Terorizam poprima novi izgled

Kada se poslednji put na naslovnoj strani ovog časopisa našla tema o terorizmu, bila je istaknuta jedna dobro poznata slika — maskirane ubice sa oružjem, a u pozadini ogromna eksplozija. Međutim, danas je slika drugačija.

U SUMRAK, konvoj kamiona kreće se tiho kroz stambeno naselje. Kamioni staju blizu škole. Uskoro se tim specijalno obučavanih ljudi s gasmaskama i u zaštitnim odelima provlači kroz gusto žbunje. Jedino što ovaj tim zna jeste da je tokom utakmice na školskom stadionu eksplodirala jedna mala naprava, izbacujući dim od kog je pozlilo mnoštvu gledalaca. U saradnji s lokalnim interventnim osobljem, četiri čoveka oprezno ulaze u kontaminiranu zonu da otkriju šta se dogodilo. Šta je kuljalo iz te naprave? Antraks? Nervni gas?

Polako hodaju prema mestu događaja, noseći sa sobom raznovrsnu opremu za hemijsku analizu. Stižu do jedne male prostorije gde pronalaze ostatke te eksplozivne naprave. Njihov zadatak je delikatan, zahteva se rukovanje malenom opremom za detekciju i pomeranje teških predmeta.

Uskoro im se maske zamagle. Potrebno je veliko naprezanje, čak i za obučene ljude. Međutim, za manje od deset minuta talog je identifikovan. „Pun pogodak, u pitanju je antraks“, potvrđuje hemičar koji je s njima.

Promenljivo lice terora

Ovaj događaj nije toliko opasan kao što zvuči. Bila je to vežba, provera spremnosti tima na simulirani napad gasom negde u unutrašnjosti države Njujork (SAD). Ova grupa predstavlja jednu od nedavno formiranih Timova za zaštitu civila od oružja za masovno uništenje. Ovakvi timovi imaju zadatak da procene obim i intenzitet nove vrste terorističkih napada tako što analiziraju sumnjive klice, hemikalije ili radioaktivne materije.

 Ovaj tim je jedan od mnogih širom sveta koji se formiraju kao odgovor na raznorazne pretnje i izazove koje sa sobom nosi terorizam. a Incidenti tokom proteklih godina ukazuju na to da su u porastu teroristički napadi koje su počinile nezavisne grupe ili usamljeni ekstremisti. Iako su vojna postrojenja i diplomatska predstavništva još uvek na meti mnogih terorista, neki su proširili svoj spisak i napadaju manje zaštićene mete, kao što su javni prevoz, sportski događaji, prometne urbane lokacije, hoteli i turistička mesta.

Potvrđujući promenu u ponašanju terorista, Porter Gos, predsedavajući Obaveštajnog odbora predstavničkog doma SAD, zapazio je: „Moraćemo s našeg starog načina razmišljanja o terorizmu koji finansiraju države da pređemo na viši nivo, na terorizam nove vrste. Sve se više suočavamo s terorizmom kojeg pokreće određen uzročnik.“

Ovaj novi izgled terorizma uključuje akcije i strategije koje je teže sprečiti ili boriti se protiv njih. U sve više slučajeva teroristi su u mogućnosti da koriste novu tehnologiju i da se nezavisno finansiraju. Časopis USA Today izveštava: „Nova kompjuterska i komunikaciona tehnologija i njene veze sa organizovanim kriminalom sve više otežavaju borbu protiv terorizma.“ Ovaj novi izgled takođe uključuje i nove mete, prisiljavajući novinare i novinske analitičare da skuju izraze kao što su „sajberterorizam“, „bioterorizam“ i „ekoterorizam“.

Koliko je opasno ovo novo lice terorizma? Da li je ugrožena i vaša lična bezbednost? Postoji li rešenje za ovu pošast u vidu međunarodnog terorizma? Naredni članci rasvetljavaju ova pitanja.

[Fusnota]

 [Okvir/Mapa na stranama 4, 5]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

 Decenija TERORIZMA

1. Buenos Ajres, Argentina

17. mart 1992.

