Pogled u svet

„Nedostaje“ sedamdeset devet miliona žena

UN su finansirale jedno istraživanje u „Indiji, Pakistanu, Bangladešu, Nepalu, Šri Lanki, Butanu i Maldivima koje kaže da zbog diskriminacije ženskog roda i pre i posle rođenja, u ’južnoj Aziji nedostaje‘ oko 79 miliona žena“, navodi jedan izveštaj Rojtersa. Žene ’nedostaju‘ zbog abortusa kao i „čedomorstva i toga što se u područjima gde se hrana raspodeljuje prednost daje muškim bebama“. Davanje prednosti muškom rodu u deljenju hrane nastavlja se i u odraslom dobu zbog čega žene imaju hronične probleme usled slabe ishrane. Izveštaj kaže da je „među devojkama i ženama koje mogu da rađaju visoka stopa mortaliteta“. Podatak od 79 miliona zasniva se na činjenici da u tom području na svakih 100 muškaraca dolaze samo 94 žene, dok je taj odnos u svetu 106 žena na svakih 100 muškaraca.

Otvoren najduži tunel

U Norveškoj je otvoren najduži tunel na svetu, izveštavaju novine Frankfurter Allgemeine Zeitung. Tunel Lardal je dugačak 24,5 kilometara i povezuje dva najveća grada u Norveškoj, Oslo i Bergen. Pre su vozači morali da biraju između vetrovitog planinskog puta i putovanja feribotom preko fjorda. U novom tunelu je veliki akcenat stavljen na bezbednost. Na svakih petsto metara se može preći na trake koje vode u suprotnom smeru, zatim tu su veliki nezapaljivi ventilatori koji kroz ventilacione otvore mogu izvući dim i otrovne gasove, i najsavremeniji sistemi za hitnu pomoć. Mnogi ljudi se plaše dugih tunela i zbog toga veliki parkinzi dele tunel Lardal u četiri deonice. Zidovi ovih parkinga su osvetljeni plavom svetlošću da bi se odavao utisak dnevnog svetla i svežeg vazduha. Međutim, jedna anketa je pokazala da će 25 posto Norvežana — zbog toga što se plaše nesreća i požara — izbegavati ovaj tunel.

Ugrožene životinje se vraćaju u Izrael

Mnoge životinje koje su nestale iz Izraela sada se ponovo vraćaju, navodi se u jednom članku iz izraelskih novina Haaretz. Čopori šakala i vukova su se vratili u Nedžeb i na Golansku visoravan. Prema zadnjem brojanju, broj orlova na severu Izraela je porastao na 450. Čak je u Galileji viđen jedan leopard. Verovalo se da su u ovom području leopardi istrebljeni, a i vukovima je pretilo istrebljenje. Ali sada su se ovi grabljivci vratili, kao i njihov plen — antilope, kozorozi i jeleni. Dok su se neke životinje same vratile, druge su donesene u svoje pređašnje stanište. To uključuje i divlje magarce kojih sada više od sto ponovo tumara Nedžebom.

Dodatne prednosti od dojenja

„Želite da povećate koeficijent inteligencije svoje bebe“, pita časopis Psychology Today. „To može biti tako lako; bebu umesto kupovnim mlekom hranite majčinim.“ Izgleda da dve masne kiseline koje se nalaze u majčinom mleku — dokosaheksaenska (DHA) i arašidonska (AA) — utiču na razvoj nerava. Testovi su pokazali da su se „deca koja su konzumirala i DHA i AA pokazala sposobnijom od drugih grupa dece što se tiče pamćenja, rešavanja problema i razvoja jezičkih veština“, kaže ovaj časopis, pokazujući da je majčino mleko najbolje.

„Istraživanje je takođe otkrilo zašto su ljudi toliko čvrsto vezani za hranu iz svoje kulture“, kaže časopis Science. „Žene koje tokom trudnoće i u vreme dojenja piju sok od šargarepe, na svoje potomstvo će preneti sklonost ka šargarepi... Istraživanje pokazuje da je majčino mleko bolje od kupovnog zato što čini da deca lakše prihvataju novu hranu“ i uči ih „koja je hrana bezbedna — što ističe važnost zdrave ishrane za trudne mame kao i za dojilje.“

