Dnevnik — pouzdani prijatelj

DNEVNIK može biti poverljiv pratilac, saosećajan prijatelj u nemilosrdnom svetu. On nam „omogućuje da sačuvamo zbirku živih slika koje predstavljaju zapis našeg životnog puta“, kaže pisac Kristina Boldvin. Poput foto-albuma koji vizuelno beleži našu prošlost, dnevnik nam pruža pisane „snimke“ koji otkrivaju i čuvaju našu biografiju.

U biblijska vremena vladavine su često vodile zapise o značajnim događajima. I sama Biblija ukazuje na mnoge takve službene izveštaje (Brojevi 21:14, 15; Isus Navin 10:12, 13). Grci su razvili neku vrstu almanaha zvanog efemeridas, a gde su beležili svakodnevno kretanje zvezda i planeta. Rimljani su pokorili Grčku i usvojili vođenje tih dnevnika ali su dodali jedno praktično obeležje, učinili su ih vrednijima time što su dopisivali svakodnevne događaje u društvu i stvari od opšteg interesa. Oni su ih zvali diarium, što potiče od latinske reči dies koja znači „dan“.

Međutim, tek u 17. veku kada je Englez Samjuel Pips pisao dnevnik, na Zapadu je postao popularan dnevnik koji služi kao riznica nečijih svakodnevnih ličnih doživljaja. Pošto sadrži neuobičajenu mešavinu pobožnosti i svetovnosti, Pipsov dnevnik je istoričarima pružio jedan od najdubljih izveštaja o životu pod engleskim vladarem Čarlsom II.

Od tada je vođenje dnevnika postajalo sve popularnije. Mnogi dnevnici su čak postali vredni istorijski dokumenti. Među njima je pažnje vredan dnevnik mlade Jevrejke koja se skrivala od nacista. Dnevnik Ane Frank je bolno svedočanstvo o svireposti čoveka prema čoveku.

Zašto je vođenje dnevnika privlačno?

Izgleda da vođenje dnevnika zadovoljava osnovnu ljudsku potrebu — da se otvori. Bilo da beležimo  svoju radost zbog toga što je dete izgovorilo prve reči ili zbog razvoja jednog odnosa punog ljubavi, dnevnik nam omogućuje da promišljamo o događajima koji oblikuju naš život. Kada kasnije čitamo ono što smo zapisali mi oživljavamo te dragocene trenutke i osećanja koja su oni izazvali.

Jedna od najvećih prednosti dnevnika jeste u tome što može da nam pomogne da upoznamo sebe. Pisac Tristin Rejner ga je nazvao „praktičnim psihološkim sredstvom koje vam omogućuje da izrazite svoja osećanja bez ustezanja“.

Biblija u Poslovicama 12:25 kaže: „Briga u srcu obara čoveka.“ Ukoliko osoba nije sklona da priča o svojim ’brigama‘ s nekim, onda se može izraziti putem pisanja. Pisanje dnevnika se često predlaže kao pomoćno sredstvo u izlaženju na kraj s emocionalnim bolom. Na osnovu dnevnika osoba može sagledati svoj život, postaviti nove ciljeve i možda iznaći rešenja za probleme. Kada piše o svojim problemima i osećanjima to joj može pomoći da se usmeri na stvarne probleme i sagleda ih iz ispravnog ugla.

Vođenje dnevnika takođe može biti i obrazovno sredstvo. Američki savez nastavnika savetuje roditelje: „Podstičite svoju decu da vode dnevnik. Vođenje dnevnika razvija veštinu pisanja i kreativnost.“

Kako da počnem?

Prvo, nađite neko mirno mesto i jedan dnevnik ili svesku koja vam odgovara. Doduše, prazna strana koju treba popuniti može izgledati prilično zastrašujuće. Ali ključ je u tome da budete iskreni, spontani i jednostavni. Možete postaviti sebi pitanja kao što su: ’Šta sam radio danas? Kako je to uticalo na mene? Šta sam jeo? Koga sam video? Šta se dešava u životu onih do kojih mi je stalo?‘ Ili možete početi s trenutnim stanjem, pitajući se: ’Šta ja radim sada u životu? Kakvi su moji ciljevi? Snovi?‘ Zatim, počnite da pišete i ne budite kritični.

Pišite koliko god hoćete, mnogo ili malo. Pišite često ili retko, kako god želite. Budite otvoreni i iskreni. Ne brinite se oko gramatike i pravopisa. Niko drugi neće videti to što pišete. Možete unutra zalepiti fotografije, isečke iz novina ili bilo šta drugo što vam je važno. To je vaša knjiga. Može biti uredna ili neuredna, mala ili velika. I treba da pišete samo onda kad to vi želite. Ako vođenje dnevnika postaje puka obaveza, doživećete neuspeh i razočaranje. (Vidite boks).

Kao što i jedan naučnik može koristiti dnevnik da bi posmatrao i beležio promene na nekom organizmu koji proučava, tako i vama dnevnik može pomoći da posmatrate i proučavate svoje vlastite obrasce ponašanja i naginjanja u životu. Dnevnik će otkriti vaše radosti, boli, slabosti i jake strane. Poboljšaće vašu sposobnost izražavanja. Istina, vođenje dnevnika podrazumeva i obavezu, ali takva obaveza može doneti bogate nagrade (Priloženo).

[Fusnota]

[Okvir na 27. strani]

Predlozi o tome kako da započnete

◆ Izaberite dnevnik koji je izdržljiv, možda i lak za nošenje.

◆ Pronađite vreme i mirno mesto gde možete biti sami. Stavite datum za sve što napišete.

◆ Ako vam nedostaje koji dan, ne paničite; samo nastavite tamo gde ste stali.

◆ Ne budite kritični prema onome što radite. Budite slobodni i neka reči same idu. Beležite detalje — ne samo uopštene stvari.