Jedinstveni cvetni kraj

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ JUŽNE AFRIKE

NAKON što je klasifikovao mnoštvo cveća iz Afrike, botaničar iz 18. veka Karolus Lineus je opisao mesto njihovog porekla kao „taj raj na zemlji, Rt dobre nade, koji je Dobrotvorni Stvoritelj ukrasio svojim prvorazrednim čudima“.

Ova takozvana prvorazredna čuda nalaze se u jednom području koje pokriva južni vrh Afrike. Holandski naseljenici su preovladavajuću vegetaciju u tom području nazvali fejnbosh, što znači „fino žbunje“ ili „fine šume“. Pošto reč fejn znači „mali“, to se verovatno odnosilo na malu veličinu lišća i biljaka kao i na vitkost stabala koja rastu u tom području. S vremenom je reč fejnbosh postala „fejnbos“. Lišće fejnboških biljaka može biti malo i tvrdo, ali cveće se pojavljuje u neverovatnim veličinama, bojama i oblicima.

Područje Fejnbos nalazi se u jednoj od glavnih flora koja se mnogo razlikuje od drugih u svetu — glavnoj flori Rta dobre nade. a Iako ova glavna flora  pokriva relativno malu površinu, ona je dom zapanjujućoj raznolikosti biljnih vrsta — jedan izvor kaže da ih ima više od 8 550 — od kojih se dve trećine ne mogu naći nigde drugde u svetu.

Samo na planini Tejbl je izbrojano 1 470 vrsta biljaka! „Ovo je“, zapaža žurnal New Scientist, „više nego što se može naći na celim Britanskim ostrvima.“ Međutim, Fejnbos utiče i na druge delove sveta. Kako?

Zapanjujuća raznovrsnost

Ako na prozoru imate muškatlu, najverovatnije negujete potomka jednog starosedeoca Fejnbosa. Od 250 vrsta koje rastu u prirodi, više od dve trećine se nalaze na području Fejnbosa.

Osim toga, jedna trećina od 1 800 vrsta cveća koje pripada porodici perunika raste ovde, uključujući i više od 72 vrste gladiola koje se ne mogu naći nigde drugde. Što se tiče belih rada i vejhisa, južni vrh Afrike ima 1 646 vrsta. b Tu spadaju i imortele, koje zadržavaju svoju boju i godinama se koriste u aranžiranju suvog cveća.

 Međutim, najznačajnije obeležje Fejnbosa jeste cvetnica po imenu erika, to jest vres. Verovali ili ne, od ukupno 740 vrsta vresa u svetu, u Fejnbosu ima 625!

Medni grm i medojed

Lineus je ispitao jednu grupu cveća iz Fejnbosa koje ima čudnovatu raznolikost oblika. Nazvao ga je Protea (član porodice Proteaceae), po grčkom bogu Proteju za koga se verovalo da je uzimao različita tela. Sveukupno, iz područja Fejnbos potiče 328 različitih protea. Kako je uzbudljivo planinariti na Rtu i naići na velikog kralja protea! Njegov veličanstveni cvet je ponekad veći od ljudskog lica.

Još jedna uobičajena protea je medni grm. Cvetovi na ovom drvetu su poput pehara i sadrže veliku količinu nektara. Rani stanovnici su imali običaj da tresu cveće nad posudom da bi sakupili nektar od kog su kuvali sirup.

Kapski medojed — stvorenje koje se može naći samo u oblasti Fejnbosa — takođe voli nektar protee. Svojim dugačkim kljunom i dugačkim jezikom, medojed isisava nektar koji daje biljka, a uzvraća time što polen prenosi s jednog cveta na drugi — efikasna služba oplodnje. Osim toga, medojed se hrani insektima koje privlače veliki cvetovi. Tako su ptica i cvet potrebni jedno drugom da bi opstali.

 Druga važna partnerstva

Neki cvetovi protee leže blizu tla, skriveni ispod druge vegetacije. Miris tih protea koji podseća na kvasac privlači miševe. Nabijajući svoju glavu u cvetove, miševi piju nektar i zatim posećuju druge protee, prenoseći polen koji im se nakupio na njihovim krznenim licima. Tako poljski miševi i protee formiraju partnerstvo za opstanak.

Slično partnerstvo postoji i između cvetova vresa i jedne šarene sunčice, koja se može naći samo u oblasti Fejnbosa. Pošto imaju oblik savijenih cevi, cvetovi savršeno odgovaraju kljunu ove ptice. Kada ptica gurne svoj kljun da bi sisala nektar, njena glava prikuplja polen. Vresovi koji cvetaju tokom cele godine zadovoljavaju potrebe ove ptice, a biljci koriste usluge oprašivanja ove ptice. Kako je lepo šetati padinom i posmatrati ovo zapanjujuće uzajamno delovanje.

