Pogled u svet

Misteriozno preživljavanje

Pariske novine Le Monde izveštavaju da iako su jake oluje u decembru 1999. teško oštetile francuske šume, nedavna posmatranja ukazuju da krupna divljač nije stradala onoliko koliko se mislilo. Na području od 10 000 hektara u opustošenim šumama u istočnoj Francuskoj, pronađeno je svega 20 mrtvih životinja — 10 jelena, 5 srna i 5 divljih svinja. Poslušavši „mehanizme koji i dalje ostaju misterija“, životinje su pronašle načine da se spasu, možda tako što su se skrivale ispod palog drveća ili su se okupile na otvorenom prostoru. Žan-Pol Vidme iz francuskog Nacionalnog ministarstva za šumarstvo kaže: „Manje znamo o [ponašanju] jelena i divljih svinja nego o lavovima i drugim divljim životinjama iz dalekih krajeva.“

Sindrom ekonomske klase

Novine The Daily Yomiuri izveštavaju da je tokom proteklih osam godina, 25 putnika koji su sleteli na japanski aerodrom Narita, „umrlo od takozvanog sindroma ekonomske klase“. Nasuprot svom imenu, „sindrom ekonomske klase“ može pogoditi i putnike u prvoj klasi. Nekoliko sati sedenja može smanjiti cirkulaciju krvi u nogama i prouzrokovati stvaranje ugrušaka. Ako ugrušak dođe do pluća, tada može da prouzrokuje teškoće s disanjem, pa čak i smrt. Toširo Makino, načelnik Klinike Japanske medicinske škole na Međunarodnom aerodromu u Tokiju, kaže da svake godine neku vrstu ovog problema ima između 100 i 150 putnika koji stižu na aerodrom Narita. On predlaže da „putnici koji bez prestanka lete više od sedam ili osam sati piju više vode nego obično i da preduzmu neke preventivne mere, kao što su pružanje i savijanje nogu“.

Tokio se zagreva

„Prosečan broj dana u godini kada temperatura u Tokiju pada ispod nule, u 20. veku je opao za 95 posto“, izveštavaju novine The Daily Yomiuri. Tokom 1990-ih, u Tokiju je svake godine u proseku bilo samo 3,2 dana s temperaturama ispod nule, u poređenju sa 61,7 dana u prvih deset godina tog veka. Jedan stariji meteorolog iz Japanske agencije za meteorologiju rekao je da globalno zagrevanje sprečava da temperature padnu tako nisko kao ranije i izrazio je zabrinutost da bi „stvarno hladna zima“ u Tokiju uskoro mogla postati prošlost. Prema toj agenciji, ako se sa ispuštanjem gasova koji stvaraju efekat staklene bašte nastavi sadašnjim tempom, predviđa se da će u 21. veku globalna temperatura porasti za 1 do 3,5 stepeni Celzijusa. Ako bi temperatura u Japanu porasla za 3,5 stepeni, u Tokiju bi bilo toplo kao u današnjem Najrobiju.

Povratak sifilisa

U Francuskoj već decenijama skoro da uopšte nije bilo sifilisa. Međutim, francuski dnevnik Le Figaro izveštava da su doktori prošle godine registrovali novu epidemiju ove seksualno prenosive bolesti i to prvenstveno među homoseksualcima. Slično izbijanje sifilisa u 2000. takođe je zapaženo u Britaniji i Irskoj. Sifilis je bakterijska bolest koja u ranim stadijumima izaziva oštećenja kože i osipe, a ako se ne leči vodi do neuroloških i kardiovaskularnih oštećenja. Dnevnik Le Figaro zapaža da povratak sifilisa zabrinjava zato što je „potpuno nepoznat novim generacijama lekara koji tokom školovanja nikada nisu pregledali ni jedan jedini slučaj sifilisa“. Lekari zbog toga mogu postaviti pogrešnu dijagnozu, što može sprečiti uspešno lečenje. Specijalisti za ovu bolest pretpostavljaju da je za povratak sifilisa odgovorno rizično seksualno ponašanje. Zbog toga se plaše da bi ovaj trend mogao biti predznak „nove eksplozije epidemije side“.

Upozorenje za starije putnike

Sve je više starijih ljudi koji putuju u manje razvijene zemlje sveta i mnogi od njih se razbolevaju zbog konzumiranja hrane ili vode koja je zaražena bakterijama, kaže bilten Tufts University Health & Nutrition Letter. Posledica toga je „putnička dijareja“ koja kod ljudi od 60 ili više godina može dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema. Ukoliko ne jedete u prvoklasnom  hotelu ili restoranu u velikom, modernom gradu, Health & Nutrition Letter upozorava:

□ Nemojte piti vodu iz česme niti njom prati zube. Koristite samo flaširanu, prokuvanu ili dezinfikovanu vodu. Nemojte stavljati led u piće osim ako niste sigurni da je napravljen od vode koja je bezbedna.

