Suočiti se s pretnjom terorizma

KRAJEM 1980-ih, izgledalo je kao da terorizam jenjava. Međutim, pojavila se jedna nova vrsta terorizma. Današnja opasnost od terorista prvenstveno potiče od ekstremista koji su uspostavili sopstvenu mrežu finansiranja — putem preprodaje droge, privatnim biznisima, privatnom imovinom, preko dobrotvornih ustanova i lokalnom finansijskom podrškom. I postaju sve okrutniji i okrutniji.

Tokom nedavnih godina bilo je sve više besmislenih terorističkih akcija. U Svetskom trgovačkom centru u Njujorku eksplodirala je bomba koja je ubila 6 ljudi, a ranila oko 1 000. Jedan kult je u tokijskoj podzemnoj železnici raspršio nervni gas sarin, pri čemu je život izgubilo 12 osoba, a 5 000 je povređeno. Jedan terorista je s kamion-bombom sravnio sa zemljom jednu saveznu zgradu u Oklahoma Sitiju, gde je poginulo 168, a ranjeno na stotine ljudi. Kao što spisak na 4. i 5. strani pokazuje, različiti teroristički napadi dešavaju se sve do sada.

 Uopšte uzev, izgleda da se teroristi manje ustručavaju nego što je to bilo u prošlosti. Osuđeni bombaš savezne zgrade u Oklahoma Sitiju godine 1995, citiran je kako kaže da je želeo „mnoštvo telesa“ da bi privukao željenu pažnju. Kolovođa grupe odgovorne za podmetanje bombe u Svetskom trgovačkom centru u Njujorku tokom 1993, želeo je da se jedna zgrada obruši na drugu i tako svi stradaju u obe zgrade.

Takođe novinu predstavlja i izbor oružja koje je na raspolaganju teroristima. Luis R. Mizel ml., ekspert na području terorizma rekao je: „Živimo u doba nezamislivog besa i apokaliptičkog arsenala: nuklearnog, hemijskog i biološkog.“ Ekstremisti koji žele da ostave veći utisak okreću se smrtonosnijim oružjima koje je tehnologija stavila na raspolaganje.

Napad nulama i jedinicama

To što se naziva sajberterorizmom uključuje korišćenje savremene tehnologije, kao što su kompjuteri. Jedno od oružja je kompjuterski virus, koji proždire podatke ili zamrzava kompjuterske sisteme. Postoje takođe i „logičke bombe“ koje navode kompjutere da urade nešto što ne mogu, prisiljavajući ih na taj način da zataje. Pošto privreda i bezbednost država sve više zavise od kompjuterskih mreža, mnogi misle da je javnost ranjivija na ovakve terorističke napade. Iako većina armija poseduje sisteme za održavanje komunikacija čak i tokom nuklearnog rata, ipak su civilni sistemi — elektrodistribucija, prevoz i finansijska tržišta — osetljiviji na sabotažu.

Ne tako davno, ako je terorista želeo da izazove prekid struje, recimo u Berlinu, morao je da potraži posao kao radnik u komunalnom preduzeću tako da bi na taj način mogao da sabotira sistem elektrodistribucije. Ali sada, kažu neki, jedan vešti haker može da zamrači grad iz privatnosti svog doma i to iz nekog udaljenog sela s druge strane sveta.

Ne tako davno, jedan haker iz Švedske napao je kompjuterski sistem na Floridi i na sat vremena je izbacio iz stroja hitne službe, sprečavajući na taj način da se odazove služba policije, vatrogasaca i hitne pomoći.

„U suštini mi smo stvorili jedno globalno selo bez policije“, zapaža Frenk Dž. Čilufo, upravnik Operativne grupe informacionog ratovanja pri Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS). A Robert Kuperman, viši savetnik CSIS-a, rekao je 1997. da ako teroristi izaberu da koriste visokotehnološke metode, „nijedna vladina agencija koja trenutno postoji neće moći da izađe na kraj s posledicama njihovog napada“.

