Da li svet ostaje bez vode?

„Pristup zdravoj i bezbednoj pijaćoj vodi koje ima dovoljno jeste osnovni zahtev za preživljavanje, dobrobit i društveno-ekonomski razvoj celokupnog čovečanstva. Međutim, mi se ponašamo kao da je sveža voda trajno obilan prirodni resurs. Ali, nije“ (KOFI ANAN, GENERALNI SEKRETAR UJEDINJENIH NACIJA).

POSLEDNJIH hiljadu godina u španskom gradu Valensiji svakog četvrtka u podne zaseda jedan jedinstveni tribunal. Njegov zadatak je da rešava sporove oko vode.

Zemljoradnici iz plodnog kraja valensijske ravnice zavise od navodnjavanja, a za navodnjavanje je potrebno mnogo vode koje je u tom predelu Španije uvek bilo malo. Kad god misle da nisu dobili deo koji im sleduje, zemljoradnici mogu da se obrate tom tribunalu. Prepirke zbog vode nisu nikakva novina, ali se retko reše tako pravično kao u Valensiji.

U Izraelu je pre skoro 4 000 godina među pastirima izbila jedna žustra rasprava zbog pristupa studencu u blizini Virsaveje (Postanje 21:25). Od tada su se na Bliskom istoku problemi s vodom veoma pogoršali. Najmanje dvojica istaknutih političkih vođa u toj oblasti rekla su da je voda jedna od spornih stvari koja bi ih mogla navesti da objave rat nekoj od susednih zemalja.

U zemljama bez dovoljno padavina, voda je oduvek budila jaka osećanja. Razlog je jednostavan: voda je neophodna za život. Kao što je i Kofi Anan istakao, „sveža voda je dragocena: ne možemo živeti bez nje. Nema zamene za nju: ne postoje supstituti. Takođe je osetljiva na promene: ljudske aktivnosti ozbiljno utiču na kvantitet i kvalitet raspoložive sveže vode“.

Danas je kao nikada ranije ugrožen i kvantitet i kvalitet sveže vode na našoj planeti. Ne treba da nas zavarava naizgled obilno snabdevanje u nekim delovima sveta, koji što se toga tiče imaju više sreće.

 Prirodni resurs koji presušuje

„Jedna od velikih protivrečnosti u ljudskoj prirodi jeste što stvari cenimo tek kad ih ponestane“, iznosi zamenik generalnog sekretara UN, Elizabet Daudsvel. „Vodu počnemo da cenimo tek onda kad izvor počne da presušuje. A izvori zaista presušuju, i to ne samo u područjima izloženim suši već i u područjima koja obično nemaju problema s nestašicom vode.“

Oni koji se svakodnevno suočavaju s nedostatkom vode i te kako znaju šta znači imati takav problem. Jedan službenik po imenu Asokan iz Madrasa u Indiji mora svako jutro da ustane dva sata pre svanuća. Noseći pet kofa, odlazi do gradske česme, na pet minuta od kuće. Pošto vode ima samo od 4 do 6, treba na vreme da zauzme red. On mora doneti dovoljno vode za ceo dan. Mnogi njegovi sunarodnici — i oko milijardu drugih ljudi na celoj planeti — nisu te sreće. Oni u blizini kuće nemaju česmu, reku ili bunar.

Jedan od njih je Abdula, mladić koji živi u oblasti Sahel u Africi. Znak pored puta ukazuje na njegovo selo kao na oazu; ali vode tamo već odavno nema, a jedva da se može videti i neko drvo. Njegov zadatak je da ode i donese vodu za porodicu iz jednog bunara koji je udaljen više od kilometra.

Potražnja za svežom, čistom vodom u nekim delovima sveta već je počela da premašuje ponudu. Razlog je  jednostavan: veliki deo čovečanstva živi na sušnim područjima ili područjima s nedovoljno padavina gde već dugo nema dovoljno vode. (Vidite kartu na 3. strani.) Prema Institutu za zaštitu životne sredine u Stokholmu, trećina svetskog stanovništva već živi na područjima gde umereno ili u velikoj meri nema dovoljno vode. A potražnja za vodom je porasla više nego duplo u odnosu na porast broja stanovnika.

Zalihe vode su s druge strane u osnovi nepromenjive. Dublji bunari i novi rezervoari mogu doneti privremeno olakšanje, ali količina kiše koja padne na zemlju i količina vode u dubini zemlje u suštini je uvek ista. Zato meteorolozi računaju da će za 25 godina količina vode koja će biti na raspolaganju svakoj osobi na zemlji biti upola manja.

