Različita lica Rima

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ITALIJE

„Čini mi se da je Romul [mitološki osnivač Rima 753. pre n. e.] od samog početka sigurno imao božanski nagoveštaj da će grad jednog dana biti sedište i temelj jednog moćnog carstva“ (CICERON, RIMSKI BESEDNIK I DRŽAVNIK IZ PRVOG VEKA PRE N. E.).

KAO i drugi gradovi s milenijumskom istorijom, Rim ima mnoga lica koja s prolaskom vekova ostavljaju svoj trag. Da li biste voleli da ih vidite? Sada je pravi trenutak, posebno ako ste pozvani da prisustvujete nekom od kongresa Jehovinih svedoka koji će se održati od 10. do 12. avgusta 2001, u Rimu, Bariju, Torinu i Milanu.

Ali, koji Rim želite da vidite? Tu je stari Rim, republikanski Rim i carski Rim. Mnogo bliže našem vremenu je srednjovekovni Rim, renesansni Rim, barokni Rim i na kraju savremeni Rim. Da bismo zaokružili sliku tu je i papski Rim, Rim običnog naroda i Rim aristokratije. U svakom uglu ovog velegrada leže iznenađenja.

Drevni grad

Najstarija prebivališta, to jest sela sa kućercima iz gvozdenog doba, izgleda da su se pojavila mnogo pre osmog veka pre n. e., na brežuljcima Rima oko nekadašnje kotline blizu drevnog prelaza na reci Tibar. Brežuljci koji su okruživali ovo područje bili su u drevna vremena lako uočljivi tako da se kaže da se grad izdizao na sedam brežuljaka — Kvirinal, Viminal, Eskvil, Celij, Aventin, Palatin i Kapitol. I dan-danas pojedini delovi grada nose neka od ovih imena.

Ukoliko rešite da posetite Rim, ne zaboravite jedan tačan turistički priručnik i kartu. Tako možete stvoriti sebi predstavu kako je stari Rim mogao izgledati pre nekih 2 000 godina.

Poseta Forumu

„Forum je bio centar političkog, trgovačkog i pravnog života u starom Rimu“, navodi jedan priručnik. Glavni ulaz u ovu zonu nalazi se u Via dei fori imperijali. Tamo ćete stići koristeći metro ili nekoliko autobuskih linija.

Među čuvenim spomenicima na ovom području nalazi se Koloseum, takođe poznat i kao Flavijev amfiteatar, simbol carske epohe. Visok je 48 metara, što je visina jedne savremene petnaestospratnice. Dugačak je oko 190 metara i širok oko 155 metara. Ima 80 ulaza i primao je 55 000 gledalaca! Car Vespazijan je naredio da se sagradi 72. n. e. Razmislite o tome kad zastanete pored njega. Kad bi zidovi samo mogli da govore...

Nedavna otkrića navode da je amfiteatar završen zahvaljujući  plenu koji su rimske legije donele u grad nakon pobedničkog vojnog pohoda u Judeji, a koji je dosegao vrhunac kad je uništen Jerusalim 70. n. e. (Matej 24:1, 2; Luka 21:5, 6). Vekovima su se u ovom amfiteatru održavale brutalne gladijatorske igre. Međutim, za razliku od opšte prihvaćenog gledišta, izgleda da tamo nijedan hrišćanin nije završio mučeničkom smrću. a

U blizini Koloseuma nalazi se Titov slavoluk, podignut u slavu ovog pohoda. Unutar slavoluka možete videti scene sa trijumfalne procesije u kojoj su bili i jevrejski zarobljenici i sveti nameštaj iz hrama. Jevreji su izgleda prolazili baš pored tog mesta!

Još jedan dobro poznati drevni spomenik, impresivan i dobro očuvan, jeste Panteon. To je nekadašnji paganski hram posvećen svim bogovima; a sada je u njemu jedna katolička crkva. Ovo remek-delo rimske tehnike podigao je u razdoblju od 118. do 128. n. e. car Hadrijan (76-138. n. e.), čuven po svom zaštitnom zidu u severnoj Engleskoj. Visina i prečnik ove rotonde su identični — 43,4 metra.

Circus Maximus na brdu Palatin, kao i mnoga druga mesta i spomenici, pozivaju nas da putujemo vremeplovom. Po raznim mestima u gradu još uvek stoje daljnji podsetnici pompe i sjaja šeste svetske sile po biblijskoj istoriji, drevni obelisci i isklesani stubovi kao što su Trajanov stub i stub Marka Aurelija.

Rim u vreme apostola

Iako je otpali hrišćanski svet brzo zamenio apostolsko hrišćanstvo,  još uvek se u Rimu mogu uočiti neke epizode iz života ranih hrišćana. Primera radi, kad posećujemo Apijev drum, kako da se ne setimo izveštaja o apostolu Pavlu kog su njegova hrišćanska braća dopratila čak do ovog grada? (Dela apostolska 28:14-16). Ali treba da pazimo da ne prihvatamo slepo svako predanje. Primer za to nalazi se blizu Foruma i reč je o takozvanoj Mamertinskoj tamnici, mestu na kom je navodno bio zatočen apostol Petar. Ali nema nikakvog biblijskog dokaza da je Petar ikada kročio u ovaj grad.