Neki analitičari veruju da kompjuterski teroristi poseduju tehnološka sredstva s kojima su u stanju da nadmudre bilo  koju vrstu zaštite koju bi koristile bezbednosne snage. „Neprijatelj koji je sposoban da ubaci odgovarajući virus ili da pristupi pravom terminalu može naneti veliku štetu“, rekao je Džordž Tenet, direktor Centralne obaveštajne službe SAD.

Teror hemikalijama i klicama

Korišćenje hemikalija i biološkog oružja takođe zadaje brige. Početkom 1995. svet je bio šokiran kada se pročula vest o terorističkom napadu otrovnim gasom u tokijskoj podzemnoj železnici. Za ovaj incident odgovorna je jedna apokaliptična sekta.

„Terorizam se promenio“, kaže Bred Roberts sa Instituta za analizu odbrane. „Tradicionalni teroristi su želeli političke ustupke. Ali sada, neke grupe kažu da je njihov glavni cilj veliki broj žrtava. Zbog toga je biološko oružje privlačno.“ Da li je teško nabaviti takvo oružje? Časopis Scientific American kaže: „Možete gajiti na trilione bakterija s relativno malom opasnošću po sopstveno zdravlje i to pomoću opreme ne složenije od one za fermentaciju piva i kulture bakterija s proteinskom podlogom, gas maskom i plastičnim zaštitnim odelom.“ Čim su klice pripremljene, prilično je jednostavno širiti ih. Žrtve čak i ne znaju da je oružje aktivirano sve do dan ili dva kasnije. A do tada može biti prekasno.

Za antraks se govori da je pogodan kao biološko oružje. Ova bolest dobila je svoje ime od grčke reči za ugalj — što ukazuje na crne kraste tipične za ranu nastalu na koži onih koji dođu u kontakt sa stokom zaraženom antraksom. Imunologe više brinu infekcije pluća do kojih dolazi udisanjem spora antraksa. Kod ljudi infekcija antraksom ima veliku stopu smrtnosti.

Zašto je antraks tako delotvorno biološko oružje? Bakterija se lako kultiviše i veoma je otporna. Prođe nekoliko dana  pre nego što žrtva primeti prve simptome, osećaj nelagodnosti poput gripa i malaksalost. Zatim sledi kašalj i blag osećaj neprijatnosti u grudima. Nakon toga dolazi do teških poremećaja u disanju, šok i za nekoliko sati nastupa smrt.

Nuklearno oružje u rukama terorista?

Nakon raspada Sovjetskog saveza neki su se pitali hoće li se ukradeno nuklearno oružje pojaviti na crnom tržištu. Međutim, mnogi stručnjaci sumnjaju da će se to ikada dogoditi. Ranije citirani Robert Kuperman zapaža da „nema dokaza o tome da je bilo koja teroristička grupa nastojala da nabavi nuklearni materijal“.

Veću brigu predstavlja tihi, ali smrtonosni rođak nuklearne bombe — radioaktivni materijal. On ne eksplodira. Ne nanosi štetu udarom vazdušnog pritiska niti toplotom. Umesto toga, on emituje zrake koji uništavaju pojedine vrste ćelija. Ćelije koštane srži naročito su osetljive. Njihovo izumiranje pokreće seriju posledica, uključujući i krvarenje i pad imunološkog sistema. Za razliku od hemijskog oružja koje se razgrađuje čim dođe u kontakt s kiseonikom i vlagom, radioaktivni materijal može godinama da nanosi štetu.

Nesrećan slučaj u Gojaniji, gradu u centralnom delu južnog Brazila, pokazuje koliko radijacija može da bude smrtonosna. Godine 1987. jedan čovek je ništa ne sumnjajući otvorio jedan olovni kanister pričvršćen uz bačenu medicinsku opremu. U kanisteru je bio cezijum-137. Fasciniran plavim svetlucavim sjajem ovog metala, podelio je sa svojim prijateljima to što je našao. U roku od jedne nedelje prve žrtve su počele da dolaze na lokalnu kliniku. Na hiljade ljudi je bilo pregledano zbog simptoma kontaminacije. Razbolelo se oko stotinu stanovnika. Pedesetoro ljudi je moralo u bolnicu, a četvoro ih je umrlo. Antiterorističkim stručnjacima predstavlja pravu noćnu moru i sama pomisao na to šta bi se sve moglo dogoditi da je cezijum namerno bio razbacan.