Uticaj na zdravlje i hranu

Kako nedostatak vode utiče na ljude? Prvo i prvo, on narušava njihovo zdravlje. Nije posredi to da će umreti od žeđi, već se mogu razboleti zbog lošeg kvaliteta dostupne vode za kuvanje i piće. Elizabet Daudsvel ukazuje da je „oko 80 posto svih oboljenja i više od jedne trećine svih smrtnih slučajeva u zemljama u razvoju posledica zagađene vode“. U tim zemljama u razvoju gde nema dovoljno padavina, izvori vode su često zagađeni ljudskim i životinjskim fekalijama, pesticidima, đubrivima ili industrijskim hemikalijama. Jedna siromašna porodica možda nema drugi izbor nego da koristi tu zaraženu vodu.

Baš kao što je našem telu neophodna voda da bi se izbacile štetne materije, tako je i za ispravan sistem  kanalizacije potrebno mnogo vode — a to je voda koja jednostavno nije dostupna velikom delu sveta. Broj ljudi koji nemaju ispravan sistem kanalizacije porastao je sa 2,6 milijardi u 1990. na 2,9 milijardi u 1997. To je skoro polovina svetskog stanovništva. A sanitetske mere su doslovno pitanje života i smrti. U zajedničkoj izjavi zvaničnika Ujedinjenih nacija Karol Belami i Nitin Desaj, izneseno je upozorenje: „Kada deca nemaju vode koja je dobra za piće i higijenu, njihovo zdravlje i razvoj praktično su u svakom pogledu ugroženi.“

Proizvodnja hrane zavisi od vode. Poznato je da mnoge žitarice dobijaju vodu preko kišnice, međutim, sistem navodnjavanja je u skorašnje vreme postao ključ za prehranjivanje nabujale svetske populacije. Danas 36 posto svetskih prinosa zavisi od navodnjavanja. Međutim, veličina celokupnog svetskog područja obradive navodnjavane zemlje dostigla je vrhunac pre dvadesetak godina i od tada neprekidno opada.

Ukoliko sve slavine u našoj kući imaju jak mlaz i ako imamo higijenski toalet koji bez muke odnosi sve otpadne materije, teško je poverovati da u svetu ponestaje vode. Međutim, treba da upamtimo da takav luksuz uživa samo 20 posto ljudi u svetu. Mnoge žene u Africi provedu čak i šest sati dnevno donoseći vodu — a ta voda je često zagađena. Ove žene mnogo jasnije shvataju sledeću grubu realnost — čiste, bezbedne vode nema dovoljno i biće je sve manje.

Može li tehnologija rešiti ovaj problem? Mogu li se vodni resursi koristiti ekonomičnije? Kuda odlazi sva ta voda? Naredni članci će nastojati da pruže odgovore na ova pitanja.

[Okvir/Dijagram na 4. strani]

GDE JE VODA ZA PIĆE

Oko 97 posto vode na planeti jeste okeanska voda i zbog svog saliniteta ne može se koristiti za piće, zemljoradnju i proizvodnju.

Samo je oko 3 posto vode na zemlji slatka voda. Međutim, veći deo nje nije tako lako dostupan kao što pokazuju sledeći podaci.

[Dijagram]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Večiti led i sneg 68,7%

Podzemne vode 30,1%

Permafrost, stalno zaleđeni sloj zemlje 0,9%

Jezera, reke i močvare 0,3%

[Okvir na 5. strani]

KRIZA VODE

◼ ZAGAĐENOST U Poljskoj je samo 5 posto rečnih voda dobro za piće, a 75 posto je toliko zagađeno da nije čak ni za industrijsku upotrebu.

◼ GRADSKI VODOVOD U gradu Meksiku, drugoj po veličini metropoli u svetu, nivo podzemnih voda odakle potiče 80 posto gradske vode, neumoljivo opada. Korišćenje premašuje prirodni dotok za preko 50 posto. Prestonica Kine Peking ima sličan problem. Njegov vodonosni sloj godišnje opada više od metra, a trećina izvora je presušila.

◼ NAVODNJAVANJE Ogromni vodonosni sloj Ogalala u Sjedinjenim Državama toliko je iscrpljen da se zbog nedostatka vode površina navodnjavanog zemljišta na severozapadu Teksasa smanjila za trećinu. Kina i Indija, drugi i treći proizvođač hrane u svetu, suočavaju se sa sličnom krizom. Navodnjavanje u južnoj indijskoj državi Tamil Nadu u poslednjih deset godina dovelo je do pada nivoa podzemnih voda za više od 23 metra.

◼ NESTAJANJE REKA Moćni Gang tokom sušne sezone i ne stigne do mora jer se pre toga sva njegova voda odvede kanalima. Isto je i s rekom Kolorado u Severnoj Americi.

[Mapa na 3. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

PODRUČJA SLABOG DOTOKA VODE

Oblasti gde nema dovoljno vode