U potrazi za vodom života

PRE više od dve hiljade godina, jedan napredan grad od 30 000 stanovnika postao je znamenit u arabijskoj pustinji. Uprkos surovoj klimi sa samo 150 milimetara kiše godišnje, stanovnici Petre su naučili da se snalaze sa to malo vode. Tako je Petra postala bogata i napredna.

 Stanovnici Petre, Nabateji, nisu imali električne pumpe za vodu. Niti su gradili masovne brane. Međutim, znali su da sakupljaju i čuvaju vodu. Ogromna mreža malih rezervoara, nasipa, kanala i cisterni omogućila im je da pažljivo sakupljenu vodu usmeravaju u svoj grad i na svoje male parcele zemlje. Jedva da je kapljica prosuta. Njihovi bunari i cisterne bili su tako dobro sagrađeni da ih koriste čak i današnji beduini.

„Hidrologija je prikrivena lepota Petre“, s divljenjem iznosi jedan hidrolog. „Ti ljudi su bili pravi genijalci.“ Nedavno su izraelski stručnjaci pokušali da nešto primene od genijalnosti Nabateja koji su letinu uzgajali i u Negebu gde je godišnji nivo kišnice retko kad veći od 100 milimetara. Agronomi ispituju ostatke hiljada malih nabatejskih poljoprivrednih dobara čiji su vlasnici vešto usmeravali zimsku kišu na svoja mala terasasta polja.

Već naučene lekcije od Nabateja pomažu poljoprivrednicima u sušom zahvaćenim afričkim državama Sahela. Međutim, i savremene metode čuvanja vode mogu biti isto tako delotvorne. Na kanarskom ostrvu Lanzarote, koji leži uz afričku obalu, poljoprivrednici su naučili kako da uzgajaju grožđe i smokve kad kiše gotovo uopšte nema. Oni sade loze odnosno smokve na dnu okruglih jama i prekrivaju ih slojem vulkanskog pepela kako bi se sprečilo isparavanje. Na taj način dovoljna količina rose prodire do korenja i obezbeđuje se dobar prirod.

Prosta rešenja

Slične priče o prilagođavanju sušnoj klimi mogu se naći svuda po svetu — među Bišnojima koji žive u indijskoj pustinji Tar; među ženama s područja Turkana u Keniji i Navaho Indijancima u Arizoni u SAD. Njihove vekovima sticane tehnike skupljanja kišnice za podmirivanje potreba poljoprivrede, pokazuju se mnogo pouzdanijima nego sjajna visokotehnološka rešenja.

Dvadeseti vek je bio vek izgradnje brana. Obuzdavane su snažne reke i razvijani masivni sistemi za navodnjavanje. Jedan naučnik procenjuje da se u svetu u izvesnoj meri kontroliše 60 posto reka i drugih tokova. Iako od takvih projekata ima neke koristi, ekolozi ukazuju na štetu po okolinu, a da i ne pominjemo posledice po milione koji su ostali bez svojih domova.

Nadalje, uprkos dobrim namerama, poljoprivrednici kojima je voda očajnički potrebna, retko kad imaju koristi od ovih planova. Ukazujući na irigacione sisteme u Indiji, bivši premijer Radživ Gandi je rekao: „Šesnaest godina izdvajamo novac. Za uzvrat ljudi nisu dobili ništa, ni sistem za navodnjavanje, ni vodu, ni porast proizvodnje, niti pomoć u njihovom svakodnevnom životu.“

S druge strane, prosta rešenja pokazala su se korisnima i manje štetnima po okolinu. Mala jezera i brane koje su izgradile lokalne zajednice u Kini veoma su uspešne, a sagrađeno ih je šest miliona. U Izraelu su ljudi shvatili da uz malo domišljatosti mogu da koriste istu vodu prvo za pranje, zatim za sanitarije i onda za navodnjavanje.

Još jedno praktično rešenje jeste navodnjavanje plastičnim cevima položenim na zemlju koje imaju rupe u blizini korena biljke. Tako se čuva zemljište i troši samo 5 posto vode koja je potrebna kod primene ustaljenih metoda. Mudra upotreba vode takođe podrazumeva i izbor poljoprivrednih kultura kojima odgovara suva klima, kao što su kineska šećerna trska ili proso, umesto biljaka kojima je potrebno obilno navodnjavanje, kao što su šećerna trska ili kukuruz.

Na sličan način uz malo naprezanja i domaćinstva i industrija mogu smanjiti  svoje zahteve za vodom. Kilogram papira recimo može se obraditi sa oko pola litra vode ukoliko fabrika više puta koristi istu vodu — a to je ušteda od preko 99 posto. Grad Meksiko je zamenio uobičajene toalete onima koji troše samo trećinu vode. Taj grad je takođe finansirao i jednu informacionu kampanju koja je doprinela znatnom smanjenju potrošnje vode.