Neverovatna cena

Tragičan gubitak ljudskog života je najočiglednija posledica terorizma. Ali postoje i šire implikacije. Terorizam može da uništi ili odloži mirovne pregovore u problematičnim mestima u svetu. On izaziva, produžuje ili produbljuje sukobe i ubrzava ciklus nasilja.

Terorizam može takođe da ima uticaja i na državne ekonomije. Vlade su prisiljene da potroše ogromne količine vremena i sredstava da bi se borile protiv njega. Na primer, samo u Sjedinjenim Državama je za troškove antiterorizma u 2000. godini izdvojen budžet od preko deset milijardi dolara.

Primetili mi to ili ne, terorizam utiče na sve nas. On utiče na naša putovanja i na izbore koje činimo kada putujemo. On prisiljava države širom sveta da potroše ogromne količine novca prikupljenog porezom da bi se zaštitili istaknuti državnici, važna postrojenja i građani.

Dakle, ostaje pitanje: postoji li trajno rešenje za pošast u vidu terorizma? To će se osmotriti u sledećem članku.

[Okvir/Slika na 7. strani]

Terorizam u ime ekologije

Nova vrsta terora pojavljuje se u vidu „podmetanja požara, postavljanja bombi i sabotaže u ime zaštite okoline i njenih stvorenja“, izveštavaju novine Oregonian. Ove destruktivne akcije nazivaju se ekoterorizam. Od 1980. najmanje stotinu većih dela ove vrste počinjeno je u zapadnom delu Sjedinjenih Država, što je nanelo štetu od ukupno 42,8 miliona dolara. Tipična namena takvih zločina jeste da se poremeti seča drva, korišćenje divljine u rekreacione svrhe, iskorišćavanje životinja radi krzna, hrane ili istraživanja.

Ovakva dela spadaju u terorizam jer uključuju primenu nasilja da bi se promenilo ponašanje pojedinaca i institucija ili da bi se izmenili stavovi javnosti. Ekoteroristi osujećuju rad islednika tako što pogađaju udaljene mete, i to često noću, a za sobom ostave malo dokaza izuzev zgarišta. Sve donedavno, kriminal u ime zaštite životne sredine bio je ograničen, lokalnog karaktera i nije privlačio veliku pažnju. Ali nedavnih godina mete su postale sve veće. „Cilj ovih ljudi jeste da skrenu pažnju na razlog za promenu“, kaže specijalni agent Džejms N. Damitio, iskusni islednik Šumske službe SAD. „Ako smatraju da nisu dobili tu pažnju, tada preduzimaju nešto drugo.“

[Okvir/Slika na 10. strani]

Terorizam i mediji

„Publicitet je jedno vreme bio glavni cilj i oružje onih koji su koristili teror nad nedužnim ljudima kako bi unapređivali politička pitanja ili jednostavno izazvali haos“, kaže Teri Anderson, novinar kojeg su teroristi u Libanu držali u zarobljeništvu skoro sedam godina. „Prva dobijena bitka za teroriste jeste sam izveštaj o političkom kidnapovanju, ubistvu ili smrtonosnom bombardovanju. Bez privlačenja pažnje sveta, ova divljačka nedela bila bi besmislena.“

[Slike na stranama 8, 9]

1. Samoubilački bombaški napad u Jerusalimu (Izrael)

2. Etnički teroristi dižu u vazduh banku u Kolombu (Šri Lanka)

3. Eksplozija auto-bombe u Najrobiju (Kenija)

4. Porodica žrtava eksplozije bombe u Moskvi (Rusija)

[Izvori]

Heidi Levine/Sipa Press

A. Lokuhapuarachchi/Sipa Press

AP Photo/Sayyid Azim

Izvestia/Sipa Press