Dok ste još uvek u zoni Apijevog druma, možda ćete želeti da posetite čuvene katakombe — nekoliko stotina kilometara podzemnih tunela koji su služili kao grobnice. Pronađeni predmeti vezani za kultove mrtvih i mučenih, kao i ideje o besmrtnosti duše ukazuju da oni koji su koristili ova drevna groblja nisu više bili prave pristalice Isusovih izvornih učenja. b

Kako je renesansa izmenila Rim

Od vremena renesanse (14-16. veka), Rim je doživeo veliku transformaciju, između ostalih stvari i zbog sve veće papske moći i ugleda. Na papski dvor su pozivani umetnici, arhitekte i zanatlije. Među najčuvenijima bio je Mikelanđelo. Neka njegova remek-dela čuvaju se u Gradu Vatikanu. Čuvena su „Strašni sud“ u Sikstinskoj kapeli i freske na tavanici kapele koje se mogu videti kada se uđe kroz Vatikanski muzej. Vredno je pomenuti da „Strašni sud“ ne prikazuje čistilište.

Još jedno Mikelanđelovo delo jeste statua Mojsija, pronađena u rimskoj crkvi Sv. Petra u verigama. Njegov uticaj može da se vidi i po brojnim detaljima na bazilici Sv. Petra. U ovoj crkvi se nalazi nekoliko remek-dela, uključujući i Mikelanđelovu skulpturu „Pietà“. Ona predstavlja umrlog Hrista u rukama njegove majke.

Ono što je Jehovinim svedocima interesantno jeste da se na toj bazilici priličan broj puta pojavljuje hebrejski tetragram koji predstavlja Božje ime Jehova. Potražite ga na nadgrobnom spomeniku Klimenta XIII i u Kapeli za predstavljanje.

Spektakularni barokni Rim

Najspektakularnije lice Rima je verovatno ono koje nudi barokni grad. Barokni stil je „velikih razmera i pun razmetljivih detalja“, beleži jedna enciklopedija. Pojavio se krajem 16. veka i do 18. veka postao bliži rokoko stilu. Čuveno barokno delo jeste Berninijev monument posvećen papi Aleksandru VII u crkvi Sv. Petra. Bernini je bio omiljeni papin umetnik. On je u Rimu  preuredio crkve, palate, statue i fontane. Bacite pogled na pjacu (trg) ispred bazilike Sv. Petra, okruženu spektakularnom Berninijevom kolonadom, ili na Pjacu del popolo koja „obrazuje jedno veliko simetrično predvorje u srcu Rima“. Uticaj baroka i Berninija oseća se posvuda! Ne propustite da vidite scenski zanimljive efekte fontane Trevi ili fontana na Pjaci Navoni, kao što su Berninijeva Fontana dei Fiumi (Fontana četiri reke) i Fontana del Moro (Fontana Maura).

Savremeni grad

Danas su retke neke inovacije u gradskom planiranju. Poslednji veliki projekat datira iz 1930-ih i to je bila izgradnja Espozicione Univerzale di Roma (E. U. R.). Trebalo je da slavi fašizam tokom Musolinijeve vladavine.

Neprocenjivom umetničkom nasleđu Rima, koje s uživanjem možete gledati ne samo po ulicama i trgovima već i u više od 100 gradskih muzeja, gradske vlasti sada pridaju veliku važnost i žele da ga očuvaju. Međutim, pre nego što krenete u obilazak muzeja, spomenika i arheoloških nalazišta, bilo bi mudro da saznate vreme otvaranja bilo na odgovarajućim sajtovima na Internetu ili u dobrom turističkom priručniku.

Iako je poznat po Vatikanu, u Rimu takođe postoje i mnoge druge religije. I Jehovini svedoci tamo imaju svoju podružnicu i Kongresnu dvoranu. Na području ove metropole ima skoro 10 000 Svedoka koji se okupljaju u oko 130 skupština i grupa. Pored italijanskog, oni održavaju sastanke na još 12 jezika. Dobro došli u bilo koju njihovu Salu del Renjo (Dvoranu Kraljevstva).

Bez obzira koje lice Rima želite da posetite, među mnogima koje nudi, pozivamo vas da dođete jer, kao što je nemački pisac Johan Volfgang fon Gete napisao, „samo u Rimu čovek može učiti o Rimu“.

[Fusnote]

 [Okvir/Slike na stranama 18, 19]

BARI — prestonica Apulije puna života

APULIJA je oblast koja obrazuje „petu“ italijanske „čizme“. (Vidite kartu na 14. strani.) Čuvena je po maslinovom ulju i vinima. Bari je njen glavni grad sa oko 350 000 stanovnika. Veruje se da grad datira još iz ere pre nastanka Rima. Jedno vreme je bio pod grčkim uticajem. Rimljani, koji su prodrli u ovu oblast u četvrtom veku pre n. e., nazvali su ga Barium i pretvorili ga u municipiciju, to jest u naseobinu rimskih građana koja je zadržala svoju administrativnu nezavisnost.