Mnoga druga živa bića su od životne važnosti za Fejnbos. Na primer, leptir Meneris tulbaghia jedini je oprašivač 15 vrsta crvenog cveća. Jedno od ovog cveća je poznata disa koja ukrašava planinu Tejbl.

Tu su zatim neke afričke pacolike krtice koje se hrane lukovičastim korenjem biljaka koje pripadaju orhidejama, ljiljanima i porodicama irisa. Pacolike krtice s Rta dobre nade nose delove korenja u svoje jazbine i tamo ih čuvaju. Delići ispadaju usput ili ostaju nepojedeni u jazbini i često puštaju korenje i rastu.

Stotine biljaka iz Fejnbosa na svom semenju prave sočne, masne izrasline čijem mirisu mravi ne mogu odoleti. Pošto ih uhvate za ove „ručke“, mravi odvuku semenje pod zemlju. Posle toga jedu sočne izrasline ali ne i tvrdo semenje. Na taj način je zakopano seme zaštićeno od ptica i miševa i kasnije može da proklija.

Tu su zatim muve opremljene dugačkim cevčicama, to jest surlama koje izlaze iz njihovih usta. Ove muve su savršeni oprašivači fejnboških biljaka koje imaju duge cevaste cvetove. Jedna muva ima surlu koja je dugačka skoro 8 centimetara. Stvarno, partnerstva su ključna za opstanak Fejnbosa!

Opasno partnerstvo

„Žalosno je“, kaže ekolog T. F. J. van Rensburg u knjizi An Introduction to Fynbos, „što je čovek, kome je povereno da brine o stvarstvu, u mnogo slučajeva odgovoran za uništavanje nekih prirodnih staništa.“ U stvari, za relativno kratko vreme je došlo do ogromnog opustošenja, kao što dr Pit van Vejk objašnjava: ’U periodu od otprilike 300 godina od kolonizacije, čovek je do te mere proredio i promenio nisko rastinje Fejnbosa da danas postoji samo 31 posto prvobitnog rastinja. Trideset devet fejnboških vrsta već su izumrle, dok se stanje daljnjih 1 033 promenilo iz ugroženih na jako retke.‘

Čovekove delatnosti prete i presudnom partnerstvu koje postoji između životinja i biljaka u Fejnbosu. „Ekolozi“, zapaža knjiga Table Mountain — A Natural Wonder, „tek počinju da shvataju zamršene odnose između životinja i biljaka koje postoje u Fejnbosu. Ako biljka izumre, hoće li izumreti i njen oprašivač (glodar, leptir ili buba)?“ A šta je s pticama u Fejnbosu? Prema biologu iz Južne Afrike K. Dž. Skidu, opstanak medojeda je u opasnosti zbog njihove „tesne povezanosti s vrstama protee“.

Takvi uznemiravajući izveštaji o području Fejnbosa su razlog za zabrinutost. I pored toga, za one koji, poput Lineusa, veruju u „Dobrotvornog Stvoritelja“, postoji i razlog za nadu. Oni mogu biti uvereni da će zemlja cvetati kao nikada ranije kada Jehova Bog ispuni svoje obećanje da će ’sve novo načiniti‘ (Otkrivenje 21:5).

[Fusnote]

[Mape na 16. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Područje Fejnbosa (prikazano zelenim)

Planina Tejbl

[Izvor]

Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Slika na 16. strani]

Gladiolus cameus, jedna od 72 vrste gladiola koje se ne mogu naći nigde drugde na zemlji

[Izvor]

Una Coetzee (www.agulhasfynbos.co.za)

[Slika na 16. strani]

Neke protee su veće od ljudskog lica

[Izvor]

Nigel Dennis

[Slika na stranama 16, 17]

Samo na planini Tejbl pronađeno je 1 470 različitih vrsta biljaka

[Slika na stranama 16, 17]

Cvet imortele

[Izvor]

Nigel Dennis

[Slika na 17. strani]

Jedna od mnogih vrsta belih rada u Fejnbosu

[Izvor]

Kirstenbosch, Cape Town

[Slika na 17. strani]

Meneris tulbaghia je jedini oprašivač 15 vrsta crvenog cveća

[Izvor]

Colin Paterson-Jones

[Slika na 17. strani]

Jedna vrsta protee

[Izvor]

National Parks Board of South Africa

[Slika na 18. strani]

Jedinstveno partnerstvo između cvetova vresa i medojeda

[Izvor]

Colin Paterson-Jones

[Slika na 18. strani]

Protea i Kapski medojed su posebni prijatelji

[Izvor]

Kirstenbosch, Cape Town

[Slika na 18. strani]

Jedna biljka iz porodice perunika

[Izvor]

Kirstenbosch, Cape Town

[Izvor slike na 18. strani]

National Parks Board of South Africa