□ Nemojte jesti ribu niti meso osim ako su dobro skuvani.

□ Nemojte jesti proizvode od nepasterizovanog mleka niti sirovo povrće.

□ Nemojte jesti voće ukoliko ga niste sami oljuštili nakon pranja u čistoj vodi. Kad ste ga oljuštili, operite ruke pre nego što ga pojedete.

□ Nemojte jesti hranu koju prodaju ulični prodavci, čak i ako je vruća.

„Interno raseljena“ mnoštva

„Ima ih koliko i ljudi zaraženih sidom, a od izbeglica ih je duplo više. Međunarodna zajednica za pružanje pomoći ih naziva ’internim raseljenicima‘“, izveštava londonski The Independent. Iako su zbog rata bili primorani da pobegnu iz svojih domova, ostali su u svojoj zemlji. UN procenjuju da širom sveta ima 25 do 30 miliona tako raseljenih lica. Većina ne živi u izbegličkim logorima već s drugim porodicama ili na ulici. Denis Maknamara, specijalni koordinator UN za ovaj problem, kaže da umesto da potraže utočište u nekoj drugoj zemlji, „mnogi pokušavaju da ostanu što bliže svojoj kući, to jest svojim imanjima koja obrađuju“. Ponekad humanitarne agencije ne mogu da dođu do takvih ljudi. Do 90 posto njih su žene i deca. „Muškarci vode ratove“, dodaje Maknamara. „Žene i deca su žrtve. Raseljenim ženama preti stalna opasnost da ih siluje vojska koja ih goni.“

Jezik-usisivač u obliku šolje

Kako kameleon uspeva da uhvati druge guštere i čak ptice koje su teške i do deset posto od njegove težine? Sve do sada se verovalo da se plen zalepi za hrapavu i lepljivu površinu kameleonovog jezika. Ali to nije objašnjavalo kako ovo stvorenje može da uhvati relativno težak plen. Da bi to saznali, naučnici iz Antverpena u Belgiji su brzom kamerom napravili snimke kameleonovog jezika u akciji, brzog kao munja, o čemu izveštava nemačka služba za naučne novosti Bild der Wissenschaft-Online. Naučnici su otkrili da kameleonov jezik prilikom izbacivanja na vrhu formira jednu loptu. Neposredno pred dodir, dva mišića u jeziku se zgrče, čime vrh poprima oblik šolje koja usisava i lepi se za plen.

Pustinja koja se širi

„Sahara je pregazila Mediteran“, izveštava londonski The Guardian, „jer se zbog pogubne kombinacije degradacije zemljišta i klimatskih promena delovi južne Evrope pretvaraju u pustinju.“ Na konferenciji Ujedinjenih nacija o borbi protiv stvaranja pustinja održanoj u decembru 2000, jedan stručnjak je za ovaj problem delimično okrivio globalnu zemljoradnju koja mnogim malim zemljoradnicima otežava da budu konkurentni. Zemljoradnici zato napuštaju zemlju koja je pravljenjem terasa i pažljivim navodnjavanjem čuvana hiljadama godina, i zemljište se zbog toga na kraju spira. Situacija je kritična na jugu Italije, u Španiji i Grčkoj. Bugarska, Mađarska, Rumunija, Moldavija, Rusija i Kina takođe se suočavaju sa sve većim stvaranjem pustinja. Klaus Tepfer, izvršni direktor Programa UN za životnu sredinu, rekao je: „Zemljište je prirodan resurs koji nije ništa manje važan za ljudsku dobrobit i okolinu od čiste vode i čistog vazduha.“

Pronađen izvor Amazona

Jedan tim od 22 istraživača pronašao je „izvor najveće reke na svetu, okončavši time decenije spekulacija i kontradiktornih nalaza“, izveštava londonski The Times. Amazon počinje da kaplje iz Nevado Mismija, jednog 5 000 metara visokog vrha u Andima na jugu Perua. Odatle vijuga kroz dolinu obraslu travom i mahovinom, gde mu se pridružuju drugi potoci i reke pre nego što nastavi svoje 6 000 kilometara dugo putovanje ka Atlantskom okeanu. Opisujući izvor reke, Endru Pjetovski, vođa tima, kaže: „To je lepo mesto. Stojite u zelenoj dolini u podnožju jedne impresivne, gotovo crne litice visoke oko 40 metara. Veoma je mirno i tiho.“