Od prvog krstaškog rata (1096. n. e.), Bari je dobijao sve veći značaj kao uporište za istočno Sredozemlje i za puteve prema Orijentu. Takođe je postao luka iz koje su polazili krstaški brodovi.

Grad „Božić-Bate“?

Najvažniji spomenici u Bariju tesno su povezani s istorijskim događajima. Zdanje koje naročito ima veze s istorijom Barija jeste Bazilika di San Nikola. Za ovog Nikolu se kaže da je u četvrtom veku n. e. bio biskup od Mire, jednog grada u Maloj Aziji. U antičkom svetu su se detalji iz njegovog života pomešali s detaljima života jednog drugog sveštenika pod istim imenom koji je živeo u šestom veku, tako da su ga okruživale različite legende. Prema jednoj od mnogih, ovaj Nikola je nazvan zaštitnikom dece zato što se kaže da je uskrsnuo troje dece koju je jedan zlobni krčmar isekao na komade i marinirao! Zato ne iznenađuje što se tokom srednjeg veka širilo nebiblijsko obožavanje ovog lika i što su njegove tobožnje relikvije bile veoma tražene.

Prema knjizi Puglia-Dal Gargano al Salento, Nikola, na latinskom poznat kao Sanktus Nikolaus, „postao je Santa Klaus u zemljama severno od Alpa i kasnije u Severnoj Americi [u nekim zemljama poznat i kao Deda Mraz]; njegova biskupska odežda postala je kaput ukrašen krznom, njegova mitra  kapa, a taj svetac jedan dobroćudni, belobradi starac s vrećom punom poklona“. I gle čuda, eto Božić-Bate! c

Postoje i drugi zanimljivi spomenici u tom gradu, ali za Jehovine svedoke posebno može biti interesantno jedno zdanje, Crkva svetog Trojstva i svetaca Kozme i Damjana, sagrađena u 1960-im. Na njenom svodu se nalazi jedan mozaik koji prikazuje tetragram.

Da li ste ikada videli „bunju“?

Nedaleko od Barija nalazi se mnoštvo interesantnih mesta koje možete posetiti. U Alberobelu, oko 55 kilometara jugoistočno od Barija, nalaze se čuvene „bunje“. To su bele građevine neobičnog oblika s kupastim krovom. Smeštene su među drvećem i zovu se i šatori od kamena i neobični paviljoni. Građene su tako što je kamenje slagano bez malterisanja. Zato se čoveku može učiniti da su nestabilne, čak i opasne, ali su ipak izdržljive. Mnoge su vekovima stare. Takođe imaju dobru izolaciju tako da je u njima leti hladno, a zimi toplo.

Ukoliko ste zaljubljenik u fotografije, onda ćete želeti da uslikate impresivni Kastel del Monte, koji se nalazi oko 40 kilometara zapadno od Barija. Naređenje za njegovu izgradnju dao je Frederik II u 13. veku. Kao što jedan turistički priručnik navodi: ovaj dvorac „nadmašuje sve druge dvorce koji imaju veze s Frederikom II. Takođe je i jedna od najprefinjenijih svetovnih građevina srednjeg veka“. Priručnik ga opisuje i kao „proporcionalni geometrijski model s prizemljem i jednim spratom od po osam soba“. Njegova osmougaona konstrukcija spaja osam dodatnih kula na svakom od tih uglova. Vredi ga videti.

Oko 1 600 Jehovinih svedoka i brojni prijatelji sastaju se u Bariju u 18 skupština. Svi gorljivo čekaju da izraze dobrodošlicu mnogim delegatima na Oblasnom kongresu za 2001. godinu „Učitelji Božje Reči“, koji će se održati na gradskom stadionu San Nikola.

[Fusnota]

[Slike]

Tetragram u Crkvi svetog Trojstva i svetaca Kozme i Damjana

Promenada

Kastel del Monte

„Bunje“ u Alberobelu

[Mapa na 14. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

RIM

BARI

[Izvor]

Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Slika na 14. strani]

Titov slavoluk s frizom koji prikazuje odnošenje plena iz jerusalimskog hrama

[Slika na 14. strani]

Koloseum

[Slika na 15. strani]

Stub Marka Aurelija

[Slika na 15. strani]

Apijev drum

[Slika na 15. strani]

Panteon, nekadašnji paganski hram posvećen svim bogovima, a u kom se sada nalazi jedna katolička crkva

[Slika na 16. strani]

Detalj s Mikelanđelovog „Strašnog suda“ iz Sikstinske kapele

[Slika na stranama 16, 17]

Berninijeva Fontana četiri reke

[Slika na 17. strani]

Podružnica Jehovinih svedoka

[Slika na 17. strani]

Fontana Trevi

[Slika na 17. strani]

Legenda kaže da je Romula i Rema, mitološke osnivače grada, dojila jedna vučica