Božje ime je promenilo moj život!

ISPRIČALA SANDI JASI COSI

POKUŠAVAJUĆI da se sakrijemo, moje sestre i ja smo se kikotale i udarale pod krevetom dok su mormoni kucali na naša vrata. a Kada sam konačno otvorila, grubo sam im rekla da smo tradicionalni Navaho Indijanci i da ne želim da s nama razgovaraju o bilo kojoj religiji belaca.

Naši roditelji su otišli do jedne udaljene prodavnice da kupe potrepštine. Trebalo je da se vrate uveče. Kada su se vratili, saznali su da sam bila gruba prema mormonima. Dali su mi dobar savet da se nikada više prema bilo kome ne ophodim s nepoštovanjem. Bili smo poučeni da se s ljudima ophodimo s poštovanjem i ljubaznošću. Sećam se kada je jednoga dana došao neki neočekivani posetilac. Moji roditelji su napolju pripremali jelo. Gostoljubivo su ga pozvali da prvo on jede, a mi smo jeli posle.

Život u rezervatu

Živeli smo u Hauel Mejsi (Arizona), četrnaest kilometara severozapadno od rezervata Hopi Indijanaca, daleko od pretrpanih gradova. To je na jugozapadu Sjedinjenih Država, gde se nalazi spektakularan pustinjski pejzaž, prošaran neobičnim formacijama crvenog pustinjskog kamena. Tu su mnoge mese — stenovite visoravni sa okomitim padinama. S njih smo mogli da i na razdaljini od osam kilometara posmatramo svoje ovce kako pasu. Kako sam volela spokoj ove zemlje, mog zavičaja!

Tokom srednje škole sam se jako zbližila s mojim rođakama koje su podržavale Indijanski pokret (AIM). b Bila sam veoma ponosna na to što sam starosedelac Amerike i belcima sam otvoreno govorila šta mislim o decenijama ugnjetavanja, za koje sam verovala da ga je prouzrokovao Biro za indijanska pitanja (BIA). Za razliku od mojih rođaka, mržnju nisam otvoreno ispoljavala. Držala sam je tajno u svom srcu. To me je navelo da mrzim svakoga ko je posedovao Bibliju.

Mislila sam da su belci zbog Biblije imali moć da nam oduzmu zemlju, prava i slobodu da praktikujemo svoje svete rituale! Čak sam falsifikovala očev potpis da ne bih išla na protestantske i katoličke religiozne ceremonije kada smo tokom školovanja bili u internatu prisiljavani da idemo u crkvu. Svrha tih škola je bila da nas asimiluju i da zaboravimo svoju indijansku tradiciju. Čak nam nije bilo dozvoljeno ni da pričamo na sopstvenom jeziku!

Duboko smo poštovali prirodu i naše okruženje. Svakog jutra bismo se okrenuli prema istoku, molili se i zahvaljivali posipanjem  polena svetog kukuruza. c Tako sam redovno učila da obožavam na način na koji to rade Navaho Indijanci i to sam s ponosom prihvatila od sveg srca. Nije me privlačila hrišćanska ideja odlaska na nebo, niti sam verovala u vatreno mučenje u paklu. Moje srce je čeznulo da živim na zemlji.

Tokom školskih raspusta uživala sam sa svojom porodicom koja je vrlo složna. Čišćenje hogana — našeg Navaho boravišta — tkanje i čuvanje ovaca bilo je moja svakodnevna rutina. Mi Navaho Indijanci smo vekovima pastiri. Svaki put kad sam čistila hogan (vidite sliku ispod) primećivala sam malu crvenu knjigu u kojoj je bila biblijska knjiga Psalama i nekoliko knjiga iz „Novog zaveta“. Šutnula bih je negde, nikada ne razmišljajući o njenom sadržaju i značenju. Ali nikada je nisam bacila.

Brak — iluzija i razočaranje

Nakon što sam završila srednju školu, planirala sam da u Albukerkeu (Novi Meksiko) završim neki zanat. Međutim, pre nego što sam pošla, upoznala sam svog budućeg muža. Vratila sam se u Navaho rezervat, koji smo zvali Rez, da bih se udala. Moji roditelji su bili u braku mnogo godina. Želela sam da sledim njihove stope i udala sam se. Volela sam da budem domaćica i uživala sam u našem porodičnom životu, posebno kada se rodio naš sin Lionel. Moj muž i ja smo bili veoma srećni — sve dok jednog dana nisam čula vest koja mi je slomila srce!