Šta je potrebno za uspeh

Rešavanje krize s vodom — kao i većine ekoloških problema — iziskuje promenu stavova. Ljudi treba da budu spremni na saradnju a ne sebični, da podnose razumne žrtve tamo gde je to potrebno i da budu odlučni da brinu o planeti za buduće naraštaje. U svojoj knjizi Last Oasis — Facing Water Scarcity, Sandra Postel iznosi: „Potrebno nam je da znamo šta je etika kad je reč o vodi — to jest potreban nam je vodič za ispravno ponašanje kada se suočavamo sa složenim odlukama o prirodnim sistemima koje ne razumemo u potpunosti, a i ne možemo da ih razumemo.“

Toj ’etici kad je reč o vodi‘, svakako ne treba pristupiti samo lokalno. Zemlje kao i susedi treba da sarađuju, pošto reke ne znaju za državne granice. „Briga o kvantitetu i kvalitetu vode — nekada gledana odvojeno — mora se sada sagledati kao globalni problem“, kaže Ismail Serageldin u svom izveštaju Beating the Water Crisis.

Ali, okupiti države kako bi se rešavali globalni problemi nije lak zadatak, kao što priznaje i generalni sekretar UN Kofi Anan. „U današnjem globalizovanom svetu“, kaže on, „raspoloživi mehanizmi za globalnu intervenciju jedva da su izašli iz povoja. Krajnje je vreme da ideji o ’međunarodnoj zajednici‘ damo konkretniji smisao.“

Jasno je da adekvatno snabdevanje vodom — iako neophodno — nije sve što nam je potrebno da bismo imali zdrav i srećan život. Ljudi prvo moraju da priznaju svoju obavezu pred Onim ko je dao i vodu i sam život (Psalam 36:10; 100:3). I umesto da kratkovido eksploatišu zemlju i njene resurse, oni treba da ’rade na njoj i da je čuvaju‘ kao što je naš Stvoritelj bio zapovedio našim praroditeljima (Postanje 2:8, 15; Psalam 115:16).

Dragocenija vrsta vode

Budući da je voda tako važna, onda ne iznenađuje što joj se u Bibliji pridaje i simbolično značenje. Da bismo imali život kakav je trebalo da imamo, onda zaista moramo prepoznati izvor te simbolične vode. Takođe moramo naučiti da odražavamo stav jedne žene iz prvog veka koja je od Isusa Hrista zatražila: „Gospodine, daj mi te vode“ (Jovan 4:15). Pogledajte kako se to zbilo.

Isus je zastao kod jednog dubokog bunara u blizini današnjeg Nablusa — po svemu sudeći bunara koji još uvek postoji i kojeg sve do danas posećuju ljudi iz celog sveta. Na bunar je došla i jedna Samarićanka. Poput mnogih žena iz prvog veka, ona je sigurno redovno dolazila tamo i vodom snabdevala svoju kuću. Ali Isus joj je rekao da joj može pružiti „živu vodu“ — izvor vode koji nikada ne bi presušio (Jovan 4:10, 13, 14).

Posve razumljivo, interesovanje ove žene je poraslo. Ali naravno, ’živa voda‘ o kojoj je Isus govorio nije bila doslovna voda. Isus je imao na umu duhovne pripreme koje ljudima pomažu da jednom žive zauvek. Međutim, postoji veza između simbolične i doslovne vode — obe su nam potrebne da bismo u potpunosti uživali u životu.

Bog je više puta iznašao rešenje za nestašicu vode među svojim narodom. Putem čuda je vodom snabdeo ogromno mnoštvo izraelskih izbeglica koji su prolazili kroz sinajsku pustoš na putu  u Obećanu zemlju (Izlazak 17:1-6; Brojevi 20:2-11). Božji prorok Jelisej je očistio jerihonski bunar koji je bio zagađen (2. Kraljevima 2:19-22). A kada se ostatak pokajničkih Izraelaca vraćao iz Vavilona u svoj zavičaj, Bog ih je vodio do ’vode u pustinji‘ (Isaija 43:14, 19-21).

Našoj planeti je danas hitno potreban nepresušan resurs vode. Budući da je naš Stvoritelj Jehova Bog pružao u prošlosti rešenja za probleme s vodom, zar to neće učiniti i u budućnosti? Biblija nam daje zasiguranje da hoće. Opisujući uslove pod obećanim Kraljevstvom, Bog kaže: „Otvoriću reke na visovima i izvore usred dolina, pustinju ću u jezero obratiti i tu suhu zemlju i izvore vode... da vide i da poznaju, da promisle i da razumeju da je to Jehovina ruka uradila“ (Isaija 41:18, 20).

Biblija obećava da u tom vremenu ljudi „neće biti ni gladni ni žedni“ (Isaija 49:10). Zahvaljujući novoj upravi nad celom planetom, trajno će se rešiti kriza s vodom. Ta uprava — Kraljevstvo za koje je Isus učio da se molimo — delovaće s ’pravdom od sad i doveka“ (Isaija 9:6, 7; Matej 6:9, 10). I zato će posvuda na zemlji ljudi konačno postati istinska međunarodna zajednica (Psalam 72:5, 7, 8).

Ukoliko sada tragamo za vodom života, onda možemo iščekivati dan kada će uistinu biti dovoljno vode za sve.

[Slike na 10. strani]

Iznad: drevni stanovnici Petre znali su da čuvaju vodu

Ispod: nabatejski vodovodni kanal u Petri

[Izvor]

Garo Nalbandian

[Slika na 10. strani]

Poljoprivrednici na Kanarskim ostrvima naučili su da uzgajaju biljke kad kiše gotovo uopšte nema

[Slike na 13. strani]

Šta je Isus mislio kada je ovoj ženi obećao „živu vodu“?