Od naših čitalaca

Bolje zdravlje Kao kiropraktičar i registrovani fizioterapeut, na polju medicine sam već 21 godinu i pomogao sam hiljadama pacijenata. Dosta me brine to što će se mnogi koji budu čitali uvodnu seriju članaka „Bolje zdravlje — kakav izbor postoji?“ (22. oktobar 2000) možda ustručavati da potraže pomoć kiropraktičara iz straha od potencijalnih opasnosti koje ste nagovestili.

A. K., Sjedinjene Države

Spomenuli ste da kiropraktički zahvati na vratu mogu da prouzrokuju kod pacijenta šlog. Kiropraktičar sam već 50 godina i nikada nisam video ili čuo za takvu reakciju.

B.D.B., Sjedinjene Države

Namera nam nije bila da čitaoce odvratimo od toga da traže lečenje kiropraktikom, ako je to ono što oni žele. „Probudite se!“ je izvestio: „Značajno je i to da je kod veštog kiropraktičara niska stopa nuspojava.“ U isto vreme, žurnal „Archives of Internal Medicine“, broj 158, od 9. novembra 1998, zapazio je s obzirom na kiropraktiku da je „stopa ozbiljnih komplikacija još uvek sporna“ i da „procene variraju od 1 u 400 000 do između 3 i 6 na 10 miliona“. Trebalo je da razjasnimo da su komplikacije u kiropraktici, u koje smo rekli da spada i šlog, očigledno vrlo retke. (Redakcija)

Mnogo vam hvala za ovu seriju članaka. Nemam ništa protiv konvencionalne medicine, ali moje reakcije na antibiotike mogu da mi ugroze život. Ponekad doktori na ovom polju medicine ne mogu da dijagnoziraju moja oboljenja, pa se zato moram odlučiti za alternativnu medicinu. Članci su me zaista ohrabrili jer me neki ljudi čak ismejavaju zbog mog izbora.

S. H., Antigva

U okviru na 8. strani je citiran jedan doktor koji je izjavio da biljke ginko i rumencvet mogu otežati zgrušavanje krvi kada se kombinuju s prepisanim lekovima. Uzimam obe ove biljke zajedno s lekovima. Mislila sam da su sve biljke potpuno bezbedne! Ovo mi je možda pomoglo da izbegnem buduće probleme.

Dž. G., Sjedinjene Države

Kontroverzni kalendar Vaši članci su dobro istraženi i autoritativni; greške su retkost. Međutim, čitajući članak „Vikinzi — osvajači i kolonizatori“ (8. decembar 2000), zapazio sam jednu tehničku grešku. Naveli ste da se engleski nazivi izvesnih dana zasnivaju na nordijskoj mitologiji. Iako su Vikinzi obožavali Tira, Odina, Tora i Friga, obožavao ih je i nemački narod, samo pod malo drugačijim imenima. Oni su doneli obožavanje tih bogova u Britaniju kada su upali u petom i šestom veku. Dakle, dani u sedmici su anglo-saksonskog porekla.

A. K., Britanija

„The World Book Encyclopedia“ i drugi izvori ukazuju da su nazivi za te dane „izvedeni iz imena nordijskih bogova“. Međutim, „The Encyclopædia Britannica“ kaže da ti nazivi dolaze „od anglo-saksonskih reči za bogove teutonske mitologije“. Neki izučavaoci veruju da su te anglo-saksonske reči jezički povezane sa staronorveškim. Šta god da je slučaj, to je stvar o kojoj će stručnjaci i dalje raspravljati. (Redakcija)

Depresija Mnogo hvala za članak „Mladi pitaju... Da li da kažem nekom da sam depresivan?“ (22. oktobar 2000). Članak je izašao u vreme kada sam bila veoma depresivna i nisam znala šta da radim. Dok sam čitala članak osećala sam da me neko razume. Razgovarala sam sa roditeljima, svojom najboljom prijateljicom i naročito sa Jehovom. On mi je puno pomogao. Nikada ne bih želela da se odreknem svog bliskog odnosa sa Jehovom.

A. P., Nemačka