Droga — ko je koristi?

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ JUŽNE AFRIKE

„SVI koriste drogu.“ Ova preuveličana izjava se možda upotrebljava da bi se naivne osobe navele da probaju zakonom zabranjenu drogu. Ali koliko u ovim rečima ima istine zavisi od toga kako definišemo pojam „droga“.

Izraz „droga“ se definiše na sledeći način: „Sve hemijske supstance, bilo prirodnog ili sintetičkog porekla, koje se mogu koristiti za poboljšanje sposobnosti opažanja, raspoloženja ili nekog drugog psihičkog stanja.“ To je podesan, uopšten opis onoga što se naziva psihoaktivna droga, premda to značenje ne pokriva mnoge lekove koji se koriste kod fizičkih oboljenja.

Prema toj definiciji i alkohol je jedna vrsta droge. Opasnost leži u neumerenom korišćenju alkohola, što je očigledno sve učestalije. Jedna anketa na koledžima i univerzitetima u zapadnim zemljama otkrila je da je „pijančenje najozbiljniji problem u srednjoškolskim i studentskim domovima“. Prema toj anketi je ustanovljeno da su 44 posto studenata pijanice. a

Poput alkohola, i duvan je zakonom dozvoljen premda sadrži snažan otrov, nikotin. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, pušenje ubija oko četiri miliona ljudi godišnje. Pa ipak, duvanski moćnici su bogati i poštovani članovi društva. Pušenje cigareta takođe stvara jaku zavisnost, možda i veću nego mnoge nezakonite droge.

Brojne zemlje su nedavnih godina smanjile reklamiranje cigareta i nametnule  druga ograničenja. I pored toga mnogi ljudi još uvek pušenje smatraju prihvatljivom socijalnom pojavom. Filmska industrija i dalje prikazuje pušenje u privlačnom svetlu. Prema jednom istraživanju Kalifornijskog fakulteta u San Francisku utvrđeno je da je u filmovima koji su od 1991. do 1996. doneli najviše novca, 80 posto glavnih ličnosti predstavljeno kao osobe koje puše.

A šta je s takozvanim bezopasnim drogama?

Droge koje se upotrebljavaju u medicinske svrhe svakako koriste mnogima, ali one mogu i da se zloupotrebe. Doktori ponekad suviše lako prepisuju lekove ili pacijenti vrše pritisak na njih da prepišu lekove koji nisu neophodni. Jedan lekar je komentarisao: „Doktori ne provedu uvek dovoljno vremena s pacijentom da bi pronašli uzrok njegovih simptoma. Lakše je reći: ’Uzmite ovaj lek.‘ Ali time se ne rešava glavni problem.“

Čak i lekovi koji se mogu dobiti bez recepta, kao što su aspirin i paracetamol (tilenol, panadol), ako se zloupotrebljavaju mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Svake godine umre preko 2 000 ljudi širom sveta zbog pogrešne upotrebe paracetamola.

Prema našoj prethodnoj definiciji, kofein u čaju i kafi je takođe jedna vrsta droge, mada teško da ćemo tako misliti kad za doručak pijemo naš omiljeni napitak. Bilo bi apsurdno posmatrati opšteprihvaćene napitke poput čaja i kafe u istom svetlu kao i teške droge poput heroina. To je kao kada bismo upoređivali domaću mačku s razjarenim lavom. Ipak, prema rečima nekih stručnjaka na području zdravlja, ukoliko iz navike dnevno pijete više od pet šoljica kafe ili devet šoljica čaja, to bi vam moglo škoditi. Osim toga, ako biste morali drastično da smanjite veoma veliku količinu, doživeli biste simptome apstinencije slične ovima koje je iskusila jedna žena koja je pila čaj: „Povraćanje, jake glavobolje i preosetljivost na svetlost.“

Kako stoje stvari s korišćenjem nezakonitih droga?

Još kontroverznije pitanje je korišćenje droga u sportu. Ono je bilo istaknuto 1998. za vreme Tur de Fransa kada je devet biciklista vodećeg tima diskvalifikovano zbog korišćenja droge u cilju postizanja boljih rezultata. Sportisti su izumeli različite načine da osujete uspešnost testova na drogu. Časopis Time izveštava da neki idu čak toliko daleko da izvršavaju „’transplantaciju mokraće‘, što znači da putem katetra stave u svoju bešiku nečiju ’čistu‘ mokraću, što je često bolan postupak“.

Još se nismo pozabavili sa zapanjujućim nizom zakonom zabranjenih droga koje se koriste radi „razonode“. Tu spadaju marihuana, ekstazi (metilendioksi-metamfetamin, ili MDMA), LSD (dietilamid lizerginske kiseline), stimulanti (poput kokaina i amfetamina) sredstva za smirenje (sedativi poput trankvilajzera) i heroin. Ne treba zaboraviti ni različita opojna sredstva koja se udišu, kao što su lepak i benzin, što je popularno među mladima. Naravno, to nisu zabranjene supstance i lako su dostupne.

 Uobičajena predstava o ispijenom narkomanu kako u tamnoj sobi ubrizgava drogu može biti obmana. Mnogi zavisnici od droge su još uvek u stanju da u svakodnevnom životu relativno normalno funkcionišu, premda njihova zavisnost u većoj ili manjoj meri sigurno utiče na kvalitet njihovog života. Pa ipak, ne možemo potcenjivati tamnu stranu droge. Jedan pisac opisuje kako su neki korisnici kokaina „u stanju da ga za relativno kratko vreme puno puta ’ubrizgaju‘, pretvarajući svoje telo u izbodenu, krvavu i modru masu“.

Posle očiglednog opadanja krajem 1980-ih, ilegalno korišćenje droge je ponovo u porastu širom sveta. Časopis Newsweek je zapazio: „Vlasti su savladane naletom krijumčarenja droge, porastom upotrebe droge gotovo svih vrsta i nedostatkom sredstava — i informacija — potrebnih za borbu protiv toga.“ Novine The Star iz Johanesburga (Južna Afrika) navele su da je prema vladinim statistikama, „svaki četvrti čovek koji živi u Južnoj Africi zavisnik od alkohola ili droge“.

Institut UN za istraživanje socijalnog razvoja istakao je da su „proizvođači droge i dileri... organizovani na globalnom nivou i da jedan znatan deo svojih prihoda od droge daju finansijskim centrima koji im za uzvrat nude diskreciju i primamljive investicije... Dileri droge sada mogu da operu nezakonito stečen novac tako što bez mnogo kontrole od strane države elektronskim putem prebacuju novac“.

Izgleda da mnogi Amerikanci, iako nesvesno, svakodnevno mogu da imaju doticaj sa kokainom. Jedan članak u novinama Discover je objasnio da većina američkih novčanica ima tragove droge.

Činjenica je da je danas korišćenje droga, uključujući i zakonom zabranjene droge, mnogima postalo nešto prihvatljivo, nešto što je sastavni deo svakodnevnog života. S obzirom na to da se javnost uveliko informiše o štetnosti korišćenja zabranjenih droga, kao i duvana i alkohola, postavlja se logično pitanje: šta navodi ljude da ih koriste? Dok imamo na umu ovo pitanje, dobro je da razmislimo kakvo je naše gledište prema drogama.

[Fusnota]

[Slika na 3. strani]

Pijančenje je glavni problem u mnogim srednjoškolskim i studentskim domovima

[Slika na 5. strani]

Mnogi smatraju da je korišćenje droge radi „razonode“ i pušenje bezopasno