Dalmatinova Biblija — retka, ali ne i zaboravljena

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ SLOVENIJE

POSLEDNJA burad s dragocenim sadržajem stigla su u Sloveniju krajem 16. veka. Dve godine su prevožena različitim putevima. Da bi se prikrilo ono što se u buradima nalazilo, na njima su stajale nalepnice s natpisom „karte za igranje“ ili „roba za skladištenje“. Unutra su bile sakrivene prve kompletne Biblije na slovenačkom jeziku, u kožnom povezu.

Ta dragocena pošiljka bila je ispunjenje sna dvojice predanih ljudi — Jurija Dalmatina i Primoža Trubara, koji su svoj život posvetili prevođenju Biblije na svakodnevni jezik svog naroda. Iako se možda u mnogim istorijskim knjigama ove osobe ne ističu, njihova imena se mogu dodati spisku onih koji su dali veliki doprinos prvobitnom prevođenju Biblije.

Dalmatin, čovek koji je odgovoran za tajni prevoz Biblija, uključio je tu i jedan poseban primerak sa skupocenim povezom za svog prijatelja i savetodavca Trubara. Pogledajmo s kakvim su se izazovima suočavala ova dva čoveka dok su nastojala da Bibliju učine dostupnom na svakodnevnom jeziku svojih sunarodnika.

Kako je došlo do prevođenja

U 16. veku Sveto rimsko carstvo, koje je bilo blisko povezano s rimokatoličkom crkvom, još uvek je bilo utvrđeno u većem delu Evrope. Međutim, protestantska reformacija je već uveliko bila u toku, a njen uticaj je prodirao i u gradove i sela koja su bila na području današnje Slovenije. Trubar, jedan tamošnji sveštenik, bio je među prvima koji su prihvatili protestantska verovanja.

Pošto je katolička crkva koristila latinski jezik, samo privilegovana manjina koja je dobro poznavala taj drevni jezik mogla je da razume crkvenu službu i Bibliju. Ali reformatori su govorili da crkvena služba treba da se održava na jeziku koji svi razumeju. Zato su se sredinom 16. veka za vreme službe u crkvi neki biblijski odlomci čitali na lokalnom slovenačkom jeziku. To je bilo moguće zato što je slovenački prevod nekih tekstova bio napisan na marginama latinskog misala, to jest knjige koju je sveštenstvo koristilo prilikom mise.

Međutim, Trubar je želeo da ima celokupnu Bibliju na slovenačkom. Pošto još nije postojalo slovenačko pismo, Trubar je izumeo jedno, a 1550. godine je napisao prvu knjigu koja je štampana na slovenačkom jeziku. U toj knjizi je naveo i neke biblijske stihove iz Postanja. Kasnije je na slovenački preveo i Psalme, a na kraju i ceo Novi zavet, to jest Hrišćanske grčke spise.

Pa ipak, shvatio je da ne poseduje sve jezičke sposobnosti potrebne da bi ostvario svoju želju da prevede celokupnu Bibliju na slovenački. U Juriju Dalmatinu, talentovanom mladom studentu, video je nekog ko bi mu mogao pomoći da postigne svoj cilj.

Dalmatinova rana biografija

Dalmatin, poreklom iz jedne siromašne porodice, rođen je oko 1547. u jednom selu koje se nalazilo na području današnje južne Slovenije. Tu je kao dečak pohađao školu kojom je upravljao jedan čovek koji se tek preobratio na protestantizam, i to je u velikoj meri uticalo na njegova kasnija religiozna naginjanja. Uz podršku  Trubara, kao i učitelja i lokalne parohije, Dalmatin je završio jednu religioznu školu, a kasnije je otišao na jedan univerzitet u Nemačkoj. Tako je usavršio latinski i nemački, naučio hebrejski i grčki i završio studije filozofije i teologije.

Iako je Dalmatin studirao u inostranstvu, Trubar ga je podstakao da ceni i neguje svoj maternji jezik, slovenački. Dok je Dalmatin studirao na univerzitetu, još uvek u svojim 20-im godinama, otpočeo je ogroman zadatak prevođenja Biblije na jezik svojih sunarodnika. Trubareva žarka želja da ima kompletnu Bibliju na slovenačkom jeziku postala je Dalmatinov glavni cilj u životu.

Počinje prevođenje

Zaronivši u taj projekat s velikim entuzijazmom, Dalmatin je počeo s prevođenjem Hebrejskih spisa. Očigledno je prevodio sa izvornog jezika, ali se tesno oslanjao na nemački prevod latinske Vulgate od Martina Lutera. Što se tiče Trubara, on je do 1577. preveo kompletne Hrišćanske grčke spise na slovenački, kao što je ranije spomenuto. Dalmatin je korigovao i poboljšao Trubarev tekst, opet se tesno držeći Luterovog prevoda Biblije na nemačkom. Uklonio je mnoge Trubareve germanizme i učinio prevod mnogo doslednijim. Dalmatin je možda koristio poznavanje grčkog jezika prilikom prevodilačkog rada, ali izučavaoci još uvek debatuju o tome da li je razmatrao rane grčke tekstove ili nije.

Prepreke na putu

Pošto je slovenačko pismo bilo uvedeno samo nekoliko decenija ranije, Dalmatin se suočio s obeshrabrujućim zadatkom. Osim toga, fond reči je bio mali, a na slovenačkom nisu postojala nikava referalna dela. Zato je bilo potrebno mnogo dovitljivosti da bi se tekst preveo na razumljiv slovenački jezik.

Pokret protivreformacije takođe je pridodao još poteškoća. Pošto je štampar bio proteran iz Slovenije, štampanje Biblije se moralo obaviti u inostranstvu. Eto zašto je bilo potrebno da Biblije budu kradom unete u zemlju. Pa ipak, uprkos preprekama, Dalmatin je za samo deset godina postigao svoj cilj, verovatno dok je još bio na početku svojih 30-ih godina.

Pod nadzorom Dalmatina za sedam meseci je prvo izdanje štampano u 1500 primeraka Biblije. Mnogi su tu Bibliju nazvali literarnim remek-delom i umetničkim delom, pošto je bila prelepo ilustrovana sa 222 drvoreza. Još uvek postoji mnogo tih prvobitnih Biblija, a taj prevod se koristi kao osnova za današnje prevode Biblija na slovenački jezik. Delo ova dva čoveka doprinelo je tome da današnji Slovenci mogu da čitaju Božju Reč na maternjem jeziku.

[Okvir/Slika na 15. strani]

BOŽJE IME

U predgovoru svog prevoda Svetog pisma Dalmatin je uključio sledeće objašnjenje: „Gde god je reč GOSPOD štampana velikim slovima, to se odnosi samo na GOSPODA Boga čije je ime na hebrejskom jeziku יהזה, to jest Jehova. To ime je samo ime GOSPODA Boga i ničije više.“

[Slike na stranama 14, 15]

Primož Trubar

Naslovna strana slovenačke Biblije

[Izvor]

Sve slike osim tetragrama: Narodna in univerzitetna knjižnica — Slovenija — Ljubljana