izvori gube tlo pod nogama.“ Istraživanje pokazuje da iako 80 posto Kanađana kaže da veruje u Boga, 22 posto njih koji se izdaju za hrišćane pridaju veću važnost svojim privatnim verovanjima nego učenjima bilo koje crkve. Izveštaj iz lista Globe smatra tu duhovnost koju nudi biznis za samopomoć „nečim što vam pomaže da skupite snagu i vratite se na zadatak da napredujete“.