Auto-bomba srušila Izraelsku ambasadu. Poginulih: 29. Povređenih: 242

2. Alžir, Alžir

26. avgust 1992.

Eksplozija bombe na međunarodnom aerodromu. Poginulih: 12. Povređenih: najmanje 128

3. Njujork, SAD

26. februar 1993.

Religiozni ekstremisti aktivirali ogromnu bombu ispod Svetskog trgovačkog centra. Poginulih: 6. Povređenih: oko 1 000

4. Macumoto, Japan

27. jun 1994.

Članovi grupe Aum Šinrikjo raspršili gas sarin u nastanjenom kraju. Poginulih: 7. Povređenih: 270

5. Tokio, Japan

20. mart 1995.

Članovi grupe Aum Šinrikjo uneli šest paketa u tokijski metro i ispustili smrtonosni gas sarin. Poginulih: 12. Povređenih: više od 5 000

6. Oklahoma Siti, SAD

19. maj 1995.

Kamion-bomba eksplodirala kod jedne savezne zgrade. Okrivljeni su desničarski ekstremisti. Poginulih: 168. Povređenih: više od 500

7. Kolombo, Šri Lanka

31. januar 1996.

Etnički teroristi uleteli u banku kamionom punim eksploziva. Poginulih: 90. Povređenih: više od 1 400

8. London, Engleska

9. februar 1996.

Irski teroristi aktivirali bombu u javnoj garaži. Poginulih: 2. Povređenih: više od 100

9. Jerusalim, Izrael

25. februar 1996.

Bombaš-samoubica digao u vazduh autobus. Osumnjičeni su religiozni ekstremisti. Poginulih: 26. Povređenih: oko 80

10. Dahran, Saudijska Arabija

25. jun 1996.

Kamion-cisterna s bombom eksplodirao blizu stambenih objekta vojske SAD. Poginulih: 19. Povređenih: 515

11. Pnom Pen, Kambodža

30. mart 1997.

Napadači bacili četiri granate među demonstrante. Poginulih: do 16. Povređenih: više od 100

12. Koimbator, Indija

14. februar 1998.

Serija eksplozija bombi za koje su odgovorni religiozni militanti. Poginulih: 43. Povređenih: 200

13. Najrobi, Kenija i Dar es Salam, Tanzanija

7. avgust 1998.

Eksplozije bombi u ambasadama SAD. Poginulih: 250. Povređenih: preko 5 000

14. Kolumbija

18. oktobar i 3. novembar 1998.

Jedan napad bombama, a drugi projektilima. Meta prvog napada bio je naftovod. Poginulih: 209. Povređenih: više od 130

15. Moskva, Rusija

9. i 13. septembar 1999.

Dve ogromne eksplozije razorile dve stambene zgrade. Poginulih: 212. Povređenih: više od 300

[Izvori]

Izvor: The Interdisciplinary Center, Herzliya, Israel

Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

Victor Grubicy/Sipa Press

[Okvir/Slika na 6. strani]

Sajber-napadi

Mart 1999: izveštaji pokazuju da su kompjuteri u Pentagonu pod „koordiniranim, organizovanim“ napadima nametljivaca. Svakoga dana kompjuterski sistem Ministarstva odbrane SAD beleži od 60 do 80 napada hakera.

Sredina 1999: u periodu od tri meseca, hakeri usmereni protiv vlade ilegalno posećuju Web-sajtove koje održava Senat SAD, Federalni istražni biro, američka vojska, Bela kuća i nekoliko ministarstava u Sjedinjenim Državama.

Januar 2000: širom sveta, velike firme su izvestile da su tokom prethodne godine potrošile 12,1 milijardu dolara u borbi protiv „ekonomskog terorizma“ u vidu štetnih kompjuterskih virusa.

Avgust 2000: jedan haker u Ujedinjenom Kraljevstvu prodire u Web-sajtove vladinih agencija i lokalnih vlasti.