Moj muž je imao još jednu ženu! Naš brak je bio uništen njegovim neverstvom. Bila sam strašno potresena i zamrzela sam ga. Želela sam osvetu! Ali tokom naših parnica oko starateljstva nad našim sinom i oko alimentacije, jednostavno sam postala tužna, osećajući se bezvredno i bez nade. Trčala sam kilometrima da bih ublažila svoju tugu. Malo mi je trebalo da se rasplačem i izgubila sam apetit. Osećala sam se potpuno usamljeno.

Posle nekog vremena započela sam vezu s jednim čovekom koji je imao slične bračne probleme. Oboje smo bili povređeni. Pokazivao je razumevanje i pružao mi emocionalnu podršku koja mi je bila potrebna. Pričala sam mu o svojim najdubljim mislima i osećanjima što se tiče života. On je slušao što mi je pokazalo da brine. Napravili smo planove da se venčamo.

Onda sam saznala da me i on vara! Premda je bilo teško i bolno, izbacila sam ga iz svog života. Osećala sam se odbačeno i bila sam u teškoj depresiji. Postala sam ogorčena, osvetoljubiva i samoubilački nastrojena. Dva puta sam pokušala da okončam svoj život. Samo sam želela da umrem.

 Moje prvo naziranje pravog Boga

Prolila sam mnogo suza dok sam se molila Bogu koga nisam poznavala. Pa ipak, bila sam sklona da verujem da postoji neko Vrhovno biće koje je stvorilo svemir koji uliva strahopoštovanje. Bila sam fascinirana prelepim zalascima sunca i razmišljala sam o tome kako je taj Neko divan čim nam dozvoljava da uživamo u takvim čudima. Zavolela sam tu osobu koju nisam poznavala. Počela sam da mu govorim: „Bože, ako stvarno postojiš, pomozi mi, usmeri me i učini me ponovo srećnom.“

Moja porodica se u međuvremenu zabrinula, posebno moj otac. Roditelji su unajmili vračeve da me izleče. Otac je rekao da dobar vrač nikada neće tražiti novac i da će postupati po onom što propoveda. Da bih zadovoljila roditelje, nekoliko puta sam učestvovala u religioznim ceremonijama Blagosloveni put Navaho.

Danima sam bila izolovana u hoganu samo s radiom pored kreveta. S gnušanjem sam slušala kritike nekog sveštenika, pošto nisam prihvatala Isusa u svom srcu. To mi je bilo toliko odbojno! Nisam više mogla da podnesem religiju belaca, pa čak ni svoju religiju! Došla sam na ideju da pronađem Boga na sopstveni način.

Tokom svoje izolacije, ponovo sam primetila tu crvenu knjižicu. Otkrila sam da je to deo Biblije. Čitajući Psalme, saznala sam o patnjama i depresiji kralja Davida i bila sam utešena (Psalam 38:2-23; 51:3-21). Međutim, zbog svog ponosa brzo sam odbacila sve što sam pročitala. Neću prihvatiti religiju belaca.

Uprkos depresiji, uspevala sam da se dobro staram o svom sinu. On je postao izvor mog ohrabrenja. Počela sam da gledam religiozne TV-emisije u kojima su se nudile molitve. Podigla sam slušalicu i očajnički zatražila pomoć. Tresnula sam slušalicu kada mi je rečeno da treba da obećam da ću platiti 50 ili 100 dolara!

Zbog brakorazvodne parnice sam bila depresivna, posebno kada bih videla muža kako je neiskren pred plemenskim sudijom. Zbog borbe oko starateljstva nad našim sinom, trebalo nam je puno vremena da okončamo naš razvod. Ali pobedila sam. Moj otac me je bez reči, s puno ljubavi podržavao tokom suđenja. Video je da sam duboko povređena.

Moj prvi kontakt sa Svedocima

Odlučila sam da na svaki dan života gledam zasebno. Jednom prilikom sam primetila jednu Navaho porodicu kako razgovara s mojim komšijama. Nisam mogla da odolim da ih ne špijuniram. Posetioci su bili uključeni u neku vrstu rada od vrata do vrata. Došli su i do moje kuće. Sandra, jedna Navaho Indijanka, predstavila se kao Jehovin svedok. Ime Jehova je više nego išta privuklo moju pažnju. Rekla sam: „Ko je Jehova? Vi mora da ste neka nova religija. Zašto u crkvi nisam bila poučena Božjem imenu?“

Ljubazno je otvorila svoju Bibliju na Psalam 83:19 koji kaže: „Nek znaju da si ti sam, kome je ime Jehova, Svevišnji nad celom zemljom.“ Objasnila je da Bog ima ime i da je njegov Sin, Isus Hrist, bio svedok za Jehovu. Ponudila se da me poučava o Jehovi i Isusu i ostavila mi je knjigu Istina koja vodi do večnog života. d Uzbuđeno sam rekla: „Hoću. Volela bih da probam ovu novu religiju!“

Za jednu noć sam pročitala knjigu. Govorila je na nov i drugačiji način. Objašnjavala je da život ima smisao i to je ono što je bilo potrebno da u meni probudi želju za životom. Počela sam da proučavam Bibliju i na moje zadovoljstvo, iz nje je odgovoreno na mnoga moja pitanja. Verovala sam u sve što sam učila. Bilo je logično i moralo je biti istina!

Lionela sam počela da poučavam biblijskim istinama kada je imao šest godina. Zajedno smo se molili. Hrabrili smo jedno drugo mišlju da Jehova brine i da treba da mu verujemo. Ponekad nisam imala snage da izađem na kraj s problemima. Tada bi me zagrlio svojim ručicama i situaciju  bi skroz preokrenule njegove ohrabrujuće reči izgovorene sa uverenjem: „Mama, nemoj da plačeš, Jehova će brinuti o nama.“ Kako me je to tešilo i davalo mi odlučnost da nastavim s proučavanjem Biblije! Neprestano sam se molila za vođstvo.

Uticaj hrišćanskih sastanaka

Zahvalnost Jehovi nas je pokretala da prevaljujemo po 240 kilometara da bi posećivali sastanke Jehovinih svedoka u Tubi. Preko leta smo išli dva puta nedeljno, a zimi smo zbog lošeg vremena išli nedeljom i ostajali ceo dan. Jednom prilikom su nam se kola pokvarila i stopirali smo da bismo stigli do Dvorane Kraljevstva. Duge vožnje su bile zamorne, ali Lionelov komentar da nikada ne smemo da propustimo sastanak osim ako nismo na samrti utisnuo je u mene to koliko je važno da duhovnu pouku od Jehove ne uzimamo zdravo za gotovo.

Na sastancima mi nije trebalo mnogo da se rasplačem kad smo pevali pesme Kraljevstva o večnom životu bez muka. Od Jehovinih svedoka sam dobijala utehu i ohrabrenje. Bili su gostoljubivi i pozivali su nas kod sebe na ručak i osveženja, a učestvovali smo i u njihovom porodičnom biblijskom studiju. Pokazivali su interesovanje za nas i slušali su. Posebno su starešine odigrale ključnu ulogu jer su saosećali s nama i jačali naše uverenje da Jehova Bog brine. Bila sam srećna što sam stekla prave prijatelje. Bili su okrepljujući i čak su plakali sa mnom kada sam mislila da više ne mogu da izdržim (Matej 11:28-30).

Dve krupne odluke

Taman kad sam bila zadovoljna onim što je Jehova činio za nas, čovek s kojim sam se zabavljala došao je da mi se izvini. Još uvek sam ga volela i nisam mogla da odbijem njegove molbe. Napravili smo planove da se venčamo. Mislila sam da će ga istina promeniti. To je bila najveća greška u mom životu! Nisam bila srećna. Savest me je strašno mučila. Na moje zaprepašćenje, on nije želeo istinu.

Poverila sam se jednom starešini. Rezonovao je sa mnom na temelju Pisma i molio se sa mnom u vezi s mojom odlukom. Zaključila sam da me Jehova nikada neće povrediti ili mi naneti bol dok nesavršeni ljudi hoće, bez obzira koliko ih voleli. U stvari, shvatila sam da u takozvanim divljim brakovima nema sigurnosti. Donela sam odluku. Bilo je vrlo teško i bolno okončati tu vezu. Iako će mi finansijski biti teže, bilo je potrebno da verujem u Jehovu svim svojim srcem.

Volela sam Jehovu i odlučila sam da mu služim. Dana 19. maja 1984. simbolizovala sam svoje predanje Jehovi Bogu krštenjem u vodi. I moj sin Lionel je kršteni Jehovin svedok. Pretrpeli smo mnogo progonstva od moje porodice i bivšeg muža, ali nastavili smo da se oslanjamo na Jehovu. Nismo se razočarali. Moja porodica se posle 11 dugih godina smirila i prihvatila naš novi način života.

Mnogo ih volim i sve što želim jeste da daju šansu Jehovi pa da i oni mogu postati srećni. Moj otac, koji je mislio da me je izgubio zbog depresije i pokušaja samoubistva, hrabro me je branio. Bio je zadovoljan što me ponovo vidi srećnu. Shvatila sam da su molitve Jehovi, prisustvovanje sastancima Jehovinih svedoka i primenjivanje Božje Reči veoma bitni u procesu emocionalnog oporavka.

 Nada za budućnost

Radujem se vremenu kada će svi tragovi patnje, nesavršenosti, neistina i mržnje potpuno nestati. Zamišljam našu Navaho zemlju s bujnom vegetacijom, s drvećem bresaka i kajsija kojih je nekada bilo ovde. Vidim radost različitih plemena kako uz pomoć reka i kiše pretvaraju svoju neplodnu zemlju u prelepi raj. Vidim nas kako delimo zemlju s našim susedima Hopijima i drugim plemenima umesto da se sukobljavamo kao što je bilo u skoroj istoriji. Sada vidim kako Božja Reč ujedinjuje sve rase, sva plemena i sve porodice. U budućnosti ću videti porodice i prijatelje kako su putem uskrsenja sjedinjeni s voljenim umrlima. To će biti vreme velike radosti s večnim životom u izgledu. Ne mogu da zamislim da neko ne želi da sazna za ovu divnu nadu.

Teokratski rast u Navaho zemlji

Bilo je uzbudljivo videti Dvoranu Kraljevstva u Tubi i posmatrati rast četiri skupštine u rezervatima Navaho i Hopi e — Činli, Kajenta, Tuba i Kanjon Kims. Kada sam 1983. prvi put učestvovala u Teokratskoj školi službe, mogla sam samo da maštam kako će se ona jednoga dana održavati na Navaho jeziku. To više nije plod moje mašte. Od 1998. škola se vodi na Navaho jeziku.

Razgovaranje s drugima o tome da Bog ima ime donelo je beskrajne blagoslove. To što na svom jeziku možemo da čitamo i delimo s drugima reči koje jačaju veru iz brošura Nihookáá’gi Hoolááágóó liná Bahózhoóodoo! (Raduj se zauvek životu na Zemlji!), Ha’át’fíísh éí God Nihá yee Hool’a’? (Šta Bog zahteva od nas?) i na kraju Ni Éí God Bik’is Dííleelgo Át’é! (I ti možeš biti Božji prijatelj!), previše je oduševljavajuće da bi se rečima moglo izraziti. Zahvalna sam klasi vernog i razboritog roba što predvodi u ovom biblijskom obrazovnom delu tako da sve nacije, sva plemena i svi jezici mogu izvući korist, uključujući i narod Navaho, Dine (Matej 24:45-47).

Radim puno radno vreme da bih se izdržavala, ali pronalazim radost u tome što sam redovno u pomoćnoj pionirskoj službi. Cenim to što sam sama i želim da služim Jehovi bez smetnji. Zadovoljna sam i srećna kada govorim svom narodu i drugima, posebno onima koji su očajni, da je „Gospod... blizu onijeh koji su skrušena srca, i pomaže onima koji su smjerna duha“ (Psalam 34:18, DK).

Ne mislim više da je Biblija religija belaca. Božja Reč Biblija je za sve koji žele da uče iz nje i primenjuju je. Kada vas posete Jehovini svedoci, dozvolite im da vam pokažu kako možete biti stvarno srećni. Oni vam donose dobru vest o Božjem imenu Jehova, imenu koje je promenilo moj život! „Aoo,’ Diyin God bízhi’ Jiihóvah wolyé.“ („Da, Božje ime je Jehova.“)

[Fusnote]

[Slika na 21. strani]

Tipičan Navaho hogan

[Slika na 21. strani]

S mojim sinom Lionelom

[Slika na 23. strani]

S prijateljima iz Rusije na međunarodnom kongresu u Moskvi 1993.

[Slika na 24. strani]

S mojom duhovnom porodicom u skupštini Kajenta, Arizona