Pristojan posao još uvek samo želja

„Pristojan posao za sve — još uvek samo san“, kaže jedan naslov u nemačkim novinama Hannoversche Allgemeine Zeitung, izveštavajući o simpozijumu „Globalan dijalog“ koji je održan na svetskoj  izložbi EXPO 2000 u Hanoveru. Premda je načelo jednake naknade za jednaki rad muškaraca i žena usvojeno 1951, a dečiji rad zabranjen 1973, 150 miliona ljudi širom sveta je bez posla, 850 miliona nema adekvatan posao, a 250 miliona dece mora da radi. Polovina svetskog stanovništva živi s manje od dva dolara dnevno. I pored svih napora, jaz između bogatih i siromašnih je sve veći umesto sve manji. Pored toga, stvari oko kojih su zabrinute bogate i siromašne zemlje prilično se razlikuju. Dok evropski političari raspravljaju o planovima da zaposleni poseduju akcije firme u kojoj rade i o uticaju sindikata, njihove kolege iz zemalja u razvoju moraju da brinu o mnogo fundamentalnijim pitanjima, kao što su osnovno školsko obrazovanje za sve i stvaranje poslova za narednu generaciju.

Masada u opasnosti?

„Masada ne sme ponovo pasti!“, jeste borbeni poklič koji je motivisao Jevreje dok su stvarali savremenu naciju Izrael. „Ali Masada bi stvarno mogla ponovo da padne“, zapaža jedan novinski izveštaj NBC-ja, „doslovno zbog sila prirode.“ Ovo popularno turističko mesto „nalazi se na jednom od najnestabilnijih raseda ove planete; Rasednoj dolini Mrtvog mora“. Litice planine su podeljene na stotine delova od kojih bi neki mogli popustiti ukoliko bi ih potresao zemljotres. Čak su i kompjuterske analize ukazale da su delovi na istočnoj strani Zmijske staze bukvalno popustili i već su poduprti čeličnim šipkama dugim 18 metara. Međutim, ostaci palate koju je kralj Irod izgradio na severnom delu Masade „takođe su na nestabilnom zemljištu“ i potrebno ih je podupreti. Rad na ovom delu do sada još nije počeo zbog nedostatka sredstava. Pre skoro 2 000 godina u Masadi, koja se nalazi 100 kilometara od Jerusalima, grupa od 967 jevrejskih pobunjenika dve godine je odolevala opsadi rimske vojske. Kaže se da su se Jevreji noć pre nego što su Rimljani prodrli u njihovo utvrđenje, odlučili za samoubistvo umesto za predaju.

Čuvajte se sunca

Dugotrajna izloženost suncu bez adekvatne zaštite može prouzrokovati rak kože, kaže jedan članak iz meksičkih novina El Universal. Prema dermatologu Adrijani Anides Fonseka, zračenje sunca ima kumulativni efekat koji se obično ispoljava kao malignost nakon 50. godine starosti. Ona preporučuje da se namažete kremom za sunčanje 30 minuta pre sunčanja i da to ponavljate svaka tri ili četiri sata, posle odlaska u vodu ili kada se preterano znojite. Ljudima koji imaju svetlu kožu potrebne su kreme sa zaštitnim faktorom iznad 30 ili 40, dok su ljudima s tamnijom kožom potrebne sa zaštitnim faktorom od 15 do 30. Čak i tada se mora imati na umu da kreme nisu potpuna zaštita od štete koju izaziva zračenje i da losioni za preplanulost mogu samo još pogoršati stvari, jer mogu da prouzrokuju dublje opekotine. Posebno treba povesti računa da se bebe zaštite od direktne izloženosti suncu, jer se njihova epidermalna zaštita još nije razvila u potpunosti.

Izgubljen interes za sveštenstvo

Katolički roditelji „više ne govore s ponosom, ’moj sin je sveštenik‘“, kaže The New York Times. „Katoličke vođe... dobro znaju da je glavni faktor koji stoji iza nedostatka sveštenika nedostatak katoličkih roditelja koji su voljni da podstiču svoju decu da budu sveštenici po zanimanju.“ Članak kaže da je jedan od razloga to što su katoličke porodice s manje dece, zbog čega je „teže pomiriti se s tim da će jedini sin prihvatiti sveštenički zavet celibata“. „Roditelji u intervjuima kažu da je pored toga ugled sveštenstva u poslednjoj deceniji uzdrman mnogim vestima o sveštenicima koji su zlostavljali decu.“ Jedna anketa među katolicima koji su najaktivniji u crkvi, koju je sprovelo Nacionalno veće katoličkih biskupa, otkrila je da dve trećine roditelja neće hrabriti svoju decu da teže za karijerom sveštenika ili kaluđerice. Prema Edvardu Dž. Bernsu, jednom svešteniku i predstavniku ovog Veća, jedan mladi, nevenčani par na porodičnom skupu neće čuti negodovanja ako objavi da će živeti zajedno. S druge strane, članovi porodice će jednom mladom čoveku koji namerava da postane sveštenik prebaciti rečima: „Jesi li siguran da